Marija Pospelova govori o poslovanju kramatorska na prvoj liniji fronta, veri u sebe i u budućnost regiona Donetsk.
Kramatorsk je jedan od najznačajnijih gradova u regionu Donetsk, nešto više od 20 kilometara od prve linije fronta. Uprkos tome, ljudi nastavljaju da žive i rade. Među njima je i 27-godišnja Marija Pospelova, koju je uhvatio rat punih razmera kada je bila u osmom mesecu trudnoće. Žena je bila primorana da zatvori posao u Sloviansku i evakuiše se. Međutim, ove godine se vratila u rodni Kramatorsk i ostvario svoj san sa prijateljem – otvorila je prodavnicu odeće.
„Stalno sam razmišljao da se vratim i započnem nešto novo“
Marija Pospelova je po obrazovanju marketalac. Studirala je na Univerzitetu Luhansk Taras Ševčenko, a posle ruske invazije 2014. godine, na Međuregionalnoj akademiji za upravljanje kadrovima. Posle toga je radila kao agent prodaje. Kada je zatrudnela, shvatila je da želi sopstveni biznis kako bi mogla da zaradi na porodiljskom odsustvu. Zbog toga je zajedno sa suprugom uspela da otvori prodavnicu alkohola u Sloviansku.
„Sve je funkcionisalo oko šest meseci, ali rat je počeo. Postoji zabrana prodaje alkohola u regionu Donetsk, tako da nije imalo smisla da nastavimo da radimo. Oko dva meseca kasnije, evakuisali smo se u region Karkiva, u Pervomaiskyi. Čini mi se da nije bilo svrhe otvarati biznis tamo, nismo imali perspektivu. Porodila sam se u junu 2022. i ostala u regionu Karkiva skoro godinu dana, ali sam oduvek želela da idem kući. Stalno sam razmišljala da se vratim i započnem nešto novo ovde“, kaže Marija.
Marija Pospelova iz Kramatorska (Fotografija sa društvenih mreža Marije Pospelove)
Odluku o povratku u Kramatorsk doneo je Marijin suprug, a ona ga je svojevoljno podržala, jer se nije usudila da se preseli sama sa svojim detetom. Tako se od leta 2023. porodica vratila kući.
U Kramatorsku je 44-godišnja Valentyna sanjala o sopstvenom biznisu, štedela novac, ali nije znala kako da pokrene i razvije biznis. Za pomoć se okrenula Mariji, koja je imala iskustva u preduzetništvu. U početku su razmišljali da otvore prehrambenu prodavnicu, ali ova ideja nije inspirisala Mariju. Onda je žena pričala o svom snu da poseduje prodavnicu odeće i napravila biznis plan. Valentina je pristala da investira.
„Valentyna je tražila posao, ali nije mogla ništa da nađe, jer ovde jednostavno nema posla. Htela je da se nezavisni. Sada joj ide sjajno. Valentyna sve dobro razume i ne plaši se da bude nezavisna“, kaže Marija.
Žene su provele nekoliko meseci u potrazi za prostorijama, kupovinom robe i svime što im je bilo potrebno za posao. Marija objašnjava da nije bilo smisla otvarati prodavnicu sa skupom novom odećom. Prodavnica Počela je da radi ove godine u oktobru.
„U Kramatorsku ima posla, ali se solventnost ljudi znatno smanjila. Pored toga, nema dovoljno poslova za ljude. Međutim, moguća je izgradnja biznisa. Zbog niske solventnosti, odlučili smo da otvorimo prodavnicu koja je pogodna za različite ljude, pa je podeljena na polovne i lagere, ima skupljih i povoljnijih stvari za budžet. Na taj način su želeli da dođu do većeg broj stanovnika Kramatorska. Sviđa mi se ideja o akcijama, gde postoje jedinstvene stvari koje su često u jednom primerku. Osoba dođe, izabere stvar i sa sigurnošom zna da niko drugi u gradu neće imati ovo“, kaže preduzetnica.
Ona napominje da su, kada je prodavnica počela da radi, ljudi bili zainteresovani, dolazili i podržavali. Žena veruje da je, uprkos teškim uslovima, stanovnicima potrebno nešto novo.
„Moramo izdržati i izdržati“
Žene su potrošile oko 200 hiljada na pokretanje prodavnice. UAH. Za sada je posao neprofitabilan, a preduzetnici se trude da pokriju sve troškove. Marija se nada da će prva zarada biti napravljena na proleće.
„Najprofitabilniji biznis u Kramatorsku sada je vezan za proizvode. Odeća je niži prioritet. Međutim, sve je moguće, jer u Kramatorsku ima mnogo ljudi i oni žele da žive normalnim životom“, kaže žena.
Prodavnicu su otvorile žene u oktobru 2023.
Među poslednjim poteškoćama, Marija navodi probleme sa logistikom zbog blokade granice od strane poljskih prevoznika. Žene su izgubile jednu turu sezonske odeće: Predmeti je trebalo da stignu do početka decembra, ali je dobavljač rekao da ih očekuje u januaru.
Marija kaže i da postoji konkurencija prodavnici, jer im je teško da nadmaše cene jednog od polovnih lanaca u gradu. Žena se nada da će troškovi robe biti smanjeni kada preduzeća budu mogla da kupe odeću u velikim količinama.
Međutim, među najvećim problemima, Marija imenuje nedostatak finansijskog jastuka. „Osećamo to veoma akutno. Nije sezona, a trgovina je pala. Razumemo da nam nedostaje finansijska baza, sa kojom je mnogo lakše planirati budućnost. I tako sada zaista odugovlačimo i vrlo smo svesni da to mora da se doživi i izdrži“, kaže žena.
Marija i Valentyna sanjaju o stvaranju lanca prodavnica u budućnosti. Žele da otvore drugi u Kramatorsku, a treći u Sloviansku ili Druzhkivki. U skladu sa tim, oni će stvoriti nova radna mesta. Da bi to uradili, potreban im je novac.
„Konkurisali smo za pomoć za stvaranje više radnih mesta, jer je u trenutnoj fazi neprofitabilno zapošljavati ljude. Jednostavno nećemo moći da isplaćujemo plate. Иak i da moћemo, biжe minimalno. Ako plaćate minimalac, onda će motivacija biti minimalna“, ističe žena.
Valentyna i Maria u prodavnici u Kramatorsku
Marija i Valentyna su podnele zahtev za državnu pomoć preko Diie. Međutim, do sada nije bilo moguće dobiti pomoć.
„Za nas je ovo bilo prvo iskustvo pisanja bespovratnih sredstava. Dobili smo odgovor od Diia da smo postigli visok rezultat, ali nešto je pošlo po zlu. Komisija je rekla da se svima zaista svideo naš poslovni plan. Rekli su da smo prvi u regionu Donetsk koji je napravio takvo planiranje. Uprkos svemu, do sada smo bili odbijeni. Rekli su da će možda pokušati da obezbede pomoć sledeće godine i da nećemo morati ponovo da pišemo zahtev. Mislim da je to najviše zbog situacije u regionu Donetsk. Razumem da je veliki rizik investirati ovde, ali zapravo, rizici investiranja u Ukrajini su sada svuda“, kaže Marija.
U budućnosti sanja o prodavnicama u Kijevu i Lvivu. Pored toga, preduzetnik želi da proda franšizu.
„Kada otvorite prve dve ili tri prodavnice, poželjno je da su blizu jedna drugoj, jer je sve to logistika. Ako sada otvorim drugu radnju u Lvivu, moraжu da odem tamo, i potroљiжu dodatni novac na to. Generalno, veoma me zanima kako posao funkcioniše u različitim gradovima, proučavam ga i inspirisana sam njime, ali sada nam je prioritet region Donetsk“, kaže ta žena.
„Jedino pitanje je da li možeš da zainteresuješ ljude“
Kramatorsk je preživeo rusku invaziju 2014. godine i počeo je ubrzano da se razvija. Marija napominje da i sada, uprkos ratu, ovde sve funkcioniše: komunalne službe i servisi za popravke rade.
„Sada je Kramatorsk blizu prve linije fronta, ali, da budem iskren, prestao sam da reagujem na eksplozije i udarce. Ne znam kako da objasnim ovo. U početku je bilo veoma zastrašujuće i povredilo je psihu. Trebalo je mnogo vremena da se oporavim od granatiranja Ria Pice. Kada je naša stanica granatirana, još uvek sam bila trudna i takođe sam bila veoma zabrinuta. Međutim, već je moguće biti miran i apstraktan. Postoji štrajk – i postoji, život ide dalje. Ljudi još uvek žive ovde i nastaviće da žive. Generalno, čini mi se da su svi ljudi smanjili svoju reakciju: neko šeta ulicom, čuju se eksplozije, ali osoba nastavlja da hoda“, kaže žena.
Ona savetuje svima koji sanjaju o poslu da rizikuju. Marija je sigurna da je moguće otvoriti biznis u najbezbednijem gradu, ali ako nemate hrabrosti da rizikujete i eksperimentišete, ništa neće uspeti.
„Osnova poslovanja su ljudi koji su uvek i svuda. Pitanje je da li možete da ih zainteresujete. Srećna sam što ni ja ni moj partner ne odustajemo. I veoma je teško, uzgred, pronaći osobu koja neće očajavati uprkos problemima i dugovima. Posao je, pre svega, o kockanju ljudi“, uverena je Marija.
Ona dodaje da je više puta doživela burnout i da nije znala odakle joj snaga. Međutim, on kaže da ne postoji drugi izlaz nego da se radi. Marija veruje da će Kramatorsk preživeti i razviti se.
„Čini mi se da uvek možete da odustanete, ali uvek je teško početi ispočetka. Rekla sam partneru da nećemo zatvarati i odustati dok ne isprobamo sve opcije“, kaže Marija.
