Pobeda Ukrajine u ratu zahteva ne samo uspeh na frontu, već i spoljnu politiku, koja veoma zavisi od pravih poruka. Glasnik države su diplomate, visoki zvaničnici, političari, na kraju svega, svaki Ukrajinac je ambasador svoje zemlje u inostranstvu. Međutim, mediji su moćno sredstvo koje može da dopre do zapadne publike – i političara i njihovih birača. Najvažnija misija međunarodnog emitovanja je suprotstavljanje ruskoj propagandi, na kojoj naš neprijatelj gubi milijarde dolara.
U Ukrajini sferu informacione politike kontroliše Ministarstvo kulture. Kabinet ministara u maju Istaknuta Ministarstvo kulture i informativne politike 3 miliona 385 thous. UAH na multimedijalnu platformu međunarodnog emitovanja Ukrajine. U međuvremenu, ruski međunarodni radiodifuzni kanal Russia Today dobio je više od 700 miliona dolara sredstava za 2022-2024. godinu za strano emitovanje, što je praktično propaganda. U cilju suprotstavljanja informacionim pretnjama i dezinformacijama, u okviru Ministarstva kulture osnovan je Centar za strateške komunikacije i informacionu bezbednost (StratCom).
Za nas je saznao šta je misija međunarodnog emitovanja, koji su kriterijumi za njen uspeh, kao i kako pojedini ukrajinski novinari koji rade za strane medije mogu da pomognu u širenju narativa koji su potrebni Ukrajini.
Čemu se radi u međunarodnoj radiodifuziji?
StratCom definiše misiju međunarodnog emitovanja kao zastupljenost države u digitalnom i televizijskom svetu u inostranstvu, zahvaljujući kojoj država može da sprovede svoju spoljnopolitičku strategiju i popularizuje se.
„Glavni ciljevi i ciljevi međunarodne radiodifuzije su da se taj zvanični stav zemlje, uspostavljeni narativi i poruke izvan zemlje, posebno putem vesti, tok-šou programa i raznih programa. U bilo kojoj zemlji, međunarodno emitovanje je jedan od najvažnijih alata za komunikaciju sa međunarodnom zajednicom,“ – Objaљnjava Centar za strateške komunikacije.
Međutim, ono što govorimo Ukrajincima o dešavanjima u našoj zemlji i onome što se emituje u inostranstvu trebalo bi da bude znatno drugačije, imajući u vidu specifičnosti regiona, njegovo znanje i stepen interesovanja za ukrajinsku politiku.
„Međunarodno emitovanje je specijalna državna radiodifuzna stanica, koju država stvara u cilju da se njena tačka gledišta ili njene vrednosti raseju na publiku drugih zemalja. Međunarodno emitovanje je delimično propagandno sredstvo. Stoga bi kvalitet međunarodnog emitovanja trebalo da se meri, verovatno, u meri u kojoj ostvaruje postavljene ciljeve. Treba da počnemo od tih ciljeva – šta je državi potrebno od te strane publike?“, objašnjava Otar Dovženko, medijski stručnjak i predsednik Nezavisnog saveta za medije.
Glavna misija međunarodnog emitovanja je prenošenje ključnih poruka zapadnoj publici (fotografija Ministarstva spoljnih poslova)
On dodaje da u Ukrajini već duže vreme postoji međunarodno emitovanje, ali bi njena ciljna publika mogla da bude samo ukrajinska dijaspora koja je nostalgična za sovjetskim medijima. Posle 2014. godine, pojavila se UATV i pokušaj stvaranja modernijih, jutjuberskih, modernih komunikacionih formata i međunarodnog emitovanja. Ali bilo je nepopularno.
Na početku rata u Ukrajini, počeli su da rade na platformama na engleskom jeziku i na ruskom jeziku za stranu publiku. Trenutno multimedijalnu platformu međunarodnog emitovanja Ukrajine čine TV kanali „Dim“, Sloboda, stranice na društvenim mrežama UATV Engleski i UA arapski, kao i internet strana na engleskom jeziku The Gaze.
Ukrajinci za strane medije. CNN primer
Često se i sami strani mediji okreću Ukrajincima na terenu za pomoć. Tako su četvorica stanovnika Lviva – Roman Timotsko, Petro Zadorozhny, Taras Zadorozhny i Sofija Harbuziuk – počeli da sarađuju sa CNN-om uoči potpune invazije. Dobro poznavanje engleskog jezika dobro je došlo Ukrajincima, koji su počeli da pomažu autoritativnim medijima da govore o Ukrajini.
Roman Timotsko kaže da se pridružio timu dve nedelje pre 24. Ponuđeno mu je da postane lokalni producent i fiksator. Bavio se organizacionim pitanjima, prevođenjem i bacanjem tema.
„Zapravo, to je bio pokušaj da se prenese lokalni kontekst i sugeriše kako se on može pokriti kroz istoriju. Bavili smo se organizacijom snimanja, intervjua i logistike svih ovih događaja. Onda je usledila analitička, istraživačka rada, pretrage, istrage u određenom smislu. Objavili smo zajednički članak CNN-a o deportaciji stanovnika Marijupola na ruski Daleki istok, na kojem radimo skoro godinu dana“, kaže Roman Timotsko.
Stanovnik Lviva napominje da je ovu temu predložio urednicima još u apriluBr. 2022. Onda su počeli da saznaju, traže ljude, pronalaze svedoke preko raznih Telegram kanala, preko poznanika ili nekih malih grupa tih deportovanih ljudi. Roman je mesecima komunicirao sa njima i nastavio da snima intervjue, koji su postali deo materijala o deportacijama.
Zapravo, svaki veći grad u Ukrajini imao je svoju grupu lokalnih proizvođača i fiksatora. Dopisnici CNN-a iz različitih zemalja došli su u Ukrajinu.
„Ovo je verovatno najveća medijska operacija koju sam video gde se globalna korporacija fokusira na jednu temu tokom prvih meseci invazije. CNN je jednostavno uložio sve svoje resurse u pokrivanje ruske invazije. Novinari koji su bili u Ukrajini došli su iz različitih delova sveta. Maksimalan broj ljudi koji su istovremeno radili u Ukrajini za CNN verovatno je dostigao stotine“, kaže Roman Tajmotsko.
CNN tim osvojio Emi nagradu u izvanrednoj nominaciji za najnovije vesti uživo za izveštavanje o ruskoj invaziji na Ukrajinu. U skladu sa tim, svi koji su doprineli izveštavanju o ovoj temi našli su se na listi nagrada, uključujući sve lokalne ukrajinske novinare i producente koji su radili sa CNN-om na ovu temu.
Stanovnici Lviva koji su radili za CNN (foto: Roman Tymotsko)
«Kada smo se Petro Zadorozhny, Sofia Harbuziuk, i Taras Zadorozhnyi i ja pridružili CNN-u sredinom februara 2022, očekivali smo da ćemo raditi sa ovim globalnim medijima nedelju ili dve. I očigledno nisu mogli da se zamisle na listi dobitnika najprestižnije televizijske nagrade na svetu. Naredni meseci su se pretvorili u celodneći rad da bi svetu preneli objektivnu realnost rata punih razmera», – Napisao onda Roman Tymotsko.
Kriterijumi za efikasnost međunarodne radiodifuzije
Internet strana na engleskom jeziku The Gaze, koja je pokrenuta usred rata punih razmera, upletena je u skandal. Ministarstvo kulture i informativne politike potrošilo je više od 60 miliona UAH na njega za četiri meseca, ali ta lokacija nije popularna u inostranstvu.
Medijski stručnjak Otar Dovženko smatra da je, da bi sadržaj bio kvalitetan i popularan, potrebno ispričati publiku o tome i šta je tu zanimljivo. Prema njegovom mišljenju, tim Gaze fizički nije u stanju da kaže svetu koji govori engleski o tome šta se dešava u svetu koji govori engleski, jer za to je potrebno da budete ogromna međunarodna korporacija.
Kanal Dim je sada uglavnom upućen izbeglicama i takođe je deo međunarodne radiodifuzije. Ideja razgovora sa ukrajinskom dijasporom je veoma dobra i veoma korektna, smatra medijski stručnjak, jer su to naše primarne pristalice i dirigenti naših ideja u svetu, ali je očigledno da to ne bi trebalo da bude zabavni kanal, jer u tim zemljama ima dovoljno zabavnih sadržaja.
„To bi trebalo da bude visokokvalitetni informativni, novinarski i obrazovni kanal koji govori o situaciji u Ukrajini, pruža autesne informacije o ukrajinskoj politici, a govori i o životu same dijaspore. Ljudi vole da budu pokriveni svojim životima i okolinom. Stoga, moramo da razmislimo o tome, moramo da razmišljamo o proizvodu za IDP, za one ljude koji će ostati tamo, ali koji mogu da pomognu, ili koji tamo žive više od jedne generacije, ali bi ipak želeli da budu korisni Ukrajini“, kaže Otar Dovženko.
Roman Timotsko dodaje da u velikom toku informisanja u savremenom svetu postoji velika konkurencija za svaku sekundu pažnje gledaoca/čitaoca: „Moramo da izmislimo informativne kampanje koje će biti medijske, da stvaramo vesti koje će sami mediji želeti da pokriju svojom voljom. Međutim, veoma je teško voditi medijske kampanje za desetine zemalja u isto vreme. A tu je i pitanje objektivnog interesa. Ne možemo a da ne pričamo o ratu, ali ako publika u Slovačkoj više ne želi da čuje za rat, onda je pitanje sa čime da se ide. Mislim da treba da istražimo tu publiku, da razumemo kako da uskladimo njihove potrebe sa našim porukama, formulišemo akcione poruke iz toga i dopremo do njih kroz kanale koji su im bliski i razumljivi.“
Suprotstavljanje ruskoj propagandi
Ruska propaganda je veoma moćna i već decenijama radi svoj posao. Ruski strani kanal Russia Today emituje se na engleskom, arapskom, španskom, ruskom i nemačkom jeziku. Njegova primarna svrha su dezinformacije i nametanje lažne percepcije i tumačenja događaja koje je razvila ruska propaganda.
Da biste se suprotstavili, potrebno je da radite veoma efikasno i precizno. Početkom decembra Centar za suprotstavljanje dezinformacijama u Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine upozorio je da Rusija priprema velike razmere kampanja dezinformisanja protiv Ukrajine u stranim medijima, u kojoj je planirano uključiti strane novinare sa iskustvom u Rusiji.
Rusija troši ogromne budžete na propagandu u svetu (foto: Gettu)
Zato je za Ukrajinu važno da se suprotstavi propagandi Kremlja koja se širi u inostranstvu putem međunarodne radiodifuzije, kako bi prenela istinu o ratu.
„Ako govorimo o Ukrajini, ona očigledno nema tako destruktivan propagandni cilj“, rekao je Otar Dovženko. „Ali ima cilj, prvo, da podseti na sebe, a drugo, da zadrži dešavanja u Ukrajini na polju pogleda na svetsku zajednicu kako ne bi išle van dnevnog reda. I, naravno, da uništi rusku propagandu.“
Medijski ekspert napominje da je nemoguće uticati na širenje ruskih dezinformacija ili lažnih vesti u evropskom medijskom prostoru. Ali možemo da pomognemo zapadnim medijima da provere informacije u ukrajinskim primarnim izvorima kako bi se čuo ukrajinski glas, a ne samo verzija ruske propagande. To je, kada govorimo o Ukrajini, neophodno da novinari ne zaborave da pitaju Ukrajinu i da imaju priliku da to urade.
Na isti način, trebalo bi da pokušamo da evropskim medijima prenesemo naj tipičnije propagandne narative dezinformisanja i opovrgnemo ih. Moramo da budemo proaktivni i da odemo do tih ljudi, u one medije koji šire lažnjake, i da ih ukažemo na to, ističe Otar Dovženko. Ako napravite takva prilagođavanja i opovrgavanja bez optužbi, bez agresije, uz pokušaj da pomognete, većina medijskih profesionalaca je otvorena, jer imaju uredničke standarde na koje treba da se žale. Ukrajina za sada ne proizvodi dovoljno takve komunikacije.
„Možemo da radimo na uništavanju mreže širenja ruske propagande. I, u principu, upravo u tom, sistematskom radu sa blokadom ruskih propagandnih resursa, rekao bih da je naša vlada radila za solidnu četvorku. Odnosno, u mnogim zemljama, rusko propagandno međunarodno emitovanje je zabranjeno i blokirano, a tamo gde nije zabranjeno ili blokirano, gleda se mnogo kritičnije. A lokalne organizacije za proveru činjenica više pažnje pos obraćaju na ruske dezinformacije upravo zato što su ukrajinska vlada, diplomatija i ukrajinske organizacije angažovane u borbi protiv dezinformacija skrenule pažnju na ovaj problem, na problem centralizovane mreže za širenje ruskih laži. Naravno, potrebno je da nastavimo da radimo u tom pravcu“, komentariše Otar Dovženko.
Da li nam je potrebna međunarodna radiodifuzna stanica na ruskom?
U martu 2022. godine, na osnovu međunarodne radiodifuzne multimedijalne platforme UATV, Ukrajina je pokrenula maraton na ruskom jeziku „FreeDom“. Njena svrha je da publici koja govori ruski, posebno Rusima, kaže istinu o ratu u Ukrajini. StartCom Beleške, prema proračunima Ministarstva kulture i informacione politike Ukrajine, potencijalna televizijska publika FreeDoma je oko 75 miliona domaćinstava. Približan udeo Rusa od njih je više od 55 odsto.
Međutim, medijski eksperti su skeptični u pogledu takvih pokušaja da utiču na publiku koja govori ruski jezik.
„Prvo, nije činjenica da to utiče na to, a drugo, vrlo malo zavisi od ove publike koja govori ruski jezik. Jer u zemljama u kojima živi, ona je potpuno nedostojna. U Rusiji, publika koja može da percipira ukrajinske poruke još uvek je u apsolutnoj manjini. A liberalni Rusi su već više puta pokazali da nisu u stanju da urade bilo šta da promene situaciju u svojoj zemlji i zaustave agresiju na Ukrajinu. To jest, radimo sa impotentnim publikom, koja nije od koristi Ukrajini“, uveren je Otar Dovženko.
Medijski ekspert smatra da je emitovanje programa za publiku koja govori ruski jezik pogrešan prioritet i da ga treba ograničiti. Ekspeditivnije je usmeravati resurs potrošen na njega na kvalitetan proizvod za publiku koja govori engleski, španski, arapski, nemački i francuski jezik.
„Proizvod koji se sada proizvodi za gledaoce koji govore ruski samo ide u pesak, ne vodi nikuda, jer je ova publika bezvredna. Rukovodstvo ispunjava zadatke koji su mu dodeljeni. Međunarodnom radiodifuzijom upravlja Julija Ostrovskaja, koja je radila u Kvartalu 95. I to uglavnom u izvesnoj meri odražava suštinu kadrovskih odluka. Oni biraju te ljude koji su lojalni direktno predsednikovom timu“, rekao je Otar Dovženko.
Evropski primer
Postoje visokokvalitetni primeri međunarodnog emitovanja u zapadnim zemljama (Dojče vele, Frans Internešenel, BBC Svet, Glas Amerike), ali ne možemo da ih koristimo jer je njihov brend deo brenda njihovih zemalja. Stoga ne treba da se pozivamo na međunarodno emitovanje moćnih zapadnih zemalja, uveren je predsednik Nezavisnog saveta za medije. Štaviše, ne treba se osvrtati na propagandne prenose zemalja sa diktatorskim režimima. Potreban nam je naš model koji će zadovoljiti naše strateške potrebe.
„Naše strateške potrebe su da osiguramo da se o nama ne govori bez nas, da se naše mišljenje čuje i da svet zna gde može da se nađe, da nas naši ljudi širom sveta poznaju, da se ruski propagandni narativi debituje i da ceo svet postepeno razume šta je Rusija“, rekao je Otar Dovženko.
Zapadni mediji nam neće pomoći u ovome, jer su mnogo umereniji i ograničeniji standardima u svojoj sposobnosti da kažu istinu o Rusiji.
Roman Timotsko ukazuje i na određene poteškoće povezane sa razumevanjem suštine Rusa od strane liberalne zapadne publike, koja ne može u potpunosti da shvati i prihvati poruku da su svi Rusi krivi za rat.
„Oni su i dalje programirani da traže kompromise i da ne doživljavaju svet crno na belo. A onda, iznenada, desi se situacija crno-belih i teško je. Međutim, postoje projekti, kao što su Ukraїner, Sveti Džavelin ili čak jedan od najvećih ukrajinskih resursa na engleskom jeziku, Kijev indipendent, koji može da prikupi svoje iskustvo i počne da emituje program u inostranstvu jednim glasom u ime države“, rekao je Timotsko.
Međutim, da biste emitovali program globalnoj publici, potrebno je da imate jak budžet i višegodišnje iskustvo, koje u suštini ranije nismo imali. Takođe treba razumeti da broj pregleda takvih materijala neće biti tako visok kao u zabavnom sadržaju. Ali glavna stvar je da takve vesti ostvaruju komunikacione ciljeve.
