Ako, usled hipotetičkog prestanka zapadne pomoći, Ukrajina izgubi rat i njena teritorija bude okupirana, ruske trupe se nađu mnogo bliže granicama NATO-a, troškovi odbrane Zapada postaće „astronomski“, a pretnja Evropi će se značajno povećati. Do ovog zaključka došli su analitičari Instituta za proučavanje rata u Specijalni izveštaj pod nazivom „Visoka cena gubitka Ukrajine“.
U ovom izveštaju tim ISW naglašava da zaplena cele teritorije Ukrajine nije nemoguć scenario ako Sjedinjene Države, a zatim i evropske zemlje, potpuno zaustave vojnu pomoć Ukrajini.
«Takav ishod doneo bi napaćenu, ali jubilarnu rusku vojsku pravo na granicu NATO-a, od Crnog mora do Arktičkog okeana. Prema podacima američke obaveštajne službe, ukrajinska vojska je, uz podršku Zapada, uništila skoro 90 odsto invazing snaga ruske vojske od februara 2022. godine, ali su Rusi nadoknadili te gubitke u ljudstvu i grade svoju industrijsku bazu kako bi nadoknadili materijalne gubitke mnogo brže nego što su im predratni kapaciteti dozvolili„, podsećaju analitičari Instituta za proučavanje rata.
Ako ruska vojska izađe kao pobednik iz ovog rata, biće „mnogo borbeno spremnija i mnogo veća od ruskih kopnenih snaga do 2022.“ Ruska ekonomija će se postepeno oporavljati dok sankcije neminovno popuštaju i Moskva pronalazi načine da zaobiđe ili ublaži one koji ostaju. Ruska vojska će vremenom ažurirati svoje naoružanje i obnoviti svoju koherentnost, oslanjajući se na bogato iskustvo teških mehanizovanih bitaka u Ukrajini. Ruska vojska će sa stim doneti i napredne sisteme protivraketne odbrane koji su možda podložni samo američkim stelt avionima – avionima kojima SAD očajnički trebaju da odvrate i suprotstave se Kini.
Dakle, pobedom nad Ukrajinom, Rusija bi mogla da predstavlja ozbiljnu konvencionalnu vojnu pretnju NATO-u prvi put od devedesetih godina prošlog veka u vremenskom okviru koji će u velikoj meri zavisiti od toga koliko Kremlj ulaže u svoju vojsku. U ovom slučaju, troškovi Sjedinjenih Država i drugih zemalja NATO-a da zaštite Evropu od dalje pretnje od Rusije biće mnogo veći nego što većina ljudi shvati, navode autori izveštaja.
Eksperti ISW naglašavaju da su u ovom slučaju izabrali najsaglamtivniju i najsklonija opciju za raspoređivanje ruskih snaga, koje Moskva može da rasporedi u okupiranoj Ukrajini i Belorusiji ako se pripremi za brz i ozbiljan napad na NATO.
U slučaju potpune okupacije Ukrajine, Rusija bi mogla da rasporedi tri pune vojske (na primer, 18, 25. i osmu kombinovanu armiju oružja) na teritoriji Ukrajine na granicama Poljske, Mađarske, Slovačke i Rumunije. A podele stacionirane na istočnim ukrajinskim granicama ruska Federacija bi mogla da prenese na samu Ukrajinu kao rezervu za podele na prvoj liniji fronta, kao i da rasporedi trupe u Belorusiji na stalnoj ili nominalno rotacionoj osnovi: vazdušno-desantnu diviziju (tri puka) i mehanizovanu pešadijsku diviziju (verovatno tri puka).
Hipotetička lokacija ruskih trupa ako uspeju da zauzmu Ukrajinu
U tom slučaju, Rusija bi mogla da zapreti momentalnom mehanizovanom ofanzivom na jednu ili više zemalja NATO-a sa najmanje osam divizija (koje uključuju više od 20 mehanizovanih ili tenkovskih pukova i brigada) i tri vazdušno-desantna puka uz podršku značajnih rezervi, uključujući i 1. Istovremeno, izvođenjem takvog napada, Rusija bi i dalje mogla da zapreti baltičkim državama i Finskoj snagama koje su već prisutne u susednim regionima Ruske Federacije, kao i pojačanjem koje Moskva namerava da rasporedi duž finske granice. Istovremeno, Ruske kopnene snage biće pokrivene gustom mrežom protivraketne odbrane, koju čine S-300, S-400 i protivavioni i protivraketni sistemi dugog dometa S-500 koji pokrivaju ceo front.
Hipotetička lokacija ruskih sistema protivraketne odbrane ako uspeju da zauzmu Ukrajinu
Prema ISW- u, Sjedinjene Države bi onda morati da „Rasporedite veliki broj američkih vojnika na istočnu granicu NATO-a od Baltika do Crnog mora kako bi odvratili rusku agresiju i bili istinski spremni da pobede Ruse. SAD bi takođe morati da „trajno pošalju značajan deo svoje flote nevidljivih aviona u Evropu“. ISW podseća da se odbrambena strategija NATO-a oslanja na vazdušnu superiornost ne samo da bi zaštitila trupe od neprijateljskog napada, već i da bi nadoknadila relativno manji broj kopnenih snaga i ograničene zalihe artiljerije. Stoga bi, za Sjedinjene Države, potreba da se u Evropi zadrži veliki broj nevidljivih aviona sposobnih da unište ruske sisteme protivraketne odbrane mogla ozbiljno da ugrozi sposobnost Amerike da efikasno reaguje na kinesku agresiju na Tajvan.
Istovremeno, obnova Kijevske kontrole nad celokupnom teritorijom Ukrajine, uključujući Krim, mnogo je važnija za Sjedinjene Države i NATO nego što se čini, kažu analitičari. Ako bi Ukrajina oslobodila svoje teritorije unutar granica 1991. Crno more bi zapravo postalo unutrašnje „jezero“ NATO-a, jer bi u slučaju oslobođenja Krima Crnomorejska flota očigledno mogla da ode u Novorosijsk. Moskva bi i dalje mogla da pooštri svoju vojnu kontrolu nad Belorusijom i tamo rasporedi svoje snage, ali bi takva pretnja NATO-u izgledala sasvim drugačije kada bi Ukrajina ostala velika i moćna nezavisna država duž južne granice Belorusije.
