Pedesetdevetogodišnji odbrambeni igrač iz Prajkarpatije, koji je doživeo dva srčana i dva moždana udara, oporavlja se u Neprekinutom Nacionalnom rehabilitacionom centru u Lvivu. Fizioterapeuti, okupacioni terapeuti i psiholog trenutno rade sa njim. Vojnik je ugnjetajen mišlju da nije sa svojim drugovima.
Major Ivan Holiuka rođen je u Kolomiji i radio je u policiji oko 20 godina. Sa početkom rata pridružio se lokalnoj teritorijalnoj odbrani i dva meseca kasnije već je služio u regionu Donetsk, bio je zamenik komandanta bataljona za moralnu i psihološku podršku, podržavao moral vojnika i prevozio tela poginulih na bojnom polju. Prema rečima, najteže je bilo pogledati majku u oči i reći da joj je sin umro. Osetio sam gubitak svakog vojnika kao da je liиno. Vremenom je čovek postao težak ne samo u duši, već i u srcu, počeo je da oseća gorući bol, ali nije bilo vremena za preglede na prvoj liniji fronta. Napravio sam ih samo nekoliko meseci kasnije, kada je postalo veoma loљe. Prijavio u bolnici.
U Zaporizhiji, policajcu je dijagnostikovan infarkt, koji se ponavlja. Nosio je prvu na nogama. Da bi se povratio protok krvi u oštećenom delu srca, postavljen je stent. Ali to nije bilo dovoljno. Tada su bolesti uticali i krvni sudovi branioca, pa su lekari Zaporizhia poslali pacijenta u Kijev na još jednu operaciju – kalemljenje koronarne arterije. Posle intervencije, Ivan je poslat u Lviv, u „Neraskidivi“ centar.
Prve noći, krvni pritisak branioca je porastao, desna polovina tela je oslabila, a lekari su posumnjali na moždani udar. Na CT skeneru, radiolozi su videli da je čovek imao ishemijski moždani udar. Tokom pregleda, takođe mu je dijagnostikovan još jedan prethodni moždani udar. Intracerebralno krvarenje je već bilo u fazi resorpcije. Major ga je verovatno podvrgao odmah posle operacije srca.
«Takvi moždani udari se obično javljaju kao komplikacije posle operacije. Zato je, kako nam je vojnik rekao, osećao i još uvek ponekad oseća jednostranu utrnulost u udovima. Ali drugi udarac je bio mnogo lakši. Problemi sa govorom i koordinacijom trajali su samo nekoliko sati. Pacijent je lečen lekovima na vreme i nema neurološke deficite.“– rekla je kardiolog i doktorka leka za fizičku rehabilitaciju Hana Bordjuženko.
Trenutno se pacijent oporavlja. Fizioterapeuti, okupacioni terapeuti i psiholog rade sa njim. Ugnjetavani je mišlju da nije sa svojim borcima. „Bio sam na svom mestu. Nije bilo lako, ali sam znao љta radim i zaљto. I ovde još uvek treba da shvatite: gde ste, ko ste i kakav status imate“, kaže branilac. Dakle, posle oporavka, želi, ako mu zdravlje dozvoli, da nastavi službu.
