Na Bliskom istoku je izbio rat, koji je iznenadio mnoge – uključujući i same Izraelce – i skrenuo pažnju u našem delu sveta od onoga što se dešava u Ukrajini. Da li su takvi događaji jednako iznenađujući za organizaciju koja bi trebalo da brine o našoj zajedničkoj bezbednosti – NATO? Novinar Jarosław Kotsiszewski pita penzionisanog generala Jarosław Struzhika, eksperta Fondacije StratPoints i bivšeg zamenika šefa obaveštajne službe NATO-a.
– Pitam se šta se dešava u obaveštajnom i sedištu NATO kada 7. oktobra 2023. padnu informacije slične onima u vezi sa napadom Hamasa na Izrael. Prvo masakr, zatim eskalacija, koja se vrlo brzo naziva ratom u mediteranskom regionu. U susedstvu je Turska, važna zemlja članica NATO-a.
Kao što svi znamo, ovo je bilo iznenađenje za sve, za NATO, ali i za Izrael, uprkos dobroj civilnoj i vojnoj obaveštajnoj službi. Možda je dozvolila sebi da bude iznenađena, možda nije ubedila državne organe da pretnja postoji. Komandanti glavnih izraelskih formacija – vojne obaveštajne službe „Aman“ i „Šin bet“ – rekli su da su preuzeli odgovornost za ovaj neuspeh.
– Da li će oni biti odgovorni za ovo posle rata?
– Da, ali u međuvremenu, rat mora da se pobedi.
– Da li se ignorisanje ovako nečega takođe smatra porazom za NATO? Da li se ovaj događaj desio toliko daleko da se može ignorisati?
– Zaista, ovo je donekle neuspeh. Region Bliskog istoka je prilično složen, jer ne zaboravimo da Sjedinjene Države moraju da preuzmu punu odgovornost za to, ali iz političkih razloga Izrael je podređen evropskoj komandi. Stoga je odgovornost za ovu oblast stratifikovana.
Mislim da je region Bliskog istoka donekle zaboravljen posle rata u Iraku, ali i dalje ima potencijal da seje nemire i ima snažan uticaj na Evropu.
– Da li je slučajnost što je Ukrajina toliko skrenula pažnju NATO-a i resurse da su, jednostavno rečeno, druge potencijalne oblasti zapostavljene?
– Apsolutno, da. Ukrajina kao konvencionalni sukob nas takođe odvraća od potencijalnih hibridnih pretnji. Takođe znamo ko pobeđuje u ovom slučaju. Vladimir Putin svojim delovanjem, ometanjem, kao i preusmeravanjem resursa, čak i vojnih resursa koji se preusmeravaju u Izrael, dugoročno utiču na Ukrajinu. To povećava opasnost u godinama koje dolaze.
„Pošto znamo da je napravljena greška ili previd, prirodno je da se raspitamo o narednim koracima. Ako smo nešto izgubili iz vida, ako nema dovoljno sredstava da se bavimo dva ratna pozorišta u isto vreme, šta mislite da može ili treba da se desi, možda u bliskoj budućnosti?
„Učenje iz konflikata je uvek teško, a njihova praksa je još teža. Verovatno najveća lekcija je sledeća: očekujte napad gde ne gledamo, gde zanemarujući svoje interese, gde dajemo manje resursa. Cela istorija obaveštajnih podataka je obložena obaveštajnim greškama.
Lekcija, koja bi takođe trebalo da navesti političare da se osvrću na nešto, jeste da se oslanjaju na obaveštajne podatke, a ne da ga smene, jer će šefovi izraelskih obaveštajnih službi svakako podneti ostavku, ali to će se verovatno odnositi i na premijera Netanjahua, a to je verovatno najbolja lekcija da stručno mišljenje postane obavezujuće za političare. Sa druge strane, najveći neuspeh lidera službi je to što nisu uspeli da ubede političare u svoju verziju događaja. Lekcija za političku klasu je sledeća: političari treba da se obrazuju u vojno-diplomatskom pravcu, kako ne bi bili slučajni ljudi, već obučeni.
To je tako, želimo da ohrabrimo političare da nauče nešto drugo osim političkih mahinacija. Tražićemo ga, ali bojim se da će efekat biti slab. Jedino što mogu da urade je da uloze više resursa u ovu aktivnost kako bi umirili savest ili stekli utisak da se nešto dešava.
– S obzirom na ogromne investicije u odbranu povezane sa ratom u Ukrajini, da li još uvek postoji prilika da zemlje poput Poljske investiraju u skretanje pažnje na Bliski istok?
– Ne znam situaciju sa budžetom, možda ćemo saznati više o tome u bliskoj budućnosti, ali je teško. Setimo se da negde postoji ograničenje troškova odbrane kako bi država stanju da balansira ili se simetrično razvija.
Naravno, primer Izraela pokazuje da ne samo da vojska igra ulogu, već i drugi elementi koji su zapostavljeni u Poljskoj, kao što je civilna odbrana, koja u praksi ne postoji, i neka interakcija između administracije i civilnog društva. A to su oblasti koje takođe moramo da razvijamo na nivou NATO-a.
– Povratak na Bliski istok: Turska je zemlja koja je veoma blizu nje. To bi bio spokda koristi Tursku kao prednje uporište NATO-a na Bliskom istoku.
„Politika stoji na putu tim planovima, jer Turska ima problema sa demokratijom, sa vladavinom zakona. To je autoritarna zemlja, a do nedavno je još uvek bila raj za lidere Hamasa.
Kada izbije sukob, voleo bih da iskoristim zemlju članicu NATO-a, ali to je malo nepodobno za ovaj zadatak. Da parafraziram vaše reči, Turska uvek stoji mirno. Setite se rata u Libiji, blizina nam je takođe omogućila da delujemo, ali Turska je uvek na marginama, čeka. Ona ne deli obaveštajne podatke sa NATO-om. Sve se radi po principu „nešto za nešto“, kao što je bio slučaj sa članstvom Finske i Švedske. A da li je Turska demokratija u NATO – biću brutalno iskren – nikoga zapravo nije briga.
U Savezu nema mesta za ova demokratska osećanja. Turska će ostati težak partner. Njeni odnosi sa Moskvom takođe će se razvijati, možda u različitim pravcima. Dakle, Turska će ostati vrsta članice NATO-a od koje možete očekivati bilo šta.
– Govorili ste o sopstvenim interesima u odnosima zapada i Turske. Posle početka aktuelnog rata u Izraelu, Ankara je pristala na pridruživanje Švedske Severnoatlantskoj alijansi. Da li postoje neki sporazumi koji su Turskoj dali nešto u kontekstu ovog rata da je pristala na prijem Švedske u NATO?
– Mislim da ti događaji nisu vezani jedni za druge. Naravno, imamo niz ugovora za nabavku oružja, možda učešće određenih turskih kompanija u više američkih ugovora. Mislim da se to poklopilo sa dužim pregovaračkim procesom sa Bajdenovom administracijom, ali to je nesumnjivo dobar korak i očekujemo dalje zahteve Turske u budućnosti kada ga budemo koristili za operacije na Mediteranu. Türkiye je primer kako NATO može da bude graciozan i efikasan. A kako koristiti dostupne alate, jer nema potrebe da se vređate, samo treba da pogledamo kako ih koriste zemlje koje su efikasne i imaju te alate.
– Amerikanci su poslali dve borbene grupe nosača aviona. To je sila sa koje niko ne moћe da parira. Oni stabilizuju region, to je takođe jasno vidljivo, ako samo činjenicom da su uspeli da spreče napad iz Jemena na Izrael. U kojoj meri su takve akcije jednostrane za Amerikance, u kojoj meri Amerikanci računaju na saradnju saveznika?
– Mislim da su u ovom slučaju to apsolutno jednostrane akcije SAD. Bilo je premalo vremena za formiranje koalicije. Pored toga, snaga grupa nosača aviona je takva da bi njihova podrška saveznika bila samo simbolična, što je takođe ponekad važno za Amerikance, ali u konkretnom slučaju, ti američko-izraelski odnosi i potreba za stabilizacijom, poseta državnog sekretara Blinkena, predsednika Bajdena regionu pomogla je da se stabilizuje i eventualno spreči eskalacija ovog rata u trenutnoj fazi.
Ali ipak, naravno, u ovoj drugoj fazi, nekome je problem da pristane na operaciju u izraelskom regionu na forumu NATO-a. To bi bio još jedan korak napred u aktivnostima NATO-a, koje je mnogim zemljama teško prihvatiti, u zavisnosti od ubedljive moći Amerikanaca. Demonstracija američke efektivnosti je možda najvažniji rezultat ovog rata do sada.
I to je takođe lekcija za Ruse, koji vide da su Amerikanci i dalje sposobni da učestvuju u dva sukoba, bez nužnog deljenja resursa, već povećanja njihovog doprinosa.
Da li je NATO u stanju da se ne meša u jedan deo sveta na račun drugog?
– Verovatno ćemo videti još, jer se sukob na Bliskom istoku, čak i ako se ne prelije na region, neće skoro završiti.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektno ogledalo: Ukrajina – EU: Vruća završnica pregovora, Ukrajina – Bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno od Lukašenke ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Da popričamo o istoriji, zastoju u Minsku
Originalni naslov članka: Weryfikacja zdolności militarnych Europy
