Već devet nedelja ispod zidina Regionalne vojne uprave Lviva se oglašavaju piketi „Prvo bespilotne letelice – zatim stadioni“. Za to vreme, jedan čovek dobrovoljaca iz Lviva Sviatoslav Litinski pretvorio se u masovni miting uz učešće više od 300 ljudi. Pored zahteva da se značajno poveća finansiranje vojske iz regionalnog budžeta, dodat je i ultimatum u vezi sa ostavkom načelnika Regionalne vojne uprave Lviva Maksima Kozitskog.
Razgovarali smo sa inicijatorom protesta, Sviatoslavom Litinskim, o efektivnosti skupova, raspoloženju demonstranata, njihovoj komunikaciji sa zvaničnicima i njegovim ličnim političkim ambicijama. Aktivista je odgovorio i na optužbe da su protesti naručeni.
„Otišao sam u piket jer nisam našao razumevanja od vlasti“
Šta vas je nateralo da pokrenete pikete „Prvo bespilotne letelice – pa stadioni“ u blizini LOVA? Gde je sve počelo?
Sve je počelo dva meseca pre invazije punih razmera, kada sam napravio peticiju o mogućnosti korišćenja 1000 hryvnia za vakcinaciju ne samo za knjige ili lekove, već i za kupovinu Javelina za vojsku. U to vreme, ta peticija nije našla podršku vlade i predsednika, ali bukvalno 10 dana posle potpune invazije, dozvolili su ono što sam tražio.
Zapravo, 2022. je bila kao magla za sve nas, jer su svi pokušavali nešto da reše, da nekako pomognu vojsci. Ukupno smo uvezli i predali 180 automobila vojsci, od kojih je većina (oko 140) u 2022. godini.
2023. smo počeli da tražimo: gde država troši naše poreze? Supruga i ja smo izračunali da smo 2022. godine potrošili oko 20 do 30 odsto porodičnih prihoda na pomoć vojsci. U to vreme, država je planirala Fond iz državnog budžeta UAH 600 miliona za put do Privatno odmaralište blizu Bukovela. Državno preduzeće koje služi sportistima želelo je da Dovršite kantinu za UAH 88 miliona. Štaviše, kantina tamo ima nova, ali njihova glavna tvrdnja je bila da mogu da opsluže 300 sportista u isto vreme, ali ako dođe 400 sportista, neće ih služiti za sat vremena. Takve gluposti u ratno vreme.
Onda smo pogledali skijašku stazu u regionu Lviva. To je definitivno neophodno za decu i za sportiste. Ali u ratno vreme, ovo je neprikladan trošak. U vreme kada je svaki deseti post na društvenim mrežama zahtev da se pomogne u prikupljanje novca za bespilotnu letelicu ili kamionet za vojnu jedinicu.
Kada uporedite gde trošite novac, za šta ljudi oko vas skupljaju novac i gde država troši novac, naići ćete na razonodu interesa.
U junu smo pisali peticiju vladi tražeći od nje da donese odluku o ograničavanju nekritičnog troška i direktnog novca za pomoć vojsci. Odgovor vlade je praktično bio ništa. To jes, peticija nije dala nikakav rezultat. Onda sam pokušao nekako privatno da doprem do donosilaca odluka u gradu i regionu.
Ko su ti zvaničnici, zamenici?
Ne želim da budem konkretan. Ti ljudi, izabrani ili postavljeni na funkcije, trebalo bi da vode ovaj proces kako bi pomogli većem broju vojske iz budžeta, a ne da troše na potpune gluposti u ratno vreme. Nažalost, tamo nisam našao nikakvog razumevanja, a posle toga sam shvatio da moram da idem u piket.
I љta su ti rekli?
Bilo je odgovora, razmatranja u mirnodopsko vreme. Da je neophodno obezbediti razvoj zajednica, da je to naša budućnost.
Na primer, u Khodorivu žele da grade za UAH 86 miliona Novi sportski kompleks. Kažu da će deca vojske otići tamo, i to je veoma neophodno. Čak su prikupili i potpise Nastavnicida je potreban taj sportski kompleks. To je, administrativni pritisak, plus oni pokušavaju da manipulišu potrebama povezanim sa vojskom.
Pošto nisam dobio razumevanje, rekao sam da ću početi da idem na izbor za jednog čoveka. Bilo je to negde početkom septembra. Iz drugog ili trećeg pokušaja, znatno više ljudi je počelo da se pridružuje piketima. Počeo sam da registrujem izveštaje o mitinzima, zapravo, i da razbijam stakleni zid, jer je većina ljudi mislila da su mitinzi zabranjeni tokom vanrednog stanja. Ne postoji zabrana. Sud to može dodatno da zabrani tokom vanrednog stanja od strane vojne administracije.
Izbirljivci u blizini zidina Regionalne vojne uprave Lviva traže povećanje finansijskih sredstava za vojsku (sve fotografije sa stranice „Spocha“Bespilotne letelice – zatim stadioni“ na Fejsbuku)
„Korisnik naših skupova zove se Gradsko veće Lviva“
Počeli ste sa piketima za jednu osobu, a sada okupljate nekoliko stotina ljudi. A ko su ti ljudi koji te podrћe?
To su ljudi koji nisu ravnodušni prema sudbini države. Ako ne finansiramo vojsku, imaćemo interno raseljena lica, ranjena, ubijena. Imaćemo umnožene troškove da eliminišemo posledice rata. Mnogi ljudi to razumeju i podržavaju. Širim vest na Fejsbuku. Podržao me je veteran Artur Kirejev, koji je ranjen u ratu, i njegovi prijatelji. Tako se raširila.
Ali verovatno ste analizirali ko dolazi na vaše susrete? Jesu li to mladi ljudi, stariji ljudi, studenti?
Ljudi od 25-45 godina su jezgro koje dolazi, čini mi se.
Ti ljudi razumeju da je neophodno izdvojiti više novca za vojsku u ratno vreme. Po vašem mišljenju, zašto vlasti to ne razumeju? Zašto je neophodno naterati vlasti da to urade?
Veoma sam iznenadjen ovim. Иini mi se da imaju dva razmatranja. Prvo razmatranje koje preovlađuje nad svime je da je ovaj skup organizovan na nečiji račun. Konkretno, kažu da je korisnik naših skupova Gradsko veće Lviva koje zastupa Sadovyi. Figurativno govoreći, Sadovyi plaća Litjenskom i Kirejevu da dođu u regionalnu vojnu administraciju. Čini mi se da ljudi koji su videli da se ovo radi celog života imaju blokadu i ubeđenje da je to istina. I čini im se: „Došao je po novac, a mi ćemo mu se povinuti?“ Veoma sam iznenađen njihovom vizijom da je ovo politička borba, a ne borba za državu.
A drugi razlog zašto se ovo ne radi je neka vrsta inercija. Izabrani su čelnici zajednica, a za domaćinstvo je imenovan šef regionalne državne administracije. Ako osoba nije emocionalno zabrinuta, ali logično misli da je njegova funkcija da obezbedi domaćicu, a sada je stiglo more sredstava od poreza na lični dohodak vojske, onda je preduzeo da pravilno obezbedi tu domaćicu. I ispostavilo se da je to takva zamka inercija.
Stalno odbacujem ideju da ti ljudi zarađuju na građevini i dobijaju mito. Novinari „Naši Hrošija“ iz Kijeva napravili su pregled gde se troši novac programa „Bezbedni Lviv region“, koji je direktno osmišljen da pomogne vojsci. Planirano je da UAH 3, 3 miliona bude potrošeno na izgradnju Bezbednosni centar u planinskom selu, a cene su tamo naduvane za jedan i po put.
Misao mi se opet uvlači u glavu da kradu od novca koji dobijaju od vojske. Ali ja to stalno odbijam od sebe. Ne moћe biti tako u ovakvom trenutku.
Izbirljivci sa plakatima na mitingu u blizini LOVA
„LOVA kupila nula bespilotnih letelica, nula automobila“
Već ste držali devet prilično masivnih piketa blizu regionalne administracije. O kakvim rezultatima danas možete da govorite, šta ste uspeli da postignete?
Kratkoročno gledano, uspeli smo da postignemo da je još jedan UAH 50 miliona dodato UAH 96 miliona, što je bilo planirano da bude dodeljeno vojsci iz regionalnog budžeta. To je vrlo malo, s obzirom da Lviv RMA dobija UAH 1,5 milijardi samo od vojnog poreza na lični dohodak. A ceo budžet ove godine je više od 7 milijardi UAH. To znači da manje od 2 odsto regionalnog budžeta izdvaja LRMA za pomoć vojsci. Ovo je upečatljivo u poređenju sa Gradskim većem Lviva.
Gradsko veće Lviva vas poziva na svoje prezentacije, pokazuje gde se troši novac. Poredeći Gradsko veće Lviva i Regionalnu vojnu upravu Lviva, nesvesno postajemo advokati Gradskog veća Lviva. Ali brojevi govore sami za sebe.
Gradsko veće Lviva ima budžet skoro dvostruko veći od budžeta Regionalne vojne uprave Lviva, i obezbedilo je UAH milijardu direktno za pomoć vojsci u vidu kupovine robe i direktnih subvencija. U skladu sa tim, da je LOVA obezbedila UAH 500 miliona, bila bi na istom nivou, i obezbedila bi UAH 96 miliona. Gradsko veće Lviva kupuje i prebacuje bespilotne letelice, automobile i bilo koju robu koja je potrebna vojsci. LOVA je kupila nula bespilotnih letelica, nula automobila. Istovremeno, akciju vidimo iz Regionalne vojne uprave Lviv „1000 automobila slobode“.
Odakle onda dolaze automobili koje zvaničnici LOVA javno predaju vojsci?
Kupuju ih drugi ljudi. Sada znam da postoji indirektna emocionalna prinuda mnogim preduzećima: kupite kamionet, dajte nam novac da opremimo taj kamionet, i sve ćemo predati protivduškoj odbrani. I već se hvale da je 30 kamioneta predato protivduškoj odbrani. Istovremeno, novac dobijen od vojnog poreza na lični dohodak troši se na tendere koji nisu kritični, a cena robe je povećana za jedan i po put.
Pored toga, došlo je do potpunog neuspeha u komunikaciji. Imali smo pitanja gradskom veću Lviva, našoj inicijativiPozvana je inicijativa. Prošli put, skup je sa Ševčenkovog spomenika, uprkos gradskom veću, otišao u regionalno veće. Dva poslanika iz gradskog veća izašla su i izvestila o tome šta je urađeno.
A LOVA šalje svog četvrtog predstavnika, koji dolazi i kaže da ga ne razume, jer je po drugim pitanjima. I zašto je došao… Kada je Ivan Sobko došao prošlog petka, plašio sam se da će ljudi početi da vrše fizički uticaj na njega, jer je tek počeo da ih vređa. Ne uklapa mi se u glavu.
Šta je krajnji cilj ovih piketa, kada mogu biti zaustavljeni? Zar se ne plašiš da će se ljudi umoriti od stalnog hodanja okolo i ne videći rezultat?
Svaki put se plašim da će ljudima dosaditi. I još više se plašim da će se to razviti u neke nezakonite radnje koje će ugroziti pokret. S jedne strane, ljudi vide da su vojsci potrebne mnoge stvari. Svi imaju poznanike, prijatelje ili rođake koji su bili direktno pogođeni ratom. Sa druge strane, vidimo potpuni nedostatak razumevanja od strane regionalne vojne administracije.
Šta je krajnji cilj vaših piketa?
Postavili smo sebi realne ciljeve ove godine. Do kraja godine, najmanje još 300 miliona UAH treba izdvojiti za vojsku i treba jasno da se izjasni kako će LOVA upravljati našim sredstvima sledeće godine.
Ako Verkhovna Rada oduzme vojni porez na lični dohodak iz lokalnih budžeta, regionalni budžet će se smanjiti. Tada bi trebalo izdvojiti najmanje 20 odsto sredstava obezbeđenih za razvojne programe. Ako vojni porez na lični dohodak ostane na terenu, onda će, kako je odobrio Regionalni savet Lviva, 75 odsto tih prihoda biti dodeljeno vojsci.
Dečak sa plakatom na mitingu u blizini LOVA
„Postoji neka vrsta ignorisanja nas i potpuni neuspeh komunikacije“
Na vašim poslednjim mitinzima, postojao je zahtev za ostavku Maksima Kozytskyija. Da li je to zato љto se ne moћe иuti? Smatrate li ga isključivo odgovornim za situaciju, ili je to možda sistemska politika na državnom nivou?
Lično sam izbegao bilo kakve pozive na ostavku šefa LOVA, jer se to koristi kao optužba za političku borbu tokom rata. To se prvi put oglasilo na osmom mitingu, na devetom je već bilo pitanje trljanja. Kada nas ne čuju, a svakog petka šef LOVA nađe neka manja pitanja kako ne bi bio prisutan na mitingu… Vidimo da deli zahvalnost, prisustvuje otvaranju sajma poljoprivrednih proizvoda. To je takođe neophodno, ali to su neuporedivi problemi sa činjenicom da regionalni budžet ne pomaže vojsci. U stvari, postoji neka vrsta ignorisanja nas i potpuni neuspeh komunikacije.
Da li je ovo javna politika? Kao i pitanje da li dobijaju mito u izgradnji, odbacujem ideju da su instrukcije usmerene duž predsedničke izvršne vertikale: hajde da gradimo stadione, autoputeve, jer će biti izbora, a ne da pomognemo vojsci. Mora postojati razumevanje da možemo da se pohvalimo da smo pomogli vojsci. Mislim da će takav hromada lider imati mnogo više poverenja od onog koji gradi stadion ili sportski kompleks. Iz nekog razloga, nema takvog razumevanja, problem je u mnogim zajednicama.
Sve odluke o regionalnom budžetu potpisuje šef LRMA. I piše u zakonu da je isključivo odgovoran za upravljanje regionom u ratnim vremenima.
Demonstranti sa plakatima u blizini spomenika Tarasu Ševčenku
„Ako kažu: ‘Litinski, ne izlazi, a mi ćemo obezbediti vojsku’, onda neću rado izaći napolje“
Smatrate li da su poslanici Regionalnog saveta Lviva koodgovorni za ovakvo stanje stvari? Zato što su zapravo dobrovoljno dali funkciju formiranja i raspodele budžeta vojnoj administraciji. I na poslednjoj sednici nisu mogli da naprave odluku o ograničavanju nekritičnog rashoda.
Prećutna saglasnost nekih poslanika vodi ka ovome. Budžet za 2023. godinu usvojen je pojedinačno i potpisao ga je šef LOVA. Ispostavilo se da smo izabrali poslanike, delegirali im ovlašćenja, ali ne žele svi da brane interese zajednica. Na poslednjem skupu apelovali smo na poslanike regionalnog saveta sa zahtevom da osiguraju sprovođenje svoje odluke o dodeli 75 odsto vojnog poreza na lični dohodak vojsci, da provere da li LRMA pravilno pomaže vojsci, da donese odluku o prioritetu potrošnje.
Bojim se da ćete morati da zahtevate raspuštanje Levija.Istovremeno, poslanici pokazuju svoju nesposobnost da obavljaju svoje funkcije.
Mislim da poslanici, kao izabrani, ipak treba da slušaju ovo.
Optuženi ste da ste ostvarili neke lične ciljeve ovim skupovima. Da li nameravate da ovim akcijama steknete političke poene?
Ja sam na listi ukrajinske Galicijanske partije regionalnom savetu Lviva, i izgleda da je još troje ljudi ispred mene. To jest, moj ulazak u regionalni savet i dalje izgleda veoma ilusno. Koje još političke interese mogu da imam? Da podignem tvoju vidljivost? U stvari, dogaрa se, da. Da li je to moj cilj? Definitivno ne.
Stoga, ako postoji takvo kompromisno rešenje: Litinski, ne izlazite, a mi ćemo obezbediti vojsku, onda neću rado otići.
Već ste pomenuli Gradsko veće Lviva. Zameraju vam što niste izabrali pred gradskim većem. Istovremeno, neki aktivisti pokušali su da organizuju piket u blizini Gradskog veća Lviva. Kako doživljavate njihove argumente i motivacije?
Ne osuđujem druge javne inicijative, apelujem na sve da uzmu cifre i uporede budžetske prihode, vojni porez na lični dohodak i budžetske rashode. Nisam protiv odlaska čak ni u zajednice koje pravilno obezbeđuju vojsku, kako bi mogli da vide opšte raspoloženje. Ali, pre svega, moramo da odemo kod onih koji ne pomažu dobro vojsci.
Najveća pažnja sada je usmerena na RMA i Gradsko veće Lviva. Međutim, zahvaljujući decentralizaciji, postoje bogate zajednice u regionu koje su postale još bogatije zahvaljujući vojnom porezu na lični dohodak. Ko bi trebalo da ih kontroliše?
Jedna od optužbi na račun nas: zašto ne odete, relativno govoreći, u Khodoriv i tamo izaberete zbog miliona izdvojenih za sportski kompleks? Ali ne moћemo da idemo u svaku zajednicu. Većina učesnika takođe ima svoj posao, a teško je čak i otići na miting u Lviv tokom radnog vremena Regionalne vojne uprave Lviv. Najviše telo državne moći u našem regionu je vojna administracija. Prema zakonu, ona je odgovorna za distribuciju i efikasno korišćenje finansija širom regiona. Ima šargarepu i štap da utiče na zajednice tokom vanrednog stanja. Većinu velikih infrastrukturnih projekata sufinansiran je od strane Regionalne vojne uprave Lviv.
Sve se konvergira na poziciju šefa LRMA, koji je jedinstveno, u skladu sa zakonom, odgovoran.
Pitanje kritičnih i nekritičnih troškova nije napisano u zakonu i to verovatno koriste zvaničnici koji distribuiraju budžetski novac. Kako odvojiti ove dve oblasti?
Zvaničnici vrlo često prave izgovore i kažu: „Odozgo nam nije rečeno šta je kritično, a šta nije kritično. Mi ne kršimo zakon.“ Imamo rat punih razmera, postoje velike potrebe. Moћemo li da izgradimo novi put do privatnog rekreativnog kompleksa? Po mom mišljenju, ako projekat ne pomogne državi u roku od dve ili tri godine, onda to ne treba da se radi. Takođe, izgradnja sportskih kompleksa, proširenje kantauterije za sportiste neće pomoći našoj odbrambenoj sposobnosti ni na koji način.
U regionalnom budžetu obezbeđeni su milioni za neke nagrade, nagrade za ostvarenja i tako dalje. Moramo javno da izaрemo i kaћemo da se to neжe desiti.
Da li ste analizirali zahteve vojnih jedinica? Da li su u mogućnosti da iskoriste novac koji će im biti dodeljen sada, krajem godine?
Postoji ogroman problem koji veštački stvara vojna administracija. Zakonom o budžetu predviđeno je da neiskorišćene podstanacije budu vraćene krajem godine. LOVA je čekala do poslednjeg, a sada će, možda, učiniti naše ustupke. On жe dati novac i onda ga vratiti. Stoga sam napisao apel LRMA sa zahtevom da se obezbedi mogućnost prebacivanja novca dodeljenog vojsci za budući period.
Demonstranti marširaju na Trgu Rajnok ka LOVI
„Ispostavilo se da samo oni kojima je stalo treba da finansiraju vojsku“
Vlada predlaže da se porez na lični dohodak povuče iz lokalnih budžeta i distribuira na državnom nivou. Planirano je da relevantni zakon u bliskoj budućnosti bude preispitan u Verkhovnu Radu. Po vašem mišljenju, da li je ovo izlaz iz trenutne situacije?
Postoji velika bojazan da će vojni novac od poreza na lični dohodak biti oduzet lokalnim zajednicama. Oni će otići u centar, gde mi uopšte nećemo moći da ih kontrolišemo. Da postoji savršeno Ministarstvo odbrane i da nema skandala oko kupovine jaja za 17 UAH, letnjih jakni po ceni zimskih, onda bi ovo bio odličan izlaz. Verujem da značajan deo vojnog poreza na lični dohodak treba da ostane u zajednicama. Rashodi tokom rata trebalo bi jasno da se regulišu na nivou rezolucija Kabineta ministara. Nema većih popravki puteva, samo krpljenja, nema izgradnje stadiona, sportskih kompleksa i tako dalje.
Nekako tako napoljeČinjenica da samo brižni ljudi treba da finansiraju vojsku, veoma je demotivišuća.
Već ste pomenuli da ste obezbedili mnogo vozila za vojsku. A sada, kakve zahteve vojnici imaju za volontersku pomoж?
Koliko ja znam, bespilotne letelice i automobili su najpotrebniji.
Sada ljudi poklanjaju vojsku velikodušno kao što je bila 2022. godine, na početku rata, ili se nešto promenilo?
Imam jasnu statistiku. Ljudi su mi 2022. lično donirali UAH 16 miliona (ova suma uključuje više od 1,6 miliona sredstava moje porodice). Ove godine – UAH 3,4 miliona, od čega je više od UAH 1,4 miliona novac moje porodice.
Zašto je takva situacija?
Pre svega, prihodi ljudi su zapravo pali. Postoji ogorčenje što država ignoriše ovo pitanje. Prva tri-četiri meseca volonteri su podržavali, onda bi država trebalo da kaže: „Hvala, volonteri“ i usmeri sav novac od velike gradnje u vojsku. Možda bi porez trebalo povećati. Veoma sam iznenađen što su jedini vlasnici oslobođeni plaćanja vojne takse. Radim kao nastavnik na fakultetu, napisao sam prijavu računovodstvenom odeljenju kako bi sva moja plata bila prebačena u vojsku. Takođe radim kao preduzetnik i ne plaćam nikakvu vojnu naknadu. Ne razumem ovu politiku države.
Može se rečeno da naši skupovi u ratnim vremenima rade na urušavanju države. Ali pokušao sam to da rešim bez mitinga, ali nisam uspeo. A pitanje finansiranja vojske je osnovno pitanje naše bezbednosti.
Prema uredbi vlade, od 1. decembra promeniće se pravila za uvoz i računovodstvo humanitarne pomoći. Mnogi volonteri kažu da će to zakomplikovati njihov rad. Kakvo je vaše mišljenje o ovome?
Čudi me da država na ovaj način slabi vojsku. Poboljšano knjigovodstvo humanitarne pomoći je svakako potrebno. Ali ako to onemogućava uvoz humanitarne pomoći, onda će to biti katastrofa. Unos podataka u elektronski sistem smatram pozitivnom stvari. Ali pretpostavlja se da postoji mnogo činjenica koje ne znate unapred. Rezolucija je u pravom smeru, ali je potrebno više razraditi sa različitim grupama.
Na primer, uvozimo automobil u javnu organizaciju ili dobrotvornu fondaciju i renoviramo ga. Imamo dva automobila koja zapravo nismo uspeli da popravimo skoro godinu i po dana zbog ozbiljnih problema sa rezervnim delovima. I propisuje da ako ne predate, čini se, u roku od tri meseca, bićete uskraćeni za mogućnost uvoza humanitarne pomoći. U trenutku uvoza automobila nemamo zahtev vojne jedinice, već ga predamo kada bude spreman. Izgleda da sve informacije treba proslediti unapred, a to ne može da se uradi.
Skoro dve godine potpune invazije država nije uspela da napravi razliku između volonterske i humanitarne pomoći – pomoći koju je neko kupio novcem i pomoći koju je donirao neko. Volonterska pomoć se kupuje novcem prikupljenim u Ukrajini.
I poslednje pitanje. Borba za poštovanje jezičkog zakonodavstva, nastavnog rada, skupova u blizini regionalne administracije, volontiranje. Kako uspevate da razumete toliko oblasti aktivnosti? Odakle crpiš snagu?
Verovatno ne obavljaju na pravi način neke funkcije koje su mi dodeljene. Možda se pripremam za predavanja gore nego što sam mogao. Gori sam u poslu nego љto sam mogao. Provodim manje vremena sa porodicom.
Motivišuća je činjenica da mnogi ljudi okolo pomažu. Jer nisam jedini zabrinut za ove inicijative. Snaga dolazi iz razumevanja: ako ne ja, ko onda? Ako ne sada, kada? Ako vidimo problem i plačemo zbog toga u kuhinji na ramenu moje žene, onda ovaj problem neće biti rešen i neće ni početi da se rešava. Moraš bar da udariš prstom u prst. Ako nešto uradimo, nećemo nužno postići rezultat, ali ako ništa ne uradimo, definitivno to nećemo postići.
