Početkom novembra Ukrajina je doživela nekoliko napetih dana. Prvobitno su dva članka objavljena u časopisima Tajm i Ekonomist. Iako su oba materijala napisana u različitim žanrovima i posvećena su različitim osobama i procesima, oni su imali efekat informacionog zemljotresa za ukrajinsko društvo. Ono o čemu su se trudili da ne govore javno, izbegavaju ili čak ćute, postalo je vlasništvo šire javnosti. Kao da to nije dovoljno, širom zemlje šire se aktivne glasine da vlasti na čelu sa predsednikom Volodimerom Zelenskim ozbiljno razmatraju mogućnost održavanja izborne kampanje na proleće 2024.
Krajem oktobra, Međunarodni institut za sociologiju u Kijevu objavio je rezultate sociološkog istraživanja. Sociologe je zanimalo pitanje: šta Ukrajinci misle o izborima tokom rata? 81 odsto ispitanika reklo je da bi izbori trebalo da se održe posle rata i da sada nisu pravovremeni. Samo 16 odsto ispitanika smatra da bi izbori već trebalo da se održe, uprkos ratu. Takođe, većina Ukrajinaca (65 odsto od oktobra 2023. godine) ima negativan stav prema ideji o daljinskom glasanju putem interneta i zabrinuti su zbog rizika od falsifikovanja tokom ovoga. Samo 29 odsto smatra da je ovaj vid glasanja moguć. Javnost masovno ne podržava ideju o daljinskom glasanju. I to se odnosi na različite regione zemlje.
Uprkos ovoj pozadini, glasine o pripremama vlasti za izbore tokom rata postale su dodatni element gneva javnosti. Nacija, psihički iscrpljena dugom vojnom kampanjom, želela je da čuje objašnjenje vlasti. Šestog novembra, ukrajinski predsednik Volodymyr Zelensky bio je primoran da reaguje. On je naveo da su u ratnim vremenima te stvari o mogućem održavanju izbora 2024. godine neprimerene.
„Moramo da odlučimo da je sada vreme odbrane, vreme bitke, od koga zavisi sudbina države i naroda, a ne vreme lažnih vesti, koje samo Rusija očekuje od Ukrajine. Verujem da sada nije vreme za izbore. A ako je potrebno staviti tačku na ovaj ili onaj politički spor i nastaviti da radite samo u jedinstvu, onda postoje strukture u državi koje su u stanju da tome stave tačku i daju društvu sve neophodne odgovore. Tako da nema mesta sukobima i tuđoj igri protiv Ukrajine“, rekao je šef države u večernjem video obraćanju.
Potpredsednik CIK Serhij Dubovjk kasnije je govorio na temu izbora. Zvaničnik je naglasio da se izbori ne održavaju tokom vanrednog stanja. To je zakon. A sve ostalo su političke spekulacije. Već neko vreme tema izbora izgubila je svoju relevantnost i izbledela u pozadini. Međutim, postoji osećaj da su izbori tokom rata pitanje koje će i dalje s vremena na vreme izaći na površinu. I mada je Zelenski kasnije rekao da nije pravo vreme, postoje signali da su nadležni aktivno bili zainteresovani za mogućnost održavanja izbora na jesen. I postoje određeni razlozi za to.
Održavanje izbora u proleće 2024. Izgleda da Volodymyr Zelensky definitivno planira da se kandiduje za drugi mandat. To znači da je njegov tim suočen sa zadatkom da pobedi u predizbornoj kampanji. Kabinet predsednika konstantno prati nivo javne podrške. Ako je u prvoj godini punog rata poverenje u Zelenskog bilo neosporno, sada postoji tendencija da postepeno opada. Međutim, ako bi se predsednički izbori održali na proleće sledeće godine, Zelenskij bi gotovo sigurno slavio pobedu. Malo ko veruje da bi njegov rejting pao na opasno kritičan nivo za nekoliko meseci. Ali za godinu, dve ili tri, sve je moguжe. Dugo odlaganje izbora na vreme može stvoriti izborne probleme predsedniku u pozadini neizvesnog ishoda rata, gubitaka i pitanja nagomilanih u društvu. Stoga su prolećni izbori 2024. malo verovatni, ali poželjni za Zelenskijev tim.
Pored toga, ako hipotetički zamislimo da su se vlasti usudile da održe izbore u skladu sa rasporedom, verovatno bi se održale tokom rata. Nesumnjivo je da će neprijateljstva biti gotova za nekoliko meseci. Međutim, izbori tokom aktivne faze rata su previše ograničenja i rizika. Posebno nedostatak stvarne političke konkurencije. Teleton je očistio političko polje i marginalizovao mnoge bivše glavne političare. Teško je zamisliti normalan izborni proces u takvim uslovima. U proleće 2024. aktuelni predsednik jednostavno ne bi imao ozbiljne konkurente. A predizborna kampanja bi više ličila na referendum o poverenju šefu države. Neka vrsta sumnjive proslave demokratije u ratnim vremenima, koja bi više podsećala na predizborne kampanje u autoritarnim režimima.
Izbori u vreme rata nisu samo rizici po bezbednost birača. To su rizici društvenih nesloga, gubitak poverenja i veštačko protivljenje različitih grupa stanovništva. Jasno je da, prema vanrednom stanju, vlasti jednostavno ne bi bile u stanju da obezbede jednake uslove za učešće na izborima za različite segmente stanovništva unutar Ukrajine i one građane koji su otišli u inostranstvo. MiOni koji bi želeli da učestvuju u njima neće moći da ostvare svoje pravo glasa. Takođe je nejasno šta raditi u slučaju vazdušnih napada i granatiranja na dan izbora. Na kraju svega, birači ne mogu da budu svuda smešteni u podzemnim skloništima, a izborni proces ne može da se prekine ili razvuče na vreme nekoliko dana. Glasanje vojske je potpuno poseban problem. Kako moћete da glasate pod neprijateljskom vatrom? Zbog toga bi na izborima po vanrednom žendi najmanje nekoliko miliona građana Ukrajine bilo lišeno prava glasa.
Može se, naravno, usuditi da se izbori održe po planu i formalno ih pobediti. Dolazimo do raznih opravdanja za takav korak. Na primer, da bi se osvrnuo na spoljni pritisak partnera, potrebu da se održi legitimitet i druge izmišljene preferencije od zakazanih izbora. Međutim, pobeda aktuelnog predsednika istovremeno bi potkopala njegov legitimitet među ukrajinskim društvom. Sam pristanak vlasti na izbore tokom rata izazvao bi burnu emotivnu reakciju. Jedinstvo unutar zemlje bi bilo brzo uništeno. Usledile bi žestoke rasprave i sporovi. Postojao bi talas optužbi da predsednik želi da ostane na funkciji po svojoj cenu. Vredelo bi pomenuti da bi novac mogao da bude upućen vojsci umesto organizovanju izbornog procesa. I Moskva bi bila srećna da gleda sve ovo. Kremlj bi bio oduševljen kada bi Ukrajinci počeli da se svađaju između sebe i preusrede fokus pažnje na izbore, a ne na potrebu da se odbije agresor.
Moguće je formalno pobediti na predsedničkim izborima. Čak je moguće prilagoditi zakone tako da izbori za vreme vanrednog stanja imaju određeni pravni osnov. Ali istovremeno, moguće je izgubiti društveni legitimitet. I u ovom slučaju, negativne posledice neće dugo dolaziti, postojaće opasnost od unutrašnjih sukoba unutar države. I to je neprihvatljivo za Ukrajinu u uslovima rata i spoljne ruske pretnje.
