Jedno od najvećih očekivanja Ukrajinaca, koje je proizvela kriminalna agresija Ruske Federacije, jeste smrt Vladimira Putina. Svako pominjanje njegove bolesti momentalno se širi internetom i pretvara se u izvor radosti ljudi. Istovremeno, ne razmišljaju previše o posledicama takvog scenarija. Kao i zbog njegove verovatnoće. Kolektivni osećaj naroda za pravdu je sada toliko naoštravljen da niko ne smatra odsustvo kazne za Putina. Njegova smrt se smatra bezuslovnom i bliskom u vremenu. To je odgovornost, u percepciji javnosti, sa kojom mora da se iskupi za svoje zločine.
Međutim, da li je zaista sve tako jednostavno i nedvosmisleno? Da li će na kraju Putinova propast pronaći pozitivan nastavak u finalizaciji problema nastalih u Ukrajini, kraj ruske agresije? Hoжe li to odagnati njihovu mizantropiju, imperijalizam, ksenofobiju?.. Oиigledno ne! Želimo da mislimo i mislimo tako, ali znamo da će realnost biti drugačija.
Neutvrđeni dželati
Među „stvaraocima“ Holodomora, počinilaca ovog zločina, je i Lazar Kaganovič. On nije bio samo na visokim državnim i stranačkim pozicijama. U julu 1932. On se usprotivio predlogu da se smanje stope nabavke žitarica u Ukrajini. Naduvani planovi postali su jedan od razloga holodomora 1932-1933. Međutim, to kaganoviću nikada nije smetalo. Živeo je dug život, koji se završio tek 1991. I nije osećao kajanje. Dugo je bio na vlasti. Nije prognan niti upucan, niti je bio pogođen ozbiljnom represijom ili odjecima stranačke borbe. Kaganovič je živeo u Moskvi i pisao memoare u kojima se ne pominju Holodomor ili kajanje. Čak je umro nekoliko meseci pre kolapsa SSSR-a i nije svojim očima video „najveću geopolitičku katastrofu dvadesetog veka“.
Ime „drugog Staljina“ Eriha Koha bili su Ukrajinci koji su se čuli u vreme savladavanja školskog nastavnog programa istorije. Bio je na čelu Rajhskommisarijata Ukrajine i isticao se posebno okrutnim metodama. Eksploatacija prirodnih resursa, masovna pucnjava bez razloga, stvaranje atmosfere neprijateljstva – ovo nije potpuna i veoma opšta lista njegovih „zasluga“. Manje poznati, ali vredni pažnje, su Kohova posleratna „teška vremena“. Živeo je do 1986. Posle rata se krio pod lažnim imenom u britanskoj zoni okupacije, bavio se poljoprivredom i neko vreme je čak dobijao i beneficije za nezaposlene. Onda se razotkrio i predat je moжi komunističke Poljske. Suđenje mu je završeno smrtnom kaznom, koja nikada nije izvršena. Koh je bio u udobnom zatvoru i imao je pristup televiziji i novinama.
Dvojnika „kralja“ i „kape“ Džingis Kana
Ima dosta primera kao što su gore opisani. Ali vratimo se Putinovoj smrti, toliko toga su čekali Ukrajinci. Neće nužno umreti sada. Konačno, njegova smrt neće nužno biti povezana sa kriminalnom agresijom Ruske Federacije na Ukrajinu. Takođe, ne iskljućujte mogućnost da ona neće biti saopštena odmah. Možete da maštate o laganju leša u sopstvenom urinu nekoliko dana ili da izračunate koliko dugo Putinovo odsustvo može biti pokriveno dvojnicima. Nikome se ne žuri da saopšti vesti o smrti tiranina svetu. S druge strane, nastavak Bezvredan postojanja Putina pa čak i pobeda Ukrajine na bojnom polju nije garancija kazne za ruskog krvavog diktatora i njegovu pratnju. Svet je suviše nedosledan i nedostaje mu konsolidacija da pokrene ovaj prirodan i pravedan proces.
Generalno gledano, ideja da je Putinova smrt korisna za Ukrajinu ravna je ideji da njegov ostanak na vlasti u Rusiji igra u naše ruke. Ovde je teško izabrati nedvosmisleno. Smrt tiranina, prema dobroj tradiciji u Muskoviju, izaziva borbu za vlast, sukob između grupa uticaja, nestabilnosti i haosa. S druge strane, Putinov politički kurs poslednjih godina je slab, a njegova pratnja je korumpirana. Potcenjivanje Ukrajine, zanemarivanje života ruskih robova-kmetova – sve su to dobre vesti za nas. Naљa љansa.
Ne treba isključiti opciju da Putin preda svoj „šešir“ Džingis Kana svom nasledniku. Ne neki „Medvedev“, već političar. Stoga se tiranina „smrt“ ili odlazak neće pretvoriti u haos. Možemo da dobijemo vođu u neprijateljskom logoru koji će mobilisati narod robova Rusije i naći pristup da udahne novi život demoralisanim i napuštenim masama od strane aktuelne vlade. Inspirisane i vođene trezvenim vođom, „životinje“ uvek predstavljaju veću pretnju od „chmobiksa“ koje u Ukrajinu teraju korumpirani dedovi silom i novcem. Bez obzira koliko to cinično i paradoksalno zvučalo, postoje prednosti Putinovog ostanka na vlasti. U najmanju ruku, to neće dovesti Rusiju do bilo čega dobrog. I svojom nespretnošću i kratkovidošću, daje nam šansu.
Putin je mrtav. Šta je sledeće?
Važno je zapamtiti da agresija Ruske Federacije na Ukrajinu nije počela 24. februara 2022. godine. Niti je Putinov rat protiv Ukrajine. To je rat koji je veći Neki Rusi odobravaju rat Ruske Federacije protiv Ukrajine. Izliv agresije Rusa, napumpan propagandom, bespomoćan kod kuće, protiv slobodne i nezavisne, nesavršene, ali samodovoljne države. Suočavanje sa neostvarenim i neosnovanim ambicijama sa hrabrosti. Smrt bilo kog „moljca“ neće promeniti ovu konfiguraciju. Život krvavog tiranina i odsustvo kazne za njega, u okviru međunarodnog prava, takođe neće uticati na mučnu smrtonosnost i imperijalizam kuge mnogih Rusa.
Stoga, vratimo se pitanjima koja su bila izražena na početku ovog teksta. Da li je sve tako jednostavno i nedvosmisleno? Da li će se Putinova propast nastaviti u finalizaciji problema koje je stvorila Ukrajina, kraj ruske agresije? Da li će to odagnati mizantropiju, imperijalizam, ksenofobiju među Rusima?.. Ako to zaista želite, već možete da počnete da mislite da je Putin mrtav. Da ubedite sebe u ovo, da budete afirmisani u ovom mišljenju. Međutim, ona, kao i činjenica o životu ili smrti ruskog diktatora, više nije od velikog značaja. Ovo nije stvar najveжe teћine.
Postoji Ukrajina, a tu je i Ruska Federacija. Ukrajina i Ukrajinci neće odustati od želje da budu ono što je na svome. Isto se može rekao i za drugu stranu. Ostaće naši susedi – geografija se ne može menjati. Nažalost, nema dokaza da će Putinova smrt, čak i poraz Ruske Federacije u ratu, biti naša Pobeda. Putinova smrt? Može biti dobro ili čak uspešno zamenjeno. Njihov poraz? A zašto kolaps i haos – možda revanšizam? Nasilan, svirep i divljak. Veoma veliki broj faktora određuje kakvo će sutra biti. Putin nije među njima. Međutim, postoji i naša želja da budemo ono što jesmo. Potreba da budeš ono što jesi i da se zauzmeš za sebe.
