U jesen 2022. godine, Ministarstvo odbrane Ukrajine potpisalo je tri ugovora sa kompanijama za proizvodnju granata za kupovinu municije za Oružane snage Ukrajine za skoro dve milijarde dolara. Međutim, svi ugovori su propali, a Ukrajina nije dobila municiju, pokazuje istraga Hromadske. Objavio u sredu, 8.
Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor sa kompanijom Lviv Arsenal za nabavku 100 hiljada tona. minobacačke mine u vrednosti od 37 miliona dolara, a hrvatski WDG prometovao je oko 30 hiljada tona. tenkovske runde u vrednosti od 32,5 miliona evra, kao i sa slovačkom kompanijom Sevotech o kupovini 15 hiljada tona. kompleti šlemova i pancirnih prsluka u vrednosti od 13 miliona EUR. Uprkos ugovorima, ništa od naručenog oružja nije isporučeno Ukrajini.
Prema rečima novinara, Ministarstvo odbrane je u oktobru 2022. potpisalo ugovor sa ukrajinskom kompanijom Lviv Arsenal, plativši skoro celu sumu, unapred UAH milijardu (37,5 miliona dolara). Sa strane Ministarstva ugovor su potpisali tadašnji vršilac dužnosti direktora Odeljenja za vojno-tehničku politiku Oleksandr Liev, a za Lviva Arsenal – bivši poslanik Jurij Zbitnev, koji je i direktor preduzeća.
„Prvi rudnici trebalo je da stignu za mesec dana, ali to se nije desilo ni šest meseci ni godinu dana kasnije.“ Lviv Arsenal, kako se ispostavilo, uopšte nije Lviv. Registrovan je u Kijevu, u običnoj stambenoj zgradi. Nakon posete sajtu, otkrili smo da je kancelarija dugo bila prazna. Umesto toga, kompanija koristi administrativne prostorije na drugoj adresi, ali su odbili da odgovore na naša pitanja. Nije iznenađujuće – od samog početka, Lviv Arsenal je bio samo gasket u ovom ugovoru“., – kaže istraga.
Nekoliko meseci pre sporazuma sa ministarstvom, kompanija iz Kijeva potpisala je ugovor sa slovačkom kompanijom Sevotech, koji je trebalo da donese 100 hiljada tona žitarica Ukrajini. Min. Lviv Arsenal je dobio tačno onoliko novca koliko su rudnici koštali, UAH 1,5 milijardi, i morao je dodatno da ga prebaci, dobivši tri odsto od ukupne sume. Istovremeno, novinari su, pozivajući se na predstavnika kompanije Oleksii Korošajev, rekli da je Sevotech takođe bio gasket u šemi Ministarstva odbrane, jer je trebalo da prebaci sredstva za rudnike hrvatskoj kompaniji WDG promet, sa kojom je Sevotech imao ugovor.
„Ova kompanija je osnovana tek u avgustu 2022. Njen osnivač, direktor i jedini zaposleni uopšte je Matijas Zubak, sin ozloglašenog trgovca oružjem Zvonka Zubaka. Zubak Stariji je napravio sebi ime snabdevajući Hrvatsku oružjem tokom rata za nezavisnost, zaobilazeći embargo UN. Ali WDG ipak nije proizvođač. Ova kompanija je trebalo da kupi municiju za Ukrajinu u hrvatskoj fabrici Elmeč Sintermak. Tako je u jednom ugovoru između Ministarstva odbrane Ukrajine i pravog proizvođača oružja bilo čak tri gasketa, čiji je zadatak bio samo da dobiju sredstva,“ Novinari su izvestili.
Prema rečima Oleksandr Lijeva, bivšeg vršioca dužnosti direktora Odeljenja za vojno-tehničku politiku Ministarstva odbrane, od početka se radi samo o slovačkom Sevotehu i fabrici Elmeč Sintermak u Hrvatskoj, a samo nekoliko meseci nakon zaključenja sporazuma, Ministarstvo je saznalo da je U njega uključen I WDG. Lviv Arsenal je, prema Lijevim rečima, delovao kao posrednik u tom poslu. Kasnije, kada se ispostavilo da je zalihe municije kasnilo, ostatak novca, koji Lviv Arsenal nije imao vremena da prebaci partnerskim kompanijama, uhapšen je na inicijativu Ministarstva odbrane. Istražitelji su izvestili da je kompanija sa sedištem u Kijevu prebacila samo 30 odsto sume primljene zapadnim preduzećima.
Da bi se izvršilo snabdevanje mina, prema rečima novinara, takođe su bile potrebne dozvole za transport oružja. Hrvatska kompanija WDG nije imala takvu dozvolu. Pored toga, s obzirom da Slovačka i Hrvatska nemaju zajedničku granicu, takođe su bile potrebne dozvole za transport oružja preko teritorije ili Mađarske ili Austrije i Slovenije – one takođe nisu postojale.
„Stoga je mine za ukrajinsku vojsku navodno trebalo da proizvodi hrvatska fabrika Elmeč Sintermak. Međutim, na pitanje Hromadske, Elmeč je nedvosmisleno odgovorio da nikada nije dobio nikakva sredstva ili sertifikate krajnjeg korisnika, bilo od države Ukrajine ili od bilo koje od pomenutih kompanija.“, – kaže istraga.
Konačni primalac tih sredstava bila je Zubakova hrvatska kompanija, čiji je advokat objasnio da je Lviv Arsenal propao, zbog čega je fabrika Elmeč raskinula ugovor sa WDG. Prema rečima advokata, Lviv Arsenal je pao na poslu i poslao samo 10 odsto umesto 50 odsto. WDG je rekao Sevotech-u da je aranžman bio za 50% i da ta sredstva moraju biti isplaćena.
„Negde u decembru 2022, Sevotech je dobio još 20 odsto pretplate. Ispostavilo se da je to 30% od ceneAli još uvek ne 50 po dogovoru. To i dalje nije bilo dovoljno Elmeču, a Elmeč je na kraju raskinuo ugovor sa WDG. A WDG je takođe bio u obavezi da plati kaznu.“„Kao rezultat toga, nastavićemo da radimo sa našim partnerima“, rekao je advokat
Prema ugovoru Između Sevoteha i Lviva Arsenala, avansna uplata mogla bi da bude izvršena delimično, u iznosu od najmanje 35 odsto od cene ugovora, na konstatovali su novinari. Novac koji je Lviv Arsenal uplatio Sevotechu bio je samo 35%. Zbog toga ugovori svih učesnika šeme jednostavno nisu bili međusobno koordinisani, a cela ova struktura nije bila održiva od samog početka.
„Prema rečima direktora Sevoteha Jana Gerdermarskog, nakon što se fabrika Elmeč povukla iz sporazuma, ponudio je direktoru Lviv Arsenala Juriju Zbitnevu da raskine ugovor i vrati novac. I navodno, Zbitnev je bio taj koji je insistirao da ugovor ostavi na snazi, i kupi ga od drugog proizvođača. A onda su WDG i Sevotech odlučili da kupe municiju za Ukrajinu ne u Hrvatskoj, već u Kambodži i Bugarskoj. Preciznije, oni ih i dalje tamo kupuju, obezbeđuju dozvole i obećavaju da će prvi rudnici po ugovoru uskoro stići u Ukrajinu. Ali oni još uvek ne postoje.“– rekli su istražitelji.
Aktuelni poslanik stranke „Batkivščina“ Serhij Taruta takođe je bio uključen u priču sa minama, u čijoj su se kancelariji u Pragu sastali predstavnici kompanija za proizvodnju granata. Došlo je do sukoba u kancelariji, što nije dovelo do rešenja problema sa ugovorima. Prema Taruti, on posle toga nije komunicirao sa učesnicima sastanka.
U decembru 2022. godine WDG je takođe imao neuspeli ugovor sa Ministarstvom odbrane o snabdevanju Ukrajine tenkovima od 30 hiljada 125 mm za 32,5 miliona evra. Granate, kao i mine, nisu stigle do Ukrajine. Prema saopštenju WDG-a o prilivu gotovine, gotovo ništa nije ostalo od novca za granate. Uzgred, novinari su račun dobili ne od banke, već od češkog kreditnog sindikata PDZ.
„Na prvi pogled čudno je da hrvatska kompanija otvara svoj glavni poslovni račun u Češkoj Republici, i to ne u banci, već u kreditnoj uniji. Ali izjava pokazuje da je direktor kompanije nekoliko puta podigao velike količine gotovine – po 500-700 hiljada evra, jednom – čak i više od milion. U većini ukrajinskih i evropskih banaka jednostavno je nemoguće redovno dobijati gotovinu u takvim količinama. Tako da je verovatno da je WDG imao poseban odnos sa ovom kreditnom unijom – i zato je račun tamo otvoren.“– rekli su istražitelji.
Prema rečima novinara, Denisa Šarapovog, bivšeg zamenika ministra odbrane Ukrajine i bivšeg poslovnog partnera Andrija Jermaka, sa kojim je predstavnik Sevoteha Oleksij Korošajev dobro upoznat, možda je uključen u šemu sa kompanijama za proizvodnju granata. Nedavno je Šarapova ušla u skandal sa jaknama za Oružane snage Ukrajine. Kako je saopštio Centar za borbu protiv korupcije, pomoćnik ministra odbrane pokušao je da obmane poslanike upravo na sednici skupštinskih odbora. Prema rečima Dejne Jarovaje, dok je radila u Ministarstvu, Denis Šarapov je takođe bio angažovan na kupovini oružja.
Sama Šarapova je negirala da je ikada bio umešan u priču sa Lviv Arsenalom. Prema njegovim rečima, koordinirao je samo rad specijalnih izvoznika, a Lviv Arsenal nije. Bivši zamenik ministra takođe je porekao bilo kakvu umešanost sa Korošajevim i istakao da je možda dobio neke ponude od WDG i Sevotecha, ali da nikada nije komunicirao sa njihovim predstavnicima.
„Prema tri ugovora ukupne vrednosti UAH 3 milijarde, Ministarstvo je platilo oko 2 milijarde UAH, ali nije dobilo naručeno. Približno UAH 800 miliona je i dalje pod kontrolom Ukrajine — ovo je bilans sredstava po ugovoru o rudniku, koji su uhapšeni na računima Lviva Arsenala, – kaže istraga.
Ukrajina još uvek nije dobila mine i granate.
