Ruske trupe napale su region Lviv dronovima 19. septembra 2023. godine. Tri šahovska drona pogodila su skladišta u Lvivu. Onda je umro Petro Burban, voljeni muž i otac troje dece. Dobrovoljno se prijavio za Oružane snage Ukrajine na početku rata punih razmera. Služio je u lokalnoj vojnoj jedinici i dostavljao opremu svojim drugovima na frontu. Dan njegove smrti bio je njegov prvi radni dan nakon što je dobio odlaganje od vojske.
Tekst je pripremio Memorijska platforma memorije, što govori o civilima koje je ubila Rusija i poginulim ukrajinskim vojnicima, posebno za nas. Popunite obrasce da biste prijavili podatke o gubicima: Za pale vojnike I civilne žrtve.
Četrdeset dana bez muža i tate
„Imamo cvet, orah i seme – čitavu botaničku baštu. Petro je tako nazvao našu decu“, kaže Natalija, supruga preminulog vojnika Petroa Burbana. Ima dugu, konjsku tamnu kosu, ljubazne braon oči, i džemper grimizno kao zalazak sunca. Pored nje su deca – sedmogodišnja Vasilina, petogodišnja Mikailo i najmlađa Ivanko, koja ima samo dve i po godine. Ivan je veoma sličan svom tati – visokom, snažnom čelu i zracima osmeha blizu očiju. Fotografija Iz detinjstva Pitera, koju je Natalija pronašla u Bibliji svoje svekrve, može se lako pomešati sa Jovanom fotografijom.
Natalija je Upoznala Petroa 2014. godine na servisu. Doљla je da proveri auto, a on je radio tamo. Od tada smo zajedno. „Bio sam veoma zabrinut zbog razlike u godinama. On je imao 24, a ja 33. Starija sam devet godina, ali u smislu osećanja i pogleda na život, bili smo istih godina“, kaže Natalija. Često se priseća prijatnih trenutaka koje je doživela sa mužem. Izgleda da joj se ljubavnik vraća sa svakim sećanjem.
Natalijina porodica je u početku bila sumnjičava u pogledu Petroovih namera, tražeći od nje da razmisli o tome, jer „razlika nije jedna godina, već cela generacija“. Petro nije bio zabrinut, ali naprotiv, još više je ujedinio Natalkina rođaka. „Počeo je da poziva sve moje rođake da me posete za praznike. Nisam mogla da sakupim svoje, jer smo dugo živeli u Nemačkoj“, kaže Natalija. „Sprijateljio se sa našim komšijama, koje sam dočekao tek za trideset godina života u kući. Bio je veoma ljubazna i iskrena osoba.“
Petro Burban je imao 32 godine. Dolazi iz sela Horodyslavychi u regionu Lviv. Odrastao je u velikoj porodici – ima još dva brata i sestru. Postoji mala razlika u godinama između braće, a u detinjstvu su često sretali stvari. „Petar je bio srednji i znao je kako da izgladi nesuglasice, ujedini starije i mlađu braću. Posle venčanja, njegova majka je u šali rekla da je najbolje dete napustilo kuću“, smeška se Natalka Burban.
Petro je završio stručni fakultet u Lvivu i radio je kao zavarivač gasa. Radio je na raznim radnim mestima, na primer, na auto servisu, na benzinskoj pumpi, i znao je sve da popravi. Petroova majka otišla je da radi u Nemačku, gde se skoro cela porodica kasnije preselila. Otac mu je umro kada je Piter zavrљavao љkolu. Čoveku je nedostajalo očevo rame i druženje. „Petar se veoma približio mom zetu (mužu moje starije sestre). Pokušala sam da provedem mnogo vremena sa njim, pitala sam za savet“, kaže Natalija.
Kada je počeo rat punih razmera, Petro se pridružio lokalnoj teritorijalnoj odbrani. Vremenom je odlučio da se pridruži redovima Oružanih snaga Ukrajine. „Imamo troje male dece. Zamolila sam Petroa da dobro razmisli pre nego što se dobrovoljno prijavi za vojsku“, priznaje Natalija. „Kada je otišao u vojnu kancelariju, stavio sam mu tri krštenice u ranac.“ Pre šest meseci, Natalijina majka je umrla. Žena kaže da je sama…
Natalija Burban sada sama podiže troje dece
Petro je sluћio u lokalnoj vojnoj jedinici. Često je išao na liniju fronta da donese hranu i neophodnu opremu momcima. „Petro je bio običan vojnik. Preko poznatih dobrovoljaca vojnicima je obezbedio najbolje pancire i šlemove, kao i namirnice. Brinuo se o momcima, nije sedeo tamo uzalud“, kaže Natalija.
Petro Burban je 30. avgusta 2023. dobio odlaganje od službe. „Bila sam tako srećna kada se vratio. Ali moћda, da je ostao u vojsci, ova tragedija se ne bi dogodila. Sada nema sa kim da podeli radost, da priča o deci. Najmlađi Ivanko je tako nežan dečak, da mu treba očevoToplo je“, kaže Natalka. Ona dodaje da su ona i Petro oboje odrasli u velikim porodicama i da je čovek zaista želeo četvrto dete.
Natalijina baka joj je poklonila staru kuću u selu blizu Lviva. Porodica je volela da provede celo leto tamo. Radili smo kućne poslove, popravljali. „Tokom praznika, tamo smo imali oazu – deca su se igrala u dvorištu, moja majka je ceo dan bila na svežem vazduhu. Zbog bolesti bila je u invalidskim kolicima više od deset godina, a bilo joj je teško da sama izađe napolje iz stambene zgrade“, objašnjava Natalija.
Kada se Piter vratio iz službe, ostao je u kolibi izvan grada. Natalka i njena deca su išli u Lviv, pošto je Vasilina morala da ide u školu. „Celo leto moj muž je morao da radi kod kuće, a to je uspeo da uradi za dve nedelje. Sve je ofarbao, popravio prag, sklonio alat i rekao da ću sada znati gde i šta leži. Nisam razumela šta se dešava, zašto je to rekao“, priseća se Natalija. „Nije ni želeo da dođe kući za vikend, ali smo moja deca i ja otišli u njegovo selo. Živeli smo ovako dve nedelje, a onda je odlučio da se vrati u Lviv i potraži posao.“
Tokom razgovora, oglasila se sirena za vazdušni napad. „Plašim se“, kaže Vasilina, najstarije dete u porodici, i čvrsto se priljubljuje za svoju majku.
U noći Petroove smrti, Natalija je isključila obaveštenja o alarmu. Ženin telefon nije dobro funkcionisao i odlučila je da izbriše aplikaciju.
Kombinacija raznih okolnosti, koje možda i nisu bile, dovela je do tragične Smrti Petra.
Umro je u utorak. Natalija mu je u nedelju našla mali honorarni posao – složila se sa šefom stana da petro pomogne u popravci krovova iznad ulaza. „Nikada to nisam radila, nikada nisam tražila posao za svog muža, nikada se nisam mešala u njegove poslove“, kaže Natalija. U ponedeljak, Piter je trebalo da započne novi posao. Umesto toga, muž njegove sestre je zvao i ponudio se da radi u skladištima. Natalija je tada bila ogorčena što je njen suprug zanemario njen dogovor. „Petro je otišao u magacine, dogovorio se oko rasporeda i vratio se kući. Ceo dan je bio nekako tužan i u osam uveče sam otišla u noćnu smenu“, kaže Natalija. Provela je celo veče sa decom, a onda se uvijala tokom zime i otišla u krevet posle ponoći.
Natalija sa decom
Otkako je Natalija izbrisala aplikaciju, nije čula alarm. U 4:33 ujutru, Petar ju je pozvao i rekao joj da ide u hodnik sa decom. Bespilotne letelice su odletele za Lviv. „Pitala sam muža kada će biti kod kuće. Ništa mi nije odgovorio, iako mi je obično govorio“, kaže Natalija. Ona sve priča veoma pažljivo i smireno, priseća se hronologije događaja te noći iz minuta u minut.
Posle razgovora sa mužem, čula je zvuk karakterističan za Šahedsa ispred prozora. Video sam dron kroz prozor i ponovo pozvao Petroa.
„U 4:55 ujutru sam pozvala muža. Kažem da je Šahed odleteo u centar grada. Иuo sam riku na telefonu i zvuk slomljenog stakla. Mislio sam da su police sa staklenim posuđem pale. Tek tada sam shvatio da dvostruki glazirani prozor puca od talasa eksplozije. Čula sam Piterovo stenjanje. Shvatio sam da ne moћe da govori, da se guљi. Čula sam ga kako stenje 16 minuta i 28 sekundi, a onda je veza prekinuta“, kaže Natalija.
Otrčala je do komšijine kuće da pozove Hitnu pomoć i policiju. U tom trenutku sam jednostavno zaboravila na dečije telefone.
Natalija je ostala u kontaktu sa mužem, čula je druge glasove preko telefona, tako da je bilo ljudi nedaleko od njega. Prvo je pozvala Petrovog rođaka, koji mu je ponudio posao – znao je pravu adresu. Potom je odmah pozvala broj 103, a potom i 102 i prijavila da je njen suprug sada ispod ruševina. Dala mu je sve njegove podatke i dala mu adresu. „Petro me je pozvao da me upozori na opasnost i sam je završio u nevolji“, kaže Natalija. Odlučila je da ode na mesto tragedije i spasi muža.
„Muškarac i žena su izvučeni ispod ruševina. Ali moj Piter nije. Bila sam tamo sat vremena kasnije, vrištala sam da mi je muž ispod ruševina. Ti ljudi nisu prijavljeni, ali su spaseni. Bili su pod velikim ruševinama, i ceo avion zida je pao na mog muža. Niko nije mislio da tamo može da bude osoba“, objašnjava Natalija.
Ona je, zajedno sa Petrovim rođakom, trčala po skladištima. Pitala je sve koji su bili tamo da li je njen muž pronađen. Pitala je spasioce da li su primili njenu poruku. Konačno, stražar je prišao palom zidu, odvrnuo nekoliko cigala i video Piterovo telo. „Kada sam noću išao u skladišta, jaZamišljala sam da je moj muž već izvučen. Ali sve se desilo drugačije – umro je“, kaže Natalija. Kada je Petroovo telo oslobođeno iz ruševina i prekriveno ćebetom, podignuta mu je ruka, kao da je tražila pomoć. Natalija je sedela pored svog muža, čvrsto ga držeći za ruku. Petro je mogao da ostane u vojnoj jedinici, mogao je da ode na drugi posao, mogao je, na kraju, da ne dostigne tih nekoliko metara do zida…
Natalija kaže da joj je veoma važno da zna tok događaja te noći i da razume zašto je, uprkos njenim izveštajima, Petro umro.
„Moj muž je uvek govorio da će umreti mlad. Grdio sam ga zbog takvih reči, jer ima troje dece. Rekao je to svim svojim prijateljima i poznanicima. Stalno sam se vraжao ovom razgovoru. Bio je veoma veseo, imao je srećan život, ali je verovatno imao i predosećaj rane smrti“, kaže Natalija. „Proveo sam poslednje dve nedelje u kolibi izvan grada. Stavio je kuću u savršen red, stavio sve u auto, za šta je, nekoliko dana pre smrti, otplatio poslednji iznos kredita. Kao da je sve stavio pod kocku, sve je zavrљio. Žurio je da živi, hteo je sve da uradi. Rano se oženio i dobio decu. Hteo sam da budem za volanom, pa sam kupio auto na kredit. Иesto smo iљli na odmor kod Karpata. Kao da je Piter osećao da mu je ostalo malo vremena.“
Petro je voleo da bude sa svojom porodicom, sa svojom decom. „Došla bih kući i radila umorna posle posla. I deca su skakala po njemu kao na trambolini. Nosio ih je u naručju, igrao u „skakavca“. Svi porođaji su bili partneri“, smeška se Natalka.
Vasilina je rođena u bolnici koja se nalazi u blizini groblja Ličakiv. U 2015. godini na groblju počasnih sahrana bilo je samo nekoliko vojnih grobnica. Danas je ovde novo groblje.
Petro Burban je sahranjen u Selisku u regionu Lviv, Natalijinom rodnom selu, pored njene porodice. Natalija je objasnila da je zgodnije brinuti se o grobu na ovaj način. Mnogo ljudi je došlo na sahranu – porodica, bliski prijatelji i oni koji su ga tek poznavali. Cela ulica je bila puna ljudi.
„Petro je imao prijatelja sa kojim je išao zajedno na odevne kombinacije. On je na društvenim mrežama napisao: „Bila mi je čast da te poznajem, prijatelju. Bog te je odveo sebi, tako da tamo postoji nedostatak dobrih ljudi.“ Plakala sam kad sam je proиitala. Tako jednostavne i istovremeno važne reči za mene“, kaže žena.
Sahrani Petroa Burbana prisustvovala su i njegova deca. „Molimo se svako veče. Kažem deci da je naš tata anđeo i da nam sada pomaže sa neba. Petro je bio veoma pozitivan i verovatno ne bi želeo da mnogo plačemo“, kaže Natalija. Trudi se da dugo ne ostane u stanu – kuva, čisti, a onda ide u šetnju sa decom.
Deca Petra Burbana
„Imamo njegovu kamuflažnu košulju koja visi kod kuće. Prići ću sebi i udahnuti miris koji ova košulja još uvek drži. Ponekad mi se čini da je još uvek tamo. Tako je teško pustiti ga“, kaže Natalija. „Rečeno mi je da treba da živim za dobrobit svoje dece, da budem jaka. Da, jaka sam. Ali ponekad samo želite da se vozite na suvozačevom mestu i da ne budete za volanom.“
Natalija je po profesiji krojačica – šije izvezene košulje. Nekada je izvezla male košulje za krštenje za decu, a sada seče tkaninu, pravi šare u skladu sa pojedinačnim veličinama. Sada ne može da radi jer su deca još uvek veoma mlada. U slučaju vazdušnih napada, potrebno je da pokupite mališane iz vrtića – nemoguće je isplanirati radni dan u takvim uslovima. Natalija se nada da će u budućnosti pokrenuti sopstveni biznis, jer i sama treba da stavi svoje troje dece na noge.
„Vera mi pomaže“, kaže ona. „Pomaže mi da se nadam da ćemo se Petro i ja definitivno ponovo sresti. Ali sada još uvek moram da budem ovde.“
Stvari Petroa Burbana još uvek se sećaju njegovog mirisa i topline
Sve fotografije: Kateryna Moskaliuk
