Nedavno su ukrajinski mediji tokom razgovora sa stranim medijima izneli senzacionalne informacije koje je izneo predsednik Volodymyr Zelensky. Navodno, Rusija priprema scenario u Ukrajini za destabilizaciju unutrašnje političke situacije pod uslovnim imenom „Maidan-3“. Prema tim podacima, glavni cilj ruske specijalne operacije je sejanje podela u ukrajinskom društvu i stvaranje haosa u cilju uklanjanja predsednika Volodimyra Zelenskyyja. A možda će Kremlj to pokušati da uradi i pre kraja 2023.
Na prvi pogled sve deluje logično. Rusija ima koristi od građanske konfrontacije unutar Ukrajine. S obzirom da nije uspeo da ostvari vojne ciljeve na bojnom polju, agresor bi mogao da pribegne pokušajima sejanja nesloge među Ukrajincima i da ih uloži protiv vlasti. Ako se takav scenario sprovede, to bi moglo da rezultira kolapsom javne administracije i delimičnim kolapsom fronta. Mora se reći da je Moskva i ranije uspevala da uradi nešto slično. Stvaranje podele i nepoverenja između vlade i društva je omiljena tehnika Rusije, koja joj je pomogla da uništi Hetmanate, a početkom 20. veka Ukrajinsku Narodnu Republiku. Kremlj je tu praksu primenio ne samo na Ukrajinu, već i na druge zemlje koje su postale žrtve ruskog imperijalizma. Ali zar ne postoji delimičan element manipulacije i zamene koncepata od strane ukrajinskih vlasti u izjavama o „Maidan-3“?
Maidan je zaista jedinstven fenomen u ukrajinskoj istoriji. Ona odražava specifičan mentalni kodeks nacije koja je navikla na borbu za slobodu i ne prihvata razne oblike diktature. To je takođe manifestacija dubokih demokratskih tradicija vladanja koje su bile karakteristične za Ukrajince pre mnogo vekova. Kapacitet za Maidan razlikuje Ukrajince od Rusa i drugih naroda, naviknutih da žive pod diktaturom i nesposobni za revoluciju i organizovane oblike protesta koji dolaze odozdo. Maidan je takođe ukrajinski način da se suprotstavi uzurpaciji vlasti i koriguje njen tok. Stoga, kada sistem provera i ravnoteže propadne, neophodno je postaviti nesavršen državni mehanizam metodama direktne demokratije i pritiska civilnog društva.
Maidan u ukrajinskoj realnosti delimično kompenzuje nezrelost ukrajinskih političkih elita i nesavršenost državnih institucija. Međutim, kada postoje predviđanja da bi novi Maidan mogao da se dogodi u bliskoj budućnosti, ne treba im verovati. Čak i iz prostog razloga što je predviđanje novog Maidana preteško i nezahvalno. Zapravo, Maidan je jedinstven jer se ne može veštački organizovati, vreme je za određeni datum ili događaj. Maidan nije politiиka tehnologija. Ne može se sastaviti po redu, jer je to želja pojedinih političara. Štaviše, nemoguće je dovesti ljude u Maidan nadgledajući ga iz Moskve. Maidan je uvek bio pro-ukrajinski i nikad proruski. Stoga nema potrebe da brinete da će hipotetički treći Maidan nekim čudom zaći u poziciju koja je korisna za Rusiju.
Nema sumnje da Moskva nastoji da podeli ukrajinsko društvo. Ali zar ne mitologizujemo našeg strateškog neprijatelja previše? Zar ga ne obdarimo nekarakterističnom snagom, lukavstvom, lukavstvom i zlom genijalnošću? Za sve napore Kremlja nije uspeo da izazove građanski rat u Ukrajini poslednjih decenija. Rusija je podmukao i okrutan neprijatelj, ali njene intelektualne sposobnosti ne treba preuveličavati.
Iskreno govoreći, ukrajinski političari ponekad vole da „greše“, tražeći „ruku Moskve“ u svemu. Ne izgleda baš uverljivo. I kvari rejting i poverenje. Na primer, Zelenskijev prethodnik na mestu predsednika, Petro Porošenko, takođe je s vremena na vreme pokušavao da potraži „ruku Moskve“ u svim procesima. Ponekad je bilo razloga za ovo. Ali иesto upravo suprotno. Ako je korupcija neobuzdana u državi, sudovi loše rade, carinici primaju mito, a nepošteni i neprofesionalni ljudi se postavlja na položaje, onda to nije „ruka Moskve“, već neefikasna politika ukrajinskih vlasti. Ne morate uvek da tražite spoljašnje uzroke nevolja kada je problem u vama. Zbog toga je nezadovoljstvo javnosti ukrajinskim vlastima vrlo često prirodno i iskreno, a ne zbog ruskog uticaja. Da, Ukrajinci često greše kada glasaju na izborima. Suviše je lako podleći emotivnom ispadu kada se procenjuje ova ili ona politička ličnost. Međutim, ne treba misliti da su toliko glupi da nisu u stanju da shvate razliku između „ruke Moskve“ i fenomena koji su izazvani unutrašnjim faktorima.
Maidan nije ruska praksa i rukopis. Kremlj ne može da organizuje Maidan iz prostog razloga što mrzi bilo kakve iskrene i iskrene činove građanske neposlušnosti. I užasnut je narodnim protestima. Za Moskvu, Maidan je opasan, nepotreban i štetan fenomen koji zadire u autoritarnu moć i ima izrazito antiruski karakter. Jedino za šta je Rusija zaista sposobna je da pokuša da organizuje antimajdan. Ali svi antimajdani u ukrajinskom novomNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Država Njihova veštačka, prilagođena priroda bila je previše jasna i eksplicitna. Antimajdan je reakcija antiukrajinskih snaga na građanski otpor i želju da Ukrajina ostane u ruskoj orbiti uticaja. Stoga, ako ukrajinske vlasti ili specijalne službe govore o namerama Rusije da destabilizuje unutrašnju situaciju u Ukrajini, prikladnije je govoriti o antimajdanu. Nazvati teoretski anti-Maidan „treći Maidan“ je klevetati sam koncept Maidana.
Nije tajna da danas postoji određeno nezadovoljstvo vlastima u Ukrajini. Ali ne postoje objektivni razlozi za poиetak novog Maidana. Pre svega, Ukrajinci žele pobedu nad agresorom. Većina društva je svesna rizika masovnih protesta i građanske konfrontacije u ratnim vremenima. Međutim, to ne znači da bi vlasti trebalo da ignorišu javno mnjenje ili smatraju da je ogorčenje korupcijom nešto što je isprovocirano spolja. Ne bi bilo loše da Ukrajinci ne pokažu nikakve emotivne reakcije na sledeće skandale ili zloupotrebe državnih institucija i zvaničnika. Ako postoji takva reakcija, to znači da je nacija živa i da teži promenama zarad buduće pobede.
Može se mnogo spekulisati o tome kako zaštititi zemlju od Putinovih podmuklih planova. Međutim, najbolja zaštitna mera protiv bilo kakvih scenarija Kremlja je efikasan rad ukrajinskih vlasti. Iskren, iskren, iako težak razgovor sa društvom. Nema potrebe da udovolite građanima dobrim vestima ako ih nema. Obećaj nešto što se verovatno neće ostvariti. Potrebno je da budete u prilici da priznate svoje greške i pogrešne procene i da radite na njihovom ispravljanju. Razgovarati sa građanima ne kao infantilna deca, već kao odrasli. Imate unutrašnju snagu da otpustite korumpirane zvaničnike, „drage prijatelje“ i loše menadžere. Čujte kritiku i reagujte na to. Kakvi god scenariji da budu napisani u Kremlju, oni neće značiti ništa ako ukrajinska vlada pokaže državniku sličnu mudrosti i dobro radi svoj posao.
