Reagovao sam na nedavni trik Serhiy Zhadan i Khrystyna Soloviy sa razumevanjem, pa čak i sa simpatijama. Umetnici takođe treba da jedu, a pesma, čiji se motiv ne pamti ni od trećeg puta, očigledno ne vuče za hit sezone. Naravno, bilo je malo neprijatno što su dvojica iskusnih i daleko od neukroćenih umetnika pribegli tinejdžerskoj nečuvenosti, ali šta ovde možete da uradite – kreativne pretrage ponekad dovode do neočekivanih mesta. Da li je vredelo? Ne znam. Barem, čak i posle očigledno preterane reakcije Crkve i nekoliko nedelja medijskog hype-a, taj skandalozni klip nije dostigao milion pregleda na Jutjubu. Desi.
Mnogo je više pitanja za one koji su odlučili da situaciju pretvore u tačku potpunog apsurda. Pre neki dan u crkvi Svetog Anderha, izvesna Alina Šubska poljubila je devojku, objavivši na Fejsbuku odgovarajuću fotografiju sa natpisom „Zato što je Bog ljubav!“. Moglo bi se raspravljati sa poslednjom izjavom (pa, nije sve tako jednostavno u tom hrišćanstvu!), ali teološki spor sa gatarom na Tarot kartama je sumnjiva ideja, uz dužno poštovanje prema radnicima u oblasti okultnih i mističnih usluga. Kao rezultat toga, gđica Šubska je dobila malo hipe i predvidljivo je podstakla ogorčenje verske javnosti, koja se jedva ohladila posle Zadana i Solovija.
Prateći gospođu Šubsku, LGBT aktivisti su odlučili da uhvate hype. Tako je šef vojnog udruženja LGBTQ+ Viktor Pilipenko pozvao „sve gej parove da dođu u crkvu Svetog Jovana“. Endru i poljubac“, objavio je na društvenim mrežama snimak na kojem ljubi svog dečka. Koja je poenta svega ovoga? Prema rečima gospodina Pilipenka, da „podseti one koji tamo izvode svoje rituale da nemaju moć da osude i kazne za ljubav“. Umetnicima se mnogo može oprostiti, jer su to umetnici. S druge strane, od javnih aktivista se očekuje da budu malo mudriji i da imaju jasniju viziju sopstvenih ciljeva. Da li će društvo postati tolerantnije ako se značajan njegov deo namerno isprovocira na agresiju? Da li je moguće steći samopoštovanje pokazivanjem prezira prema drugima? Ova pitanja se čuju toliko često da su se već pretvorila u retoričku…
Ali ostavimo polemiku o LGBT aktivistima i njihovim metodama za kasnije. Za sada ću pitanje staviti na sledeći način: da li bismo mogli da zamislimo slične vesti u, recimo, martu 2022. godine? Naravno da ne. Ali šta se suštinski promenilo od tada? Tako su Rusi proterani iz Kijeva, oterani iz Karkiva i primorani da pobegnu iz Kersona. Međutim, rata se ne nazire kraj. Da, иuo sam da smo, prema Andriju Jermaku, veж pretrиali 70 metara od stotinu. Ali sam pročitao i najnoviji članak Valerija Zalužnija na stranicama Ekonomista, a slika tamo je malo drugačija. Bilo kako bilo, pred nama je još mnogo izazova. Stoga, reći ću platitu: sada teško da je pravo vreme da se ponovo ožive „kulturni ratovi“, „seksualna revolucija“ ili „borba protiv klerikalizma“ u pozadini. To se, uzgred, odnosi ne samo na levo-liberalne aktiviste, već i na njihove sparing partnere – bar one koji neo-marksizam i dalje smatraju većom pretnjom Ukrajini od rasizma.
I da se samo radi o ovoj temi! Nedavno je TV voditeljka Janina Sokolova uhvatila trenutak slave pozivajući lingviste Lviva, poznatog po ultraradikalnim izjavama, u vazduh svog „Susreta“. Ideja gospođe Sokolove se ostvarila: dobila je svoj deo hipe. A činjenica da je njen sagovornik razmazao vojsku, koja ne govori uvek jezikOm Tarasa Ševčenka, je samo sitnica, oni će patiti… U međuvremenu, u suprotnom uglu ringa, poznati likovi se šćućure zajedno, jedva se suzdržavaju da ne otpevaju staru pesmu o „ugnjetavanju ruskih govornika“. Pa, to je samo atmosfera udobnih predratnih godina! U međuvremenu, orci se penju i penju na Avdiivku…
Teško mi je da poverujem da sve te prazne sukobe i skandale stvaraju strane specijalne službe. Naravno, opasno je potcenjivati neprijatelja, ali ne treba preceniti ljudsku sposobnost da se odupre iskušenjima. A najveće iskušenje u našem hiper-informativnom svetu je hype. Evo još jednog primera, sada stvarno strašnog. Ako ste primetili (a verovatno jeste), u oktobru se pojavila lavina izveštaja o samoubistvu tinejdžera. Normalne publikacije su se, naravno, uzdržale od širenje takvih informacija kako ne bi izazvale takozvani „Veter efekat“, to jest talas imitiranih samoubistava. Međutim, u Telegram kanalima i na mestima đubreta, svaka tragedija je bila usisala sve svoje detalje, takmičeći se jedni sa drugima u efikasnosti. Nedostatak erudicije? Naređenja FSB/GRU? Ne, ovo su samo šakali, za koje je važna samo statistika posećenosti i broj pretplatnika…
Pa, budimo iskreni: signal da je došlo vreme „borbe“ (ne postoji drugi način da se to kaže, izvini) dala je politička klasa. Čim je postalo jasno da do kolapsa naše državnosti neće doći, politika je počela da oživljava. Dugo je to bilo prepucvanje buldoga ispod tepiha, prMeđutim, sada se politička borba već vodi otvoreno i besramno. Pa, ako političari već „zagrevaju“ svoje biračko telo, zašto se onda svi ostali ne bi vraćali svojim uobičajenim aktivnostima, što se tiče ograničenja vanrednog stanja?.. Sve ovo je, naravno, veoma opasan lažni početak. I, nažalost, nema sigurnosti da će sve ostati u zdravom razumu do kraja rata.
A šta će se dalje dešavati kada dođe vreme da vam ližem rane – ne želim ni da razmišljam o tome. Biće na stotine pitanja koja će zahtevati pažljivo proučavanje. Postoje hiljade konfliktnih situacija koje moraju da se razmrse oprezom šapera. I sve to će morati da uradi društvo čija je kolektivna psiha iscrpljena ratom. Da bismo se oporavili, trebaće nam arhitekte saglasnosti – specijalisti za krizne komunikacije, majstori dijaloga i posredovanja, a ne lovci na hipe koji prskaju benzin gde god ima makar malo varnica. Zapravo, čak ni sada naše društvo nije u stanju agregacije da ga podvrgne nepotrebnim testovima snage. Ali jednom kada proces već počne, on više neće biti zaustavljen člancima ili žalbama – samo ćete morati da prođete kroz sve ovo.
