Pre rata punih razmera, ukrajinska opština u Bavarskoj, država u jugoistočnom delu Nemačke, centrirana u Minhenu, već je bila jedna od najvećih u zemlji. Od 2021. godine ovde je živelo više od 27 hiljada Ukrajinaca, a sa početkom ruske invazije zvanično je registrovano 150 hiljada izbeglica iz Ukrajine. Još pre 2022. godine Ukrajinci su u Minhenu organizovali proukrajinske skupove i mitinge tražeći oštrije sankcije Rusiji, a posle invazije su postali samo veći.
Razgovarali smo o proukrajinskim akcijama, humanitarnoj pomoći Ukrajini, i reakciji Nemaca na rat sa dobrovoljcima i aktivistima ukrajinske zajednice u Minhenu, Svitlanom Bilanom i Olenom Kiseljovom.
O prvim danima rata
Ukrajinci u Minhenu počeli su da idu na centralne trgove grada mitinzima nekoliko nedelja pre invazije punih razmera. Aktivisti su posebno početkom februara protestovali ispred zgrade bavarske vlade zahtevajući da zaustave trgovinu gasom sa Rusijom.
Svitlana Bilan kaže da su se Ukrajinci u Minhenu okupili uglavnom oko crkava. Njena porodica je, naročito, prisustvovala Crkvi intercesije najsvetijih Teotokosa i Svetom apostolu Endruu prvoosumnjičenom UGCC-u, gde su upoznali mnoge druge Ukrajince. Neke od njih sam upoznao i na raznim mitinzima i akcijama. Međutim, gotovo niko iz ukrajinske dijaspore u Minhenu nije verovao u pravi rat sa Rusijom.
„Za nas, kao i za većinu Ukrajinaca, rat je počeo neočekivano. Mnogo smo pričali o napetosti situacije, ali smo verovali da je koncentracija opreme na granicama zastrašivanje. O početku rata saznali smo sa društvenih mreža kada smo išli na posao. Prvih nekoliko dana, ne mogu da se setim, bilo je straha, kao i mnogi drugi ljudi. Nemci su bili iznenađeni što ne verujemo u rat, dok su strani obaveštajci upozoravali na to“, priseća se Svitlana Bilan prvih dana rata.
Elena Kiseleva živi u predgrađu Minhena od 2012. godine i sa suprugom ima zajednički turistički biznis. Ona kaže da pre rata nije imala mnogo poznanika među Ukrajincima, naprotiv, većina pratnje je bila iz Nemačke. Olena se takođe priseća da je napetost pre rata bila veoma opipljiva.
„Otprilike nedelju dana kasnije, prijatelji su počeli da me zovu i pitaju kako sam, a otac, koji je u to vreme bio u Sumiju, pričao mi je o početku rata. Počela je panika, suze i osećaj nesigurnosti. Onda sam se saberuo i otišao na miting nekoliko dana kasnije“, priseća se Olena.
O mitinzima i ruskim provokacijama
Da biste organizovali uličnu akciju u Nemačkoj, potrebna vam je posebna dozvola gradskih vlasti da „rezervišete trg“.
„Zaista smo želeli da što pre odemo na miting, ali dok nam je to odgovaralo, trg je već bio okupiran. Ponuđeno nam je u sredu, to jest skoro nedelju dana od početka neprijateljstava. Mislili smo da je prekasno, jer smo mislili da do tada neće biti rata“, kaže Svitlana Bilan.
Kao rezultat toga, 26 februara, više od 40 hiljada ljudi Levo do najvećeg trga u Minhenu, Karlsplac, sa plakatima „Zaustavite Putina“, „Za slobodnu Ukrajinu“, „Nema rata“, za napuštanje ruskih energetskih resursa. Među prisutnima su bili i samci demonstranti sa transparentima „Ja sam Rus i stidim se“.
Miting podrške Ukrajini u centru Minhena 26. februara / Foto: EP
„Išli smo na mitinge nekoliko puta, ali smo shvatili da treba da uradimo nešto više. Tada je jedan nemački prijatelj sugerisao da se sva pomoć Ukrajini odnete u crkvu UGCC u Minhenu. Na sajtu crkve pročitali smo koji su zahtevi, a usput smo svratili u apoteku da kupimo lekove. Tamo sam, na licu mesta, videla oblast gde se sakupljaju i sortiraju lekovi, pa sam odlučila da ostanem i pomognem ovde“, kaže Olena Kiseljova.
Svitlana Bilan se priseća da je u početku dosta ljudi, uključujući i IDP, učestvovalo na mitinzima protiv rata, ali se vremenom njihov broj značajno smanjio – IDP-ovi su počeli da se naseljavaju u svoje živote i akcenat se donekle promenio.
Međutim, pored ukrajinskih akcija, u Minhenu su organizovane i proruske. Tako su, posebno povodom „Dana pobede“ 9. maja, Rusi organizovali koncert sa provokacijama. Tada je Ruskinja Julija Prokhorova, koja je živela u Austriji i redovno snimala i objavljivala provokativne spotove, glasno uključila rusku muziku, igrala i jurila Ukrajinke. Nakon toga, za ovu i niz drugih provokacija, bila je Deportovan iz Nemačke.
O prvoj pomoći
Svitlana Bilan se priseća da su Nemci gotovo odmah dobili pravac i od prvih dana počeli da donose raznu humanitarnu pomoć crkvi. Sveštenik njihove crkve morao je da traži da dođe i pomogne oko sortiranja humanitarne pomoći, jer su lokalni stanovnici bukvalno stajali u redu da doniraju novac i predaju stvari.
„Nije bilo kao da smo se probudili i mislili da treba da organizujemo prikupljanje sredstava. Od prvih dana, ljudi su doneli nešto, i nešto je moralo da se uradi po tom pitanju. Ne znam kako su naљli Ukrajince. Trećeg dana smo došli u crkvu, a ja je nisam prepoznao – svuda su bile neke kutije, utovarili smo ih u kamione, poslali negde. Nismo ni znali ko je organizovao te kamione, kuda idu, tada nismo ni vodili nikakvu statistiku. Samo sam ručno vodio evidenciju o novcu koji je donet kako bih snimio bar nešto“, kaže volonter.
Sortiranje humanitarne pomoći u prvim danima rata na teritoriji crkve UGCC u Minhenu
Prvih dana volonteri su poslali 3-5 kamiona sa humanitarnom pomoći iz crkve. Sada, kažu aktivisti, takvih indikatora nema ni mesec dana. U roku od nekoliko nedelja postalo je jasno da je potreban mnogo veći tim za prikupljanje pomoći, a volonteri su uspeli da je pronađu i, uz asistenciju gradskih vlasti, besplatno je iznajme. Posle toga, sva pomoć je počela da se donosi tamo, a volonteri su mogli pažljivo da je sortiraju.
„Bilo je slučajeva i kada su donosili neshvatljive stvari, kao što su paketi kozmetičkog kolagena. Doneo sam ga nazad, jer je bolje ne donositi niљta osim ne-portriba. Bilo je stvari za kojima u početku nisam razumela potrebu, kao što su higijenski karmini, ali ispostavilo se da su veoma neophodni vojsci“, kaže Svitlana Bilan.
Lokalni Nemci pomogli su ne samo novcem i humanitarnom pomoći. Parohijani verske organizacije Leiden Kristi takođe su primili Ukrajince koji su bežali od rata u Minhen, pomagali u papirologiji i pronalaženju smeštaja. Mnogi Nemci su naselili izbeglice u svojim domovima. Svitlana je takođe otišla u organizaciju da pomogne u prevođenju dokumenata sa ukrajinskog na nemački jezik.
O kreiranju organizacije
U cilju akumuliranja pomoći i zvaničnog prihvatanja donacija, volonteri su se registrovali kao neprofitna dobrotvorna organizacija München Hilft Ukrajina („Minhen pomaže Ukrajini“). To je omogućio kupovinu opreme, automobila i lekova. Prema nemačkom zakonu, organizacija ne može da kupuje vojnu robu, pa se fokusirala na lekove.
„Čak smo avionom donirali lekove Ukrajini. Oni su isporučeni u Poljsku, odakle su uzeli ukrajinska sredstva sa kojima sarađujemo“, kaže Svitlana Bilan.
Radi se o inicijativi Vazdušno spasavanje Ukrajine – udruženje pilota volontera koji su dostavljali ukrajinske izbeglice avionom u Nemačku, a odatle prevozili humanitarnu pomoć prikupljenu u Nemačkoj do poljske granice.
Fotografija dobijena ljubaznošću Elene Kiseleve
Elena Kiseleva je posvetila skoro svo slobodno vreme radu u skladištu. Da bi to uradila, morala je da preformuliše svoj posao u biznisu i da se bavi blagajnom organizacije. Ona kaže da sada organizacija radi kako na pojedinačnim projektima, tako i na pojedinačnim projektimaApitams. Neke stvari se kupuju direktno u Ukrajini, kao što su paketi hrane.
„U početku je naše skladište ličilo na mravinjak gde su svi nešto radili, ali sada su ljudi počeli da gube entuzijazam, tako da je zapravo ostalo nas sedmoro, koji smo u upravnom odboru sindikata, a ostali se pridružuju po svojoj volji. Kada Nemci gledaju vesti o našim korupcionaškim skandalima, pitaju i gde su garancije da će naš novac otići na predviđeno odredište. Ali generalno, verujemo, postoje ljudi koji redovno doniraju ili pojedinačne projekte ili samo organizaciji“, rezimirao je Olena Kiseleva.
Generalno, od početka potpune invazije, Nemačka Uzeo više od milion izbeglica iz Ukrajine. Od tog broja, 139.000 se kasnije vratilo kući. Trenutno su Ukrajinci postali druga najveća grupa stranaca u Nemačkoj. Pored toga, Nemačka pruža neke od najpoukljivijih uslova za boravak Ukrajinaca. Nedavno, Nemačka Nastavio privremena zaštita ukrajinskih izbeglica do proleća 2025.
