Vreli rat u Ukrajini obeležen je ne samo tragičnim tokom događaja na frontu, već i hladnom unutrašnjom politikom, čiji su arena predsednički izbori. Na ovoj političkoj šahovskoj tabli pojavio se neočekivani igrač – Oleksij Arestovič. Njegova objava o nameri da se kandiduje za predsedničke izbore sledeće godine izazvala je buru ne samo u ukrajinskim medijima, već i na stranicama ruskih publikacija.
Topli rat – Hladna politika
Politički proces u Ukrajini, za razliku od rata, zastao je. Vanredno stanje koje je proglasio predsednik Volodymyr Zelenskyy na početku rata punih razmera i njegovo dalje produženje odlaže mogućnost parlamentarnih izbora. Prema zakonu, predsednički izbori trebalo je da budu održani 31. marta 2024. godine. Međutim, okupacija velikog dela istočnih teritorija zemlje i aktivna neprijateljstva čine ih malo verovatnim. U Ukrajini postoje različiti glasovi po tom pitanju. Neki tvrde da je, sa pravne tačke gledišta, situacija jasna i da izbori ne mogu da se održe tokom vanrednog stanja. Drugi naglašavaju međunarodni aspekt i podmukao pritisak zapadnih saveznika da produže mandat predsednika zemlje i, u tom smislu, Zelenskijevu reafirmaciju njegove lojalnosti demokratskim standardima.
Politizovana Ukrajina bi verovatno dugo mogla da raspravlja o onome što je važnije – Ustavu ili međunarodnom imidžu, realnosti vladavine prava ili stvarnom ratnom stanju? Bilo bi moguće nedeljama spekulisati na temu mogućeg sukoba između predsednika Zelenskog i generala Zalužnja i da li će se ovaj drugi kandidovati kao kontra kandidat bivšeg. Iznenada, 1. novembra 2023. godine, Oleksij Arestovič se pojavio na političkoj sceni u svemu belom i saopštio: Nominujem svoju kandidaturu za sledeće predsedničke izbore! I objavljuje svoj izborni program u glasniku Telegram.
Tko je gospodin Arestovic?
Arestovičova deklaracija se proširila kao munjevita brzina i postala jedna od najproglašenijih vesti početkom novembra u ukrajinskim medijima. I to ne bi bilo iznenađujuće da ne postane jedna od najodoljivijih vesti u ruskim medijima. Pa ko je Oleksij Arestovic? Zašto je njegov rani ulazak u predsedničku trku izazvao takvu pometnju sa obe strane fronta rusko-ukrajinskog rata?
Za one koji posmatraju rat u Ukrajini sa zapadnoevropske distance, njegovo ime ne znači skoro ništa. Ali za Ukrajince, on je jedno od najprepoznatljivijih lica u javnom prostoru danas. Nakon izbijanja neprijateljstava u februaru 2022. godine, Arestovič je, kao takozvani savetnik za spoljne komunikacije Kabineta predsednika, zapravo postao portparol ukrajinskog otpora okupacionim vlastima. Iako je legitimnost njegove pozicije donekle dovedena u pitanje.
Najlakši način da se kaže je da je radio u kabinetu predsednika na autsorsing osnovi, kao neka vrsta savetnika predsednika Zelenskog. Naime, on je bio zadužen za obavljanje dnevnih brifinga, tokom kojih je izveštavao o situaciji na frontu. Međutim, važnije za njegovo priznavanje i uticaj javnosti bili su svakodnevni tokovi na YouTube-kanal „Feigin Ћivim». Tamo se udružio sa prognanom ruskom opozicionom figurom i bivšim advokatom Pussy Riot Mark Fejgin da napravi duo koji je svake večeri gledala milionska publika koja je želela da zna šta se dešava u zemlji koju zauzima ruska vojska. I tokom tih programa mit o Arestoviču je počeo da se gomila kao insajder u kancelarijama samog Zelenskog, u isto vreme vojni ekspert sa doušnicima u Generalštabu. Ali pre svega, bio je kolektivni psihoterapeut za Ukrajince, koji je tokom večernjih sesija smirenim glasom i na ruskom jeziku ubedio publiku da će „za najviše dve ili tri nedelje“ Rusija biti poražena i da će ostaviti Ukrajinu na miru.
Da bismo razumeli o kakvom masovnom uticaju govorimo, dovoljno je navesti statistiku Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) iz jula 2022. godine. Ispitanici u Ukrajini, kada su ih pitali od koga dobijaju informacije o situaciji u toj zemlji, nazvali su Arestoviča trećim – posle Zelenskog i vojske. Bio je čak i ispred vrhovnog komandanta Oružanih snaga Valerija Zalužnija. S druge strane, na pitanje KIIS-a o takozvanom lideru mišljenja, to jest osobi koja pruža najpouzdanije informacije u Ukrajini, Arestovič (14 odsto) je na drugom mestu, ali je Zelenski (29 odsto). Naravno, u situaciji agresivnog napada, građani se okupljaju oko lidera zemlje i polažu nade u vojsku. U ovom slučaju, građani Ukrajine takođe su se okupili oko portparola i blogera koji nije zvanično imenovan u Predsedničku administraciju. Uticaj Arestovičovog mirnog glasa u ovim najtežim mesecima za Ukrajinu može se uporediti samo sa magični uticaj Kašpirovskog, koji je lečio traume postsovjetskog siročadi preko TV ekrana posle iznenadnog nestanka najmoćnije zemlje na svetu.
Arestovič, naravno, nije iskočio kao šraf iz plavetnila, jer je bio prisutan u ukrajinskom medijskom prostoru mnogo pre 24. februara 2022. godine. Zato što je čovek sa mnogo talenata. Nećemo detaljno pratiti njegovu uvrnutu biografiju. Prvo, evo kratkog spiska. Arestovič se predstavlja kao psiholog, filozof i oficir ukrajinske vojske sa borbenim iskustvom koje je stekao posle ruske agresije 2014. godine, kada se borio u izviđačkim jedinicama u Donbasu. Pre toga je bio u Glavnoj obaveštajnoj direkciji Ministarstva odbrane Ukrajine. Osnovao je agenciju za događaje, Apeiron školu filozofije, gde predaje kurseve filozofije, psihologije i retorike. Bloger, vojni ekspert, ekspert za međunarodne odnose. Pored toga, kao glumac glumio je u reklamama, TV serijama i filmovima. Između ostalog, igrao je ženski lik Lusi, a zlonamerni komentatori mu i dalje daju ovaj nadimak. To su sve male stvari. Arestovičova karijera dobila je na zamahu kada ga je, 2020. godine, bivši ukrajinski predsednik Leonid Kučma pozvao u Trilateralnu kontakt grupu, nudeći mu mesto savetnika za komunikacije i portparola ukrajinske delegacije. Tako se krajem 2020. godine Arestovič našao u kabinetu predsednika kao spoljni savetnik šefa Kancelarije Andrija Jermaka. Već znamo Arestovičovu dalju putanju: početak rata punih razmera, njegova nacionalna grupna terapija na YouTube i, konačno, objava njegove kandidature za predsedničke izbore.
Pevanje, ples, gledanje?
Vratimo se glavnom pitanju: zašto figura Arestovycha istovremeno elektrifikuje Ukrajince i Ruse? Počnimo sa nejasnoćama u njegovoj biografiji. Prvi se pojavljuje oko 2005, to jest u periodu posle Narandžaste revolucije, kada je Arestovič postao zamenik Dmitrija Korčinskog za predsednika stranke Bratstvo. Teško je objasniti kakva je to stranka bila – dovoljno je reći da je propovedao ideje teokratije i fašizma, i sebe nazivao partijom Isusa Hrista, nacionalne hrišćanske mreže i revolucionarne zajednice. Posle 2005. usprotivila se zbližavanju Ukrajine sa NATO-om i EU, a tada je uspostavila saradnju sa Međunarodnim evroazijskim pokretom, na čelu sa Aleksandrom Duginom, koga sada nazivaju Putinovim filozofom. Od tada su sačuvani snimci Duginove zajedničke konferencije za novinare sa ukrajinskom delegacijom pod nazivom „Uloga Zapada u narandžastoj revoluciji, evroazijska strategija u Ukrajini i suprotstavljanje narandžastoj kugi u Rusiji“. Dvojica glavnih fašista Rusije i Ukrajine sedeli su u prezidijumu, a Arestović je bio zamenik jednog od njih. Tokom konferencije, takođe je dobio pod i počeo da govori o uticaju Doba Vodolije na društvene procese i o boji narandžaste kao političkoj tehnologiji poznatoj još od vremena Lutera.
Posle nekog vremena, putevi ukrajinske stranke odstupili su od ruskog evroazijskog, ali je činjenica o saradnji ostala. Na pitanje o ovoj epizodi nekoliko godina kasnije, Arestovič je odgovorio na način koji je kasnije postao karakterističan za konstrukciju njegovog imidža. Naime, opovrgavanje optužbi, Arestovič je stvorio mit o sebi kao „osobi koja zna“, osobi koja je svesna bekstejdža duboke države, svoje vrste supermena. U slučaju moskovske konferencije, on objašnjava da je rekao ono što je rekao jer je bio tamo, da tako kažem, službeno, kao zaposlen u Glavnoj obaveštajnoj direkciji koji je radio u radikalnim krugovima.
Dakle, imamo situaciju da je verovatni kandidat za predsednika Ukrajine 2024. godine 2005. postao suosnivač radikalne fašističke stranke koja se suprotstavila Narandžastoj revoluciji i sarađivala sa ideološkom strujom u Rusiji odgovornom za postavljanje ideoloških temelja svoje vojne agresije 2014. godine. Dvosmislenost situacije dodaju komentari tadašnjeg rukovodstva Arestoviča, koje ga pamti kao sitnog prevaranta, fasciniranog Duginim evroazijskim idejama, a ne agentom koji je tajno radio.
Slične netačnosti pojavljuju se u slučaju njegove vojne karijere. Arestovič tvrdi da se posle agresije na Ukrajinu aktivno borio u Donbasu 2018-2019, komandujući izviđačkom jedinicom, i napravio desetine borbenih sorti iza neprijateljskih linija. Njegove priče o lutanju kroz minska polja su gotov scenario za holivudskog blokbastera. Ali čak ni ovde nije sve tako jednostavno. Zamenik komandanta Snaga za specijalne operacije Serhij Krajvonos je 2020. tvrdio da Arestovič nije komandovao ničijim ni drugim, i direktno ga optužio da je vodio svoje saborce u mine. Pa ipak, održavanje imidža aktivnog i herojskog učesnika u neprijateljstvima ostaje posebno važno za Arestoviča, jer već duže vreme njegovo izlaganje vojnog eksperta, diplomca vojne škole koji je kombinovao teoriju i praksu, legitimisao pred publikom i biračima.
Arestovič je očigledno bio zainteresovan da veliča sopstvenu biografiju i da se etablirao kao vojni komentator. Pošto je stekao uporište na ovoj poziciji i stekao takvo nacionalno priznanje da samo novorođenčad nisu znala ko je on, Arestovič je počeo da se razvija i više se ne uklapa u format spoljnog savetnika predsedničkog kabineta. Tada se poklopilo nekoliko okolnosti koje su na kraju dovele do njegovog političkog skoka. Tokom jednog od večernjih prenosa, Arestovič je prokomentarisao noćni raketni napad na stambenu zgradu, od čega su civili ubijeni. Neočekivano je rekao da je za tragediju odgovorna protivraketna odbrana, koja je oborila rusku raketu iznad kuće. Komentar je izazvao zabrinutost među gledaocima i zadrugarom, s tim što nije bio u skladu sa zvaničnim vojnim saopštenjima. Kao rezultat toga, Arestovič je morao da podnese ostavku na funkciju u Kabinetu predsednika. Posle nekog vremena, takođe je raskinuo sa Markom Fejginom i njegovim kanalom, što mu je donelo slavu.
Tako je Počeo Arestovičov put ka poziciji otvorenog protivnika, a možda čak i neprijatelja Zelenskog.
Razvod sa ruskim ukusom
Arestovychov oproštaj od Zelenskog odigrao se na ruskom jeziku. Bukvalno, jer komunicira sa svojom publikom uglavnom na ovom jeziku. I, možda, u ovome ne bi bilo ničeg iznenađujućeg, pošto je to, na kraju svemu, i dalje prilično uobičajen jezik u Kijevu, da nije činjenice da, radeći kao video bloger i komentator u ukrajinskom segmentu interneta, Arestovych za to koristi uglavnom ruske kanale. Čini se da je ovo neka vrsta koherentne komunikacione strategije, pošto je, kada je početkom novembra najavio učešće na predstojećim predsedničkim izborima, to učinio na tri ruska portala i YouTube-kanali, naime: Meduza, YouTube– kanal kolumnistkinje Julije Latinine, povezane sa Novajom Gazetom, i kanal opozicione aktivistkinje Khodorkovskog „Khodorkovsky Ћivim». Jednostavno rečeno, njegov prebeg u protivljenje Zelenskom bio je temeljno pokriven zvaničnim i propagandnim novinskim sajtovima u Rusiji. Vodeći ruski posmatrači opozicionog dela političkog spektra takođe su komentarisali ovo.
Istovremeno, Arestovych je objavio svoj program u Telegram (takođe u ruskom glasniku). Njene najvažnije te stvari u ratu bile su: prelazak na stratešku odbranu na frontu; rotaciju trupa i dozvolu da napuste zemlju za one koji se poduhvate da se vrate u slučaju mobilizacije; aktivan zahtev za pridruživanje NATO-u, zajedno sa okončanjem oružane borbe za povratak teritorija koje je Rusija okupirala u vreme pristupanja Alijansi i obavezom da se oni vrate diplomatskim kanalima. Generalno gledano, predstavljanje i sadržaj Arestovičovih izbornih zahteva izgleda kao da su usmereni na birača koji će glasati na izborima koji nisu oni na kojima političar namerava da se kandiduje.
Ukrajinci razumeju da će bilo kakvi mirovni pregovori sa Putinom i zamrzavanje fronta koristiti Rusiji, jer joj daju vremena da transformiše ekonomiju u vojni sistem, obuči regrute i restrukturira upravljanje vojskom. Drugim rečima, mirovni pregovori sa Putinom mogu se voditi samo sa pozicije snage i objektivnog uspeha na frontu. U tom smislu, Arestovič gradi svoje zahteve u duhu Kremlja. Tome se dodaje i faktor dezintegracije, koji je implicitan u zahtevima.
De fakto, napuštanje okupiranih teritorija Ukrajine i odlaganje njihovog povratka na neodređeno vreme antagonizuje deo društva koji je platio najvišu cenu – gubitak voljene osobe u ratu, sa onima koji bi bili spremni da se odaju dela zemlje u zamenu za mir. To, u celini, podriva sve napore oružanog otpora koje su do sada činili Ukrajinci. Mnogima je, uključujući, možda, Arestoviča, jasno da apetit Rusa za uništenje Ukrajine više ne može biti zaustavljen mirovnim pregovorima, jer će pre ili kasnije ponovo otići na zapad sa ratom. Pa za koga je Arestovic prilagodio svoje izborne ove?
Možda se čini da je Arestovič zbunio birače, ali to nije slučaj. Političar namerno svoje zahteve usmerava ne na Ukrajince, već na Ruse. Na kraju svega, krajnje je politički nekorektno da političar direktno vređa svoje birače, nazivajući ih, u zavisnosti od slučaja, „budalama“, „magarcima“, „lakejima“, „nepismenim glupacima“, da kaže „sjebano“ protivniku koji mu je ukazao na upotrebu ruskog jezika. Jedan od najinteresantnijih načina da ubedite ljude da glasaju za njega bio je da se direktno biračima kaže: „Razmislite šta će se desiti, glupa kopilad, ako ne glasate za mene? Kada se rat završi, ješću jastoge na jahti u Tihom okeanu i vodiću seminare, ali šta će biti sa tobom? Pomerite svoje glupe glave!“
Arestovych oštro o Ukrajini
Arestovič se ponaša kao dr Džekil i g. Hajd. Iznad, već smo dali uzorak njegove komunikacije sa Ukrajincima. Umesto toga, u razgovorima sa novinarima usmerenim ka ruskoj publici, Arestovych se iz ofanzivnog veora pretvara u osobu koja traži konsenzus… Sovjetski čovek. To se najjasnije manifestovalo u razgovoru sa Dmitrijem Bajkovim, ruskim piscem u egzilu u SJEDINJENIM Državama, koji je posetio Kijev u leto 2022. Onda su ljudi malo pričali o geopolitici i složili se da do sada nije stvoreno ništa bolje od Sovjetskog Saveza i da su Rusku imperiju i Sovjetski Savez stvorili niko drugi do Ukrajinci. Radi se i o dijalektici, jer, prema rečima ispitanika, osobina sovjetske osobe je, pre svega, da je antisovjetski. Ispostavilo se da je Arestovič bio veoma refleksivan u razgovoru i sebe je nazvao mentalnim tipom sovjetskog studenta, što je, po njegovom mišljenju, veoma dobro, i to ne treba menjati.
Godinu i po dana kasnije, posle političke volje Arestovića, Bajkov je ponovo govorio o svom prijatelju i njegovim predsedničkim ambicijama. On je u jednom intervjuu uzeo zdravo za gotovo da će mirovni pregovori sa Rusijom dovesti do njenog podsmeha, a ne do prestanka agresije. Međutim, on taj uslov u Arestovićevom programu vidi kao dijametralno suprotan. Kaže da je Arestovič sjajna osoba, da je njegov obožavalac i da mu se apsolutno sviđa njegov program i ponašanje. On je samo savršen sparing partner za Zelenskog. Štaviše, bila bi bezgranična sreća za Ukrajinu kada bi Arestovič postao novi predsednik. Zaљto? Jer, prema Rusu, on ima mudru i autoritarnu vođu, to je pitanje, pravog predsednika tipa lidera. Zvuči kao radoznalost, ali Bajkov samo žali što su Šanse Arestoviča da postane predsednik male, jer, s jedne strane, on ima takvu manu kao megalomanija (ovde se Bajkov dobronamerno smeši), a sa druge strane, teško je održati izbore u ratnim vremenima. Bajkovljev hvalospev o slavi njegovog prijatelja može biti u suprotnosti sa reakcijom štampe Kremlja na izveštaje o Arestovičevim predsedničkim planovima. Jedan od najvećih ruskih propagandnih listova Moskovski Komsomolets piše sledeće: „Arestovič je u pravu, razume situaciju i prilagođava svoj plan u letu (…), on samo liči na idiota. Ali ne. Pametan je, ciničan i visoko obrazovan politički strateg.“
To je apsurdno, ali i ruska takozvana opozicija i besna propaganda Kremlja se slažu oko Arestovičevih snaga i visoko cene zasluge njegovih predizbornih predloga. Predstavnici oba ruska kruga, koji se bukvalno međusobno bore za život i smrt, bili bi srećni da ga vide kao lidera opozicije Zelenskom, a dugoročno, predsednika Ukrajine.
Kod nas, to je tačno, gde?
Konsenzus „dobrih“ i „loših“ Rusa o Arestoviču u skladu je sa tvrdnjom da njegov politički program uopšte nije fokusiran na ukrajinske birače. Arestovych razgovara sa Rusima, na ruskom, i obraća se Rusima ili njihovim proksijama u Ukrajini. Njegova komunikacija na ruskom ne radi se samo o formalnoj strani jezika. Arestovič je blizak Rusima različitih orijentacija, jer govori njihov kulturni kodeks, njegova mašta deluje sa istim svetom značenja kao ruski, i u tom smislu govori ruski na dva načina.
Na kraju možete da pokažete kako to funkcioniše. Posle političkog izražavanja volje, Arestovič je najavio svoj program dok više nije bio u Ukrajini, gde je tužilaštvo otvorilo nekoliko istraga protiv njega. Trenutno se nalazi u Sjedinjenim Državama i odatle komunicira sa gledaocima svojih tokova. U ukrajinskom segmentu Jutjuba pojavljuje se na kanalu Golovanov, nedavno proruski novinar sa Medveđkovih kanala, koji se sada pretvara da je preobraćeni patriota. On je u nedavnom intervjuu odgovorio na pitanje da li namerava da se vrati i fizički kandiduje za izbore. On je naveo da se neće vratiti, s obzirom da je već imao četiri velika koja su se vratila. Kaћe: imali smo Navaljnog, Nemcova, Sakaљvilija i Kobolijeva. On ne želi da završi kao oni, jer zna sve tajne krvoloиnog Zelenskog reћima. „Velika četvorka“ sa kojom se Arestovič poredi samo su neznatno povezani sa Ukrajinom (Kobolijev je bivši šef Naftogaza iz Ukrajine optužen za korupciju). Arestovič u egzilu sebe vidi u kontekstu političara najvećeg formata, jer su oni najveći politički protivnici najvećeg političara na svetu – Putina. Bilo ih je troje (Ukrajinac ovde samo povremeno), ostala su samo dvojica, a sada je tu i Arestovič. Kontekst velikih poređenja se tu ne završava. U intervjuu postoje sumnje da Khodorkovsky stoji iza Arestovica, koji će finansirati Arestovicevu buducu kampanju. Političar to negira – kaže da zarađuje više od 120 hiljada dolara mesečno i da mu nije potreban sponzor. Ali on to ne podnosi i dodaje: šta fali da ga finansira Putinov najveći neprijatelj širom sveta?
U tsoU intervjuu datom iz hotelske sobe u Vašingtonu, Arestovič se ponaša kao da je u stanju manije (takođe političke) i otkriva se svakom rečenicom. Khodorkovsky bi mogao da mu bude sponzor, ali nije, jer je on, Arestovic, nacista, i u svim njegovim osobinama je napisano: „Nekontrolisano.“ To znači da on vidi više i dalje od običnih ljudi. Tako je bilo i u vojsci – tamo je bio nezavisni komandant, bio je uplašen i poštovan, jer se pridržavao principa: neka vaš komandant vidi vašu smrt u vašim očima. Sada, dok je bio u Vašingtonu, već se sastao sa dvanaest senatora prvog dana, i ovde je sa razlogom, ali lobira za ogroman paket vojne pomoći za Ukrajinu. U kome se zabavlja sa senatorima? U liku Arestovycha, naravno! I nije da se poziva, veж je pozvan. Potajno, naravno, zato se ne hvali njime kao drugi Ukrajinci. Gde je on sada? On je i tu i tamo – on je svuda, kako odgovara.
Okretna strana megalomanske samo-slike je devalvacija Ukrajine. Da bi opisao sistem koji se razvio u zemlji, Arestovič koristi termin „seljačka diktatura“, što znači provincijalizam, parohijalizam sa sujeverjem direktno iz Gogoljevih „Večeri na farmi kod Dikanke“. To je, naravno, suprotno visokoj, razvijenoj kulturi koju Arestovič asocira na ruski jezik i rusku kulturu u Ukrajini. U tom smislu, ukrajinski jezik je emotivan i iracionalan, dok je ruski jezik racionalan i sadržajan, a samim tim i detinjast naspram odraslih.
Postoji još jedna tačka u njegovom govoru koja privlači pažnju, a koja se mora uzeti u obzir u biografskom kontekstu. U unosu u Telegram Od 14. novembra Arestovič analizira moguće scenarije za razvoj rata, kritikujući Zelenskog. On piše: „Uradili smo užasnu stvar, jer kada smo suočeni sa hrtonom izabrali smo ne svetlost već sopstvenu hrtonu koja će nas udaviti; Zapad nam okreće leđa, jer niko neće platiti za hrtoniku i korupciju.“ Apeli na hronicitet, koji se, uzgred, često nalaze u njegovim govorima, otkrivaju Arestovičov pogled na svet i neminovno nas vraćaju u 2005. i evroazijsku konferenciju za novinare u Moskvi. U to vreme, Arestovič se uopšte nije pretvarao da je sledbenik Dugina, jer i dalje koristi jezik svoje geopolitičke analize, koju karakteriše takva kosmološka podela sveta, u kojoj je kategorija hronika povezana sa svetom podzemlja, zla, ponekad vodenih duhova. Zato smo u gore navedenom citatu pročitali da će hrtonski udaviti Ukrajinu. Stoga, pojavljivanje Arestovića pored evroazijskih fašista nije bila ni igra ni višak. To je bio samo „rani Arestovic“.
Arestovič, govoreći na ruskom na narcisoidnom oduševljenju hrtonskom prirodom ukrajinske vlade, demonstrira kliničku sliku osećaja svemoći, grandioznog samopoštovanja, koje nema veze sa realnošću. Dakle, kada sve te netačnosti u njegovoj biografiji dođu u sukob sa objektivnom realnošću, to ide na štetu stvarnosti. Ali ta narcisoidna osobina, megalomanska fantazija predstavljena kao stvarnost, ujedinjuje ga sa Rusima, koji ga vide kao spas za Ukrajinu. Uprkos svemu, jezik današnje Rusije, Kremlja i anti-Putina, zasnovan je na sličnim principima narcisoidne iluzije. Drugim rečima, ruski propagandisti koji sanjaju da unište svet nuklearnom eksplozijom, i Pristalice Navaljnog koji su fascinirani utopijom „lepe Rusije budućnosti“, i samoproglašeni spasilac Ukrajine Arestovič – svako od njih živi u fantastičnom svetu veličine, jedinstva i moći, a samim tim i u fantaziji autoriteta. Srećom, rat je već probudio Ukrajince iz ove letargije.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektno ogledalo: Ukrajina – EU: Vruća završnica pregovora, Ukrajina – Bežanje od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Lukašenka ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo otkriće Da popričamo o istoriji, zastoju u Minsku
Originalni naslov članka: Arestowycz wchodzi do gry politycznej
