Izraelske odbrambene snage (IDF) pripremaju se za veliku vojnu operaciju u pojasu Gaze. Izraelsko društvo traži osvetu. Međutim, vojna komanda ne žuri sa davanje konačnog naređenja, jer je vrlo svesna da su i IDF i političko rukovodstvo zemlje trenutno u zugtswangu. Kakva god odluka da bude doneta na kraju, biće neprofitabilna. Pokušaću da objasnim ovu tezu.
7. oktobra, državi Izrael zadat je jedan od najbolnijih udaraca u celom svom postojanju. Da, bilo je ratova gde je mnogo više izraelskih državljana poginulo, ali onda se radi o smrti vojnika u borbi. A onda su nevini civili umrli. Prema poslednjim podacima, kao rezultat napada militanata Hamasa na južne teritorije zemlje, više od 1.300 ljudi je brutalno ubijeno, više od 3.000 je ranjeno, a oko 150 građana je uzeto kao taoce (sada ih teroristi drže u zatočeništvu).
Izrael je pretrpeo tako velike gubitke zbog neuspeha u bezbednosnom sistemu. To je iskreno priznato u samom Izraelu. Lokalni analitičari u komentaru za novine The New York Times Govoreći pod uslovom da ostanu anonimni, oni su podelili svoja preliminarna razmišljanja o razlozima ovog neuspeha. Glavni razlozi su, prema njihovim rečima, četiri.
Posebno govorimo o problemima izraelskih obaveštajnih službi u praćenju Hamasovih linija komunikacije. Navodno, militanti su dobili nova bezbedna sredstva komunikacije, što je mnogo otežalo prisluškivanje. Međutim, ipak je izvedena sa tugom na pola. Čak i neposredno pre napada, izraelski obaveštajci su upozorili vojne vlasti na neobične aktivnosti na hamasovim linijama komunikacije, ali je ovo upozorenje prošlo bez odgovora.
Drugi razlog je preterano oslanjanje vojne komande na elektroniku kako bi se pratila situacija na granici sa pojasom Gaze. Poslednjih godina smanjen je broj vojnika stacioniranih duž granice sa Gazom. Umesto toga, na granici su postavljene brojne nadzorne kamere, senzori i mitraljezi na daljinsko upravljanje. Da ne spominjem prisustvo visokog zida koji bi sprečio teroriste da uđu na izraelsku teritoriju.
I to je bila nada Izraelaca za tehniиka sredstva koja su teroristi iskoristili. Pre napada dronovima kamikaza uništili su ćelijske tornjeve, praktično lišavši izraelsku vojsku pristupa ovoj opremi. To im je omogućilo da neprimećeno pređu granicu i bez gubitaka na tri tuceta mesta. Štaviše, militanti Hamasa uspeli su da iznenade izraelsku vojsku, od kojih su neki praktično bili u svojim krevetima.
Treći razlog bila je operativna greška izraelske vojne komande, koja je stacionovala rukovodstvo granične divizije u jednoj bazi. Dobro obučeni militanti Hamasa zarobili su bazu odmah po početku napada. Tako je vojno rukovodstvo pograničnog regiona obezglavljeno.
A drugi razlog neuspeha bio je taj što je izraelsko vojno i političko rukovodstvo preterano verovalo u presretnutu tvrdnju militantnih lidera da ne planiraju da napadnu Izrael. Najverovatnije su lideri Hamasa znali da su njihovi razgovori prisluškivani, pa su doveli u zabludu izraelsku obaveštajnu službu.
Kao bivši visoki zvaničnik izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost Joel Guzanski žalio se: „Trošimo milijarde i milijarde prikupljajući obaveštajne podatke o Hamasu. A onda, u sekundi, sve se raspalo kao domine.“
I glavniNa primer, u Nedostaje Izraelski bezbednosni sistem je da su njegovi funkcioneri potpuno rastrojeni. Nisu videli nikakve ozbiljne pretnje sa druge strane. Na kraju svega, veliki protivnici – Egipat, Jordan, Sirija – odavno su pacifikovane, a fundamentalističke organizacije poput Hamasa ili Hezbolaha nisu u stanju da nanose značajnu štetu. I oni su pažljivo praćeni, dovoljno agenata je infiltrirano tamo da spreče opasnost u slučaju nužde. Niko u izraelskom rukovodstvu nije mogao ni da zamisli da su ti teroristički bombarderi sposobni za tako dobro promišljen i pažljivo pripremljen napad.
A ko je to smislio i pripremio? Ko je bio taj tink-tenk, taj kriminalac „Gospodin Um“? Verovatno Iran – bar prvo što mi padne na pamet je upravo takva pretpostavka. Iran ima dovoljno resursa da pripremi takve operacije. Ima mnogo motiva. Na primer, da naškode svom večnom neprijatelju – državi Izrael. Postoji još jedan, specifičniji motiv: da se spreči normalizacija odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, potpisivanje sporazuma o saradnji između dve zemlje. Ovaj sporazum bi značajno ojačao poziciju Izraela u regionu, što Teheran ne želi.
Iran finansira Hamas, obezbeđuje mu oružje, a u Teheranu postoji zvanična predstavništvo ove terorističke organizacije. Zapravo, Teheran je skoro zvanično jedan od njih.Hamas je jedan od oиeova Hamasa.
Novine Vol Strit Žurnal jasno i otvoreno optužuje Teheran da je upravo Taj koji je preko Korpusa Islamske revolucionarne garde (IRGC) pripremio i pokrenuo operaciju napada na Izrael. Članak, objavljen 8. oktobra, dan posle napada, naslovljen je „Iran je pomogao u planu napada na Izrael nekoliko nedelja“ (Iran je pomogao u zaveri napada na Izrael tokom nekoliko nedelja). Navodi se da oficiri IRGC-a rade sa militantima od avgusta Hamas zbog planiranja vazdušnih, kopnenih i morskih upada, a lideri Irana dali su palestinskim militantima zeleno svetlo za invaziju.
Međutim, novine The New York Times ne slaže se sa ovim mišljenjem. U članku pod naslovom „Preliminarna obaveštajna služba pokazuje da napad Hamasa iznenađuje lidere Irana“ (Rani obaveštajci pokazuju da je napad Hamasa iznenadio iranske lidere), objavljene 11. oktobra, tvrdnje da iransko rukovodstvo ne samo da nije dalo komandu „lice“, već je uhvaćeno i u skoku operacije Hamas 7. oktobra. U svojim zaključcima, publikacija se odnosi na reči zvaničnika Bele kuće, izraelskog zvaničnika i još jednog zvaničnika na Bliskom istoku.
I postoji izvesna logika u ovome. Na kraju svega, uprkos svim mržnjama koje Teheran oseća prema Izraelu, Iranci su očigledno svesni rizika svoje umešanosti u napad 7. oktobra. Oni razumeju koliko razarajući odgovor Izraela i Sjedinjenih Država može da postane.
Veж smo rekli da je Iran otac Hamasa. Ko je onda majka ili „otac br. 2“? Naravno, Moskva. Sećate li se takvog ruskog političara kao što je Jevgenij Primakov, koji je uopšte bio premijer pod Jeljcinom? U svetu do sada Zapamti Njegov čuveni „Raširite se preko Atlantika“, kao reakcija na bombardovanje srpskih vojnih objekata od strane NATO aviona tokom rata na Kosovu.
Primakov je bio iskusan obaveštajac koji se pretvarao da je diplomata. Tokom perioda „perestrojke“ povećala se uloga Primakova u politici: Postao je savetnik PrimakovaIMihail Gorbačov o spoljnopolitičkim pitanjima i jedan od onih koji su odredili politiku Kremlja na Bliskom istoku. Tada se, 1987, pojavio pokret Hamas. Nasumiиnost? Mislim da ne.
Primakov nije ni zvanično krio svoj dobar odnos prema Hamasu, uprkos činjenici da se u zapadnim zemljama to smatra terorističkom organizacijom. Do svoje smrti je izjavio da se palestinski militanti ne mogu smatrati teroristima jer navodno „deluju kao odgovor na izraelsku agresiju na civilno stanovništvo Palestine“.
Nije tajna da je Rusija podržavala Hamas ni manje ni više nego Iran. Iako je pokušala to da uradi prikriveno. Međutim, kontakti između Kremlja i terorističke organizacije povremeno su dolazili do izražaja. Zanimljivo je da je jednom zvanična Moskva čak osudila Hamas, barem na ljudsko oko. Na primer, u avgustu 2004, kada je rusku diplomatiju već vodio Sergej Lavrov, njegovo odeljenje je izdalo saopštenje o samoubilačkom napadu Hamasa u izraelskom gradu Beersheba, usmrtivši 17 ljudi. „Moskva oštro osuđuje novi varvarski napad ekstremista. Uvereni smo da se nijedan politički ili drugi cilj ne može postići nasiljem i terorom“, navodi se u saopštenju.
Istovremeno, Kremlj nije želeo da zvanično prizna Hamas kao terorističku organizaciju. I jasno je zašto. Jer iza kulisa, kontakti između Moskve i palestinskih islamista su se nastavili. Dva teroristička režima uvek će naći zajednički jezik.
Značajno je to što je Lavrov taj koji sada deluje kao glavni kontakt sa Hamasom. Poznato je o redovnim sastancima ruskog ministra sa liderima organizacije, od kojih se poslednji (bar od onih koji su postali poznati) odigrao pre godinu dana, u septembru 2022.
Gde vodimo sve ovo? Kao što ste mogli da pretpostavite, do te mere da Rusija stoji iza napada 7. Na kraju svemu, ovo je jasno i nedvosmisleno izjavio ukrajinski predsednik Volodymyr Zelensky u intervjuu za francuski kanal Francuska 2. On je pružio uveravanja da ukrajinske specijalne službe imaju relevantne dokaze.
„Rusija podržava operacije Hamasa na ovaj ili onaj način. Za naše specijalne službe, ovo je očigledno. Imamo sve tragove koji nas uveravaju da Rusija olakšava određene terorističke operacije“, uverava on.
Predsednikove reči potvrdio je šef Glavne obaveštajne direkcije Ministarstva odbrane Ukrajine Kirilo Budanov u intervjuu za „Ukrajinska Pravda». On je skrenuo pažnju na upotrebu taktike militanata protiv Izraela FPV-bespilotne letelice protiv oklopnih vozila. Već smo rekli da su sa kamikaza dronovima teroristi Hamasa uspeli da „oslepe“ čuvare SAD.(a) U meri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ovog T Ponašali su se tačno kao i Rusi.
Budanov je rekao i da su krajem septembra Rusi nekim čudom promenili geostacionarnu orbitu jednog od svojih špijunskih satelita. I to su uradili na taj način da bolje vide region, koji je potom napao Hamas.
Budanov je ispričao mnoge druge detalje koji su indirektno ukazivali na umešanost Kremlja u napad na Izrael. Međutim, glavni dokazi se mogu smatrati motivom. A motiv za Rusiju je ovde vrlo jasan: može se tvrditi da je ona postala glavni korisnik ovog napada. Na kraju svega, pažnja sveta se brzo preusmerila sa rusko-ukrajinskog rata na izraelski rat sa Hamasom. Drugo, postoji opasnost da će američka vojna pomoć sada biti rasterećena između Ukrajine i Izraela. Treće, zapadni svet je sada prestravljen islamističkom pretnjom. U mnogim evropskim zemljama održane su masovne demonstracije muslimana i levičarskih stranaka u odbranu Palestinaca. Zbog toga evropljani više brinu o sopstvenoj bezbednosti i manje brinu za bezbednost Ukrajine. Četvrto, tenzije ponovo eskaliraju u regionu Bliskog istoka. I ova situacija igra u korist Rusije, koja će se ponovo pretvarati da je mirotvorac, ili neka vrsta „gospodina Vulfa“ koji rešava probleme.
Međutim, ne treba isključiti mogućnost da lukavi strategi Kremlja nadigraju sami sebe. I u tom smislu, američki predsednik Džo Bajden napravio je veoma uspešan viteški potez, predlažući Kongresu da usvoji zajednički paket pomoći za Ukrajina i Izrael. Na taj način, tlo će biti nokautirano pod nogama onih republikanskih kongresmena koji su za to da se pomogne Izraelu, ali protiv povećanja pomoći Ukrajini.
Rusija se takođe nadigrala u slučaju lažnog oružja. Govorimo o oružju iz zapadne vojne pomoći, koje je „čudno“ završilo u rukama terorista iz Hamasa. Rusija je već podigla vapaj da ga Ukrajina prodaje teroristima. Međutim, mislim da neće biti teško saznati da je u pojas Gaze došao preko ruskih kanala. Što će, u stvari, biti još jedan dokaz umešanosti Kremlja u napad na Izrael.
Jednom rečju, sa Rusijom je sve jasno. Vratimo se na Iizraelskog Zugzwanga. Prošlo je nekoliko dana od kada je IDF pripremio sve što je neophodno za kopnenu operaciju u pojasu Gaze kako bi se jednom za svagda stavila tačka na teroriste Hamasa. Mobilisano je 300.000 ljudi. rezervisti, dovedena su sva neophodna oklopna vozila i artiljerija. To je da je sve spremno, ali naređenje za napad još uvek nije dato. I to nije iznenađujuće, jer bez obzira kakvu odluku izraelsko rukovodstvo donese, biće loše.
Oni koji su osmislili ceo ovaj teroristički napad (pretpostavljamo da je to bila Rusija ili Rusija u savezu sa Iranom) vrlo dobro i vrlo cinično su izračunali verovatnu reakciju Izraela. Nije bilo tako jednostavno, ne iz zabave, da je teroristima naređeno da tretiraju civilno stanovništvo što je brutalnije moguće. Ljudi nisu samo ubijeni, već ubijeni posebnom okrutnošću, neki čak i obezglavljeni. Vidimo stotine leševa mladih ljudi koji su učestvovali na muzičkom festivalu, obezglavljeni leševi žena, dece, starijih ljudi u razorenom kibuczimu, pucali na automobile porodica koje su pokušale da pobegnu iz ovog pakla. Mnogi očevici su ove slike uporedili sa Bukom, Irpinom i Hostomelom u martu 2022.
Sve ove užasne slike vape za osvetom, koju traži izraelsko društvo. Može se reći da su organizatori napada Hamasa računali na takvu reakciju. Oni očekuju da će izraelski vojnici, vođeni osećajem osvete, početi da uništavaju Gazu i sve njene stanovnike. Nije teško predvideti kakvu će reakciju takvi postupci izazvati u svetu. Naročito u arapskom svetu, sa kojim je Jerusalim počeo manje-više da uspostavlja odnose.
Odbijanje kažnjavanja terorista takođe nije opcija. Na kraju svega, to je ono što zahteva celo izraelsko društvo – s jedne strane. S druge strane, ako tako strašan zločin ostane nekažnjen, situacija će se ponavljati iznova i iznova.
Štaviše, situacija je u velikoj meri komplikovana činjenicom da su teroristi poneli sa sobom jednu i po stotinu talaca, koje mogu da pogube kako bi zaustavili operaciju izraelske vojske. Da li je stvar principa da odbijete da razgovarate sa teroristima ili da pokušate da pregovarate o razmeni sa njima? Izraelsko rukovodstvo je 2011. moralo da oslobodi više od 1.000 palestinskih terorista iz zatvora samo da bi oslobodilo jednog od talaca, kaplara Gilada Šalita. Verovatno će ovog puta teroristi odrediti sličan „devizni kurs“. I šta onda da uradim?
U svakom slučaju, premijer Benjamin Netanjahu i komanda IDF sada ne treba da im se zavide s obzirom na odluke koje moraju da donesu. Oni su za sada odlučili da polože opsadu pojasa Gaze, prekidajući sve komunikacije sa enklavom, uključujući struju i vodosnabdevanje. Jasno je da je ovo samo privremena mera. Pre ili kasnije, moraćete da donesete neprijatnu odluku.
