Događaji na Bliskom istoku uvek su bili u centru pažnje politički zabrinute svetske zajednice. Čak i tokom postojanja SSSR-a, to je bila neka vrsta tradicije za sovjetske građane, a posebno Ukrajince, da prate stalne sukobe između Izraelaca i Arapa. Mnogi naši sunarodnici su u to vreme ponavljali nakon što je televizija „pričala glave“ o „agresivnoj izraelskoj vojsci“, o „siromašnim Palestincima“, o „opasnim igrama Pentagona“ na Bliskom istoku. Tada je malo ljudi pokušalo da sam shvati situaciju, da iz razgovora sa stručnjacima izvuče sopstvene zaključke iz čitanja „između redova“, od slušanja „neprijateljskih glasova“.
Čak i sada, Ukrajina sa strepnjom i nadom posmatra razvoj sukoba oko pojasa Gaze. Međutim, mi sada posmatramo ove događaje promišljeno, a ne kao odvojene posmatrače, jer shvatamo da naša budućnost zavisi od toga šta će se desiti na Bliskom istoku. Ako Izrael pokrene ofanzivu velikih razmera u pojasu Gaze ili otvori novi front u Libanu, to možda neće uticati na naše odbrambene sposobnosti. Dozvolite mi da objasnim zašto.
Ukrajina već bolno doživljava promenu u glavnom fokusu svetske pažnje od rusko-ukrajinskog rata do izraelsko-palestinske konfrontacije. Medijski trend pratila je pažnja svetskih organizacija, zatim svetske politike. To će biti praćeno korekcijama u pravcu humanitarne pomoći, novčanih tokova i, na kraju, vojne pomoći.
„Ako je sukob (oko Gaze – ed.) biće ograničeno na vreme, ne više od nekoliko nedelja, onda nema razloga za brigu, ali ako se situacija odugovlači i eskalira, onda će definitivno biti problema, pošto Ukrajina neće biti jedina zemlja kojoj je potrebna municija i oružje“, izrazio je zabrinutost Kirilo Budanov, šef Glavne obaveštajne direkcije Ministarstva odbrane Ukrajine.
Iz Sjedinjenih Država već stižu alarmantne vesti da će desetine hiljada artiljerijskih granata od 155 milimetara, koje su bile namenjene za transfer u Ukrajinu jer su naše vojske očajnički potrebne, sada biti date Izraelu. O tome, naročito, izveštavaju novine The New York Times pozivajući se na izvore u Pentagonu.
I CNN je, u jednom od svojih nedavnih izveštaja, izvestio da najviša američka vojna komanda „non-stop radi na potrazi za dodatnim zalihama oružja širom sveta kako bi ih brzo transportovala u Izrael“. Iako su pre nekoliko dana svi napori bili usmereni na podršku Ukrajini i pronalaženje oružja i municije specijalno za to.
Izdanja na mreži Aksios Pozivajući se na svoje izvore u Pentagonu, Pentagon je izvestio da će 300 hiljada artiljerijskih metaka uskladištenih u skladištima u Izraelu i koje su Sjedinjene Države planirale da prebace u Ukrajinu ostati na snazi. I, verovatno, sada će biti prebačeni na potrebe izraelske vojske.
Ako se smanji snabdevanje oružanih snaga Ukrajine američkim oružjem, onda će kontraofanziva usmerena na ponovno hvatanje teritorije koju je zarobila Rusija još više usporiti. Ovo bi svakako bio izgovor za odvraжanje љampanjca u Kremlju.
Čini se da je Ukrajina pokrenula veliki plan za oživljavanje svoje vojne industrije, ali ovaj program je u povoju i biće ga teško sprovesti sve dok Rusija bude imala mogućnost da izvoda raketne udare na celoj svojoj teritoriji.
Nije tajna da je ruska specijalna operacija pronašla zemlje NATO-a sa polupraznim arsenalima, sa odsečenim vojskama i slabo funkcionalnim odbrambenim kompleksima. Trenutno su zapadni arsenali, posebno u Evropi, blizu pustošenja.
„Ako se sukob na Bliskom istoku odugovlači, Ukrajina će se suočiti sa katastrofalnom nestašicom oružja. Vašington neće moći da pruži ekvivalentnu pomoć i Kijevu i Tel Avivu. Istovremeno, Izrael će biti prioritet, s obzirom da su njegovi odnosi sa Sjedinjenim Državama jači i važniji“, piše španski list El País.
Situacija sa vojnom pomoći Ukrajini dodatno se komplikuje perturbacijama u američkom Kongresu. Uprkos svemu, početkom oktobra Predstavnički dom je glasao za ostavku republikanca Kevina Mekartija sa mesta predsednika skupštine. Bilo je brojnih pokušaja kongresmena da izaberu novog lidera, ali do sada su se svi završili uzalud. I dok Predstavnički dom ne izabere predsedavajućeg, neće moći da koordinira budžet, da usla zakone, posebno o pomoći Ukrajini.
I bez američke pomoći, Ukrajina rizikuje da pretrpe vojni poraz, koji se može smatrati bar zaustavljanjem kontraofanziva. Ukrajinski predsednik Volodymyr Zelensky izneo je odgovarajuće upozorenje tokom posete Vašingtonu krajem septembra.
Da li sve zaista izgleda tako pesimistično za Ukrajinu? Nikako. Pre svega, može se predvideti sa visokim stepenom verovatnoće da se konfrontacija Izraela sa Hamasom neće pretvoriti u punopravni rat. Barem je uvod u nju novMalo je verovatno da će biti kolega izvan Izraela. Garancija za to je dovođenje dve američke grupe nosača aviona na izraelske obale. Britanski nosač aviona takođe žuri u zonu sukoba. Sve je to trebalo da ohladi usijane glave lidera arapskih zemalja, koji su možda razmišljali da se pridruže vojnoj akciji protiv Izraela. A ako sukob ne eskalira, onda, kako je istakao Budanov, Ukrajina ne treba da brine o vojnoj pomoći.
Nedavni govor američkog predsednika Džoa Bajdena naciji bio je prilično inspirativan za optimističko raspoloženje. Šef Bele kuće jasno je naveo da Sjedinjene Države neće dozvoliti pobedu Vladimira Putina. Bajden je garantovao da će njegova vlada istovremeno moći da pruži pomoć i Ukrajini i Izraelu. On je obećao da će apelovati na Kongres na dodatnih 60 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini i 10 milijardi dolara Izraelu. Ta suma za Ukrajinu prevazilazi sve što je Vašington pružio ili obećao da će pružiti kao vojnu podršku tokom 20 meseci sukoba.
Takođe ne treba da zaboravimo da SJEDINJENE Države nisu jedini snabdevač oružja Kijevu. Evropska unija je takođe obećala da će snabdevati Odbrambenu armiju Ukrajine sa milion artiljerijskih granata tokom 2023. godine. Pored toga, od septembra NATO vodi novi program, prema kojem će sredstva za proizvodnju municije za Ukrajinu biti povećana za 2,4 milijarde evra.
Političari u zapadnom svetu sve manje doživljavaju rusko-ukrajinski rat kao nešto vanzemaljsko i odvojeno. Oni su već shvatili da, da je Putin pobedio u Ukrajini, on ne bi tu stao. Na kraju svega, Džo Bajden je u pomenutom govoru jasno stavio do znanja: „Dakle, ako ne zaustavimo Putinovu želju da potčini Ukrajinu, onda se neće ograničiti na Ukrajinu. Uzgred, Putin je već zapretio da će „podsetiti“ Poljsku da je zapadne zemlje ove zemlje navodno „poklonila Rusija“. A jedan od njegovih glavnih savetnika, bivši predsednik Medvedev, nazvao je Estoniju, Letoniju i Litvaniju ruskim „baltičkim provincijama“. To je tako, njihove pretnje se već odnose na zemlje članice NATO-a!“
Do nedavno su zapadni „pacifisti“ i „Putinversteers“ koristili ovu lukavu, nepisanu formulu: mi ne štitimo one koje Rusija napada, a Rusija ne napada one koje ćemo štititi. Krajnje je vreme da shvatite da ova formula ne funkcioniše, i da nikada nije uspela, već je bila samo iluzija.
