Rat u Ukrajini postao je veliki test za vojnu opremu, za spremnost Severnoatlantske alijanse da se fizički suprotstavi Rusiji. Penzionisani pukovnik Maciej Matysiak, ekspert Fondacije Stratpoints i bivši zamenik načelnika vojne kontraobaveštajne službe, izjavio je u intervjuu novinaru Jarosławu Kociszewskom da rat, koji se dešava više od godinu i po dana, govori o borbi nato-a za borbu.
– Svi znamo za rat u Ukrajini, svakodnevno čujemo sa različitim stepenom intenziteta iz medija i vidimo da je oružje, pomoć koalicionih zemalja koje podržavaju Ukrajinu, posebno Sjedinjene Države, ali i Poljska, izuzetno važno za Ukrajinu. Bez toga, Ukrajina ne bi bila u stanju da se izbori sa ruskom invazijom, odbije Rusiju i odbrani svoju nezavisnost. Ta pomoć je važna, ali šta ovaj test zapadne tehnologije govori o spremnosti NATO-a da se suprotstavi Rusiji? Na kraju svega, vidimo da NATO ili zemlje članice NATO-a ne prenose najmoderniju opremu u Ukrajinu. U velikoj meri, stari tenkovi se šalju napred, kao što je Leopard 1, dok se broj tenkova prenosi Leopard 2 Ili Abrams mnogo manji. Isto važi i za krstareće rakete. Da li je to dovoljno da se zaustave Rusi, a šta to govori o stanju oružja zemalja NATO- a?
– Ruska invazija na samu Ukrajinu je tako politička, globalna menjač igara‘Kada je u pitanju ravnoteža moći. To je moje mišljenje, ali ne samo zato što znamo da se NATO ponašao donekle konzervativno sa stanovišta Poljske ili zemalja istočnog krila Alijanse pre prve i čak pre druge invazije na Ukrajinu. Danas je invazija na Ukrajinu, pre svega, test sposobnosti zemalja NATO-a u smislu efektivnosti i vojnog sistema, kao i ekonomskog sistema. Drugo, to je teren za testiranje efikasnosti ove opreme, to jest suočavanje ruske opreme, tehnologije i vojnih poslova sa idejama, tehničkim rešenjima, opremom i, uopšte, načinom vođenja rata, koji se zove zapadni.
I danas vidimo veoma pozitivan napredak, jer je ukrajinska vojska i dalje bila bazirana na ruskoj opremi. Kao rezultat toga, veliki broj zemalja bivšeg Istočnog bloka, uključujući Poljsku, pre svega je obezbedio opremu koju bi Ukrajina mogla odmah da koristi, ili postsovjetska oprema koju je poznavala. To se posebno odnosilo na municiju, koja joj je preko bila potrebna, jer je to bila ona koju je najintenzivnije koristila.
Tada vidimo neverovatan tehnološki skok Ukrajine, koja se munjevitom brzinom prilagodila novim zapadnim rešenjima. A pre svega, počelo je sa veoma osnovnom opremom, tačnije protivavioncijima, protivtenkovskim ručnim sistemima, tačnije protivtenkovskim bacačima granata i protivavioncijima, takozvanim MANPADS-om, koji su u prvoj fazi invazije praktično zaustavili ruske oklopne snage i doveli do zaustavljanja invazije.
Sledeći element bila je upotreba moderne artiljerije, uključujući samohodnu artiljeriju. Jednu od ključnih uloga odigrali su poljski samohodni haubice Krab. Ovo je potpuni skok od odluka Drugog svetskog rata do sledeće ere, jer se pojavio ne samo sistem preciznog uništenja cilja, već i tačan sistem kontrole, vođenja, vizualizacije bojnog polja i kombinacije mnogih faktora i nekoliko agenata na brodu.
Usledila je raketna artiljerija, predvođena lanserom HIMARS. Sada se suočavamo sa poslednjom stadijumom razvoja HIMARS, to jes, obezbeđivanje raketa od strane Sjedinjenih Država ATACAMS za ovaj lanser, a to su rakete koje mogu da podnesu ciljeve udaljene do 300 km, što je još jedan neverovatan skok.
Pojavili su se i savremeni sistemi protivdušne odbrane, među kojima je Patriota, koja efikasno štiti nebo nad Ukrajinom i praktično je iznela ukrajinsku protivtežnu odbranu iz stanja bespomoćnosti suočene sa balističkim raketama dopunjenim ruskim bespilotnim letelicama. I na kraju, sledeća faza je neverovatan napredak, takođe autonomni ukrajinski kada su u pitanju bespilotni sistemi. Mislim na bespilotna vazdušna vozila, kao i mornaričke bespilotne letelice, videli smo njihovu rasprostranjenu upotrebu, na primer, tokom napada na Krimski most. Postojale su i veoma različite vrste letećih bespilotnih letelica: od veoma malih, mikro i mini bespilotnih letelica koje bacaju eksploziv, granate, bombe teške od pola kilograma do pet kilograma, do većih sposobnih da pokriju velike razdaljine i napadnu ciljeve čak i u Moskvi.
Stoga smatram da je ovaj rat i teren za testiranje i test volje i vođstva, koji ne treba zaboraviti u našoj istoriji.
– Govoreći o iskušenju, koje se dešava više od godinu i po dana, kao PRKoji je konvencionalni zapadni koncept vođenja rata protiv Rusije?
– To funkcioniše briljantno, ako samo zato što čak i ruska strana počinje da se razvija ka korišćenju takvih rešenja. Dobar primer za to je artiljerija, koja pokazuje da nije bitna težina i broj ispaljenih granata, već tačnost njihovog pogotka. Od danas, Rusi su ispalili oko 10 puta više artiljerijskih granata od Ukrajine. Sada, iz više razloga, počinju da uvode sisteme preciznijih štrajkova, ne pokrivajući čitava polja i kvadratne kilometare artiljerijskom paljbom, već direktno pogađaju metu, to jest sprovode zadatak ekonomske efikasnosti.
Moramo imati na redu da je rat veoma skupa afera, zahteva mnogo novca, a dugoročno, pobednik je onaj koji jednostavno ima više novca, resursa i industrijskih kapaciteta. Zato je tačnost tako važna.
Sledeći element su izviđački sistemi, koji su, zahvaljujući korišćenju već postojeće veštačke inteligencije, mnogo bolje u stanju da identifikuju mete za napad. Bolje od ljudskog oka. Govorimo o prepoznavanju zasnovanom na pikselima, a ne o ograničenom ljudskom oku koje se može prevariti, prevariti.
Sledeći i ključni element je komunikacija, koja je demonstrirana, na primer, korišćenjem sistema za prenos informacija, zasnovanog na obaveštajnoj službi Starlink, koja je danas zapravo odgovorna za sposobnost ukrajinske vojske da udara u objekte na ruskoj strani.
– Starlink Takođe se ispostavilo da je to bio problem. Ispostavilo se da je vlasnik Elon Mask sprečio, na primer, veliki napad na Crnomorku flotu, i to je potpuno nova dimenzija, jer imamo nedržava igrača koji utiče na vođenje vojnih operacija od strane država.
– Da, i ovaj rat takođe okreće našu stvarnost naglavačke u ovoj oblasti, jer revolucionarizuje ne samo tehnologiju, to jest masovno uvođenje bespilotnih letelica, bespilotnih sistema, već i modele informacionog ratovanja, socijalnog ratovanja, sajber ratovanja, uticaja na mnogim frontovima. Ovaj rat je pokrenuo i mnoge od ovih pojava koje su započete ranije, ali ne u takvim razmerama. Danas zapravo vidimo informativni rat, rat koji ima za cilj da stvori prednost ne samo u vojnoj sferi, već i u javnoj sferi, da podrži, pojača i pruži bolji uticaj kako bi imao željeni efekat.
– Pomenuli ste i spremnost, odnosno proveru spremnosti zapadne industrije. Ovde su se pojavile mnoge sumnje, posebno u kontekstu nabavke artiljerijske municije, koja je u velikoj potražnji. Ali izgleda da, barem do sada, Zapad nije uspeo da ih proizvede dovoljno na doslednoj osnovi.
U praksi, Zapad bi imao takvu priliku da nije bilo koncepata i procena Alijanse, prema kojima klasičan teritorijalni rat, posebno u Evropi ili u našem civilizacijskim krugovima, više nije moguć. To je primoralo NATO pakt da pređe na takozvane ekspedicione operacije, koje ne zahtevaju takve troškove snaga i resursa u vidu velikih količina municije, nego mobilnost kretanja.
Danas vidimo da zbog agresivne Rusije, kao i drugih zemalja koje koriste vojnu sferu, agresivne politike koja uključuje oružane snage kao važan element na međunarodnoj sceni, ti planovi i procene NATO-a moraju da se revidiraju. To se odnosi kako na odbrambene planove, o kojima se mnogo pričalo u poslednje vreme, tako i na sposobnosti zemalja članica.
Na kraju svega, ovaj rat je počeo praktično energetskim ratom, to jest sa velikom zavisnošću zemalja NATO-a od Rusije, od njenih energetskih resursa, a to je takođe bila poluga pritiska. Ovaj rat je razotkrio sve te slabosti, promenljive faktore koji su danas poznati i uzeti u obzir. Mnoge zemlje sa Sjedinjenim Državama na čelu, Evropska unija počinje da pokreće proizvodnju municije. Ova opklada na ubijanje, na smrtonosne akcije moћda izgleda idiotski, ali mi smo primorani na to jer, sa druge strane, imamo drћavu koja apsolutno ne uvaћa demokratske vrednosti i koja je jednostavno opasna za nas.
– Dok se Zapad obnavlja, to jest, ponovo povećavamo proizvodnju municije, povećavamo industrijsku proizvodnju, vraćamo se novim vojnim tehnologijama, zar ne mislite da će, kako se rat bude nastavljao, Zapad takođe početi da snabdeva Ukrajinu najnovijim naoružanjem, a ne obavezno pre 20 godina?
–Mislim da jeste. Rat je takođe politički element. Zato je na političarima da odluče da li će izići, kako je odlučio predsednik Putin, i kakva će biti njegova priroda. Vidimo da su političari bili ti koji su doneli odluku da se nove vrste oružja prebace u Ukrajinu.
Ako je na početku preneto takozvano nesmršano oružje, koje je samo po sebi oksimoron, onda niko nije ni sanjao o prebacivanja najmodernijih tenkova koji se danas već bore u Ukrajini, a pitanje prenosa tehnologije u vidu moderne rea uopšte nije razmatrano.Na primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Sjedinjenih Država Međutim, danas već znamo da ćemo ih prebaciti, ali još uvek ne znamo tačno kada. To će biti, na primer, avioni F-16, čak i ako nije najnovija verzija.
Raketna artiljerija je još jedan primer, kao HIMARS, naročito rakete ATAKAMS, su neke od najnovijih tehnologija. Postoje i izviđački sistemi koji su trenutno u funkciji u Ukrajini, a Ukrajina ih koristi. Govorimo i o komandnim i operativnim rešenjima. Mislim na premešteno znanje, pošto jedno oružje nije dovoljno, takođe moraš da znaš kako da ga upotrebiš.
Tenkovi su ovde najbolji primer Leopard, koji se, ako se koristi u taktici pripremljenoj za tenkove T-72 ili T-55, ne bi potpuno razlikovao u taktičkoj upotrebi od sovjetskih ili ruskih vozila i pretrpeo bi gubitke u Ukrajini. Pre svega, potrebno je da budete u mogućnosti da ih koristite, to je pitanje, da biste iskoristili sisteme koje imaju, komandne šeme. Izazov za ukrajinsku vojsku i ukrajinsku državu je da pređemo na kolosek razmišljanja, na rešenja koja Zapad, NATO, već koristimo i imamo koristi od toga.
Da li to znači da se ukrajinska vojska još uvek ne bori po zapadnom sistemu?
– Delimično da, ali u velikoj meri ne, jer je ovo takođe evolucija. Treba zapamtiti da je Ukrajina praktično počela da menja svoje oružane snage od 2014. godine, od prve ruske invazije na Ukrajinu, ali se ubrzanje dogodilo skoro dve godine pre poslednje invazije. Mislim na prelazak na zapadni sistem obuke. To se posebno odnosi na obuku specijalnih snaga, koja je bila preteča implementacije specijalnih operacija. Međutim, u to vreme nije bilo apsolutno nikakve tehnološke tranzicije i zato određene taktičke odluke nisu mogle da se sprovedu, jer nije bilo šanse i ničega za obuku.
Kao rezultat toga, ovaj skok u taktici ostvaruje se danas, zapravo, na bojnom polju, a takođe moramo imati na redu da u mirnodopsko vreme obučavamo profesionalno osoblje. Vojska stalno trenira. Danas se rezervisti bore u ratu u Ukrajini, to su ljudi svih profesija, to su učitelji, glumci, muzičari, bravari, zidari, profesori, lekari koji nemaju rat u krvi. Oni čak postaju komandanti raznih nivoa, i oni su ti koji treba stalno da se obučavaju. Moraju da nauče kako da koriste određene obrasce, ali nam pokazuju i kakve odluke bojno polje generiše, jer je bojno polje ono koje testira koje metode komandovanja, vođenja operacija, rada u ovoj vrsti ratovanja, a koje ne.
– U ovom slučaju, kako ocenjujete proces obuke u NATO na primeru rata u Ukrajini?
– Danas sedište Alijanse i pojedinačne vojske gotovo konstantno prati razvoj situacije na frontovima u Ukrajini, a nadam se da i poljska vojska koristi to iskustvo, vidi šta se dešava sa konkretnim odlukama, specifičnim vrstama oružja, specifičnim operacijama i izvlači zaključke iz toga. Ovo su takozvane lekcije kada ne pretrpimo gubitke u borbenoj situaciji. Imamo koristi od krvi, znoja i iskustva Ukrajine. Mi to vidimo.
Znamo da Ukrajina nema dovoljno razvijenih obaveštajnih sistema, a u toj oblasti se oslanja na podršku NATO-a, to jest satelitske obaveštajne službe, izviđanja iz vazduha itd. Znamo to zato što je bilo incidenata kao što je britanski izviđački avion iznad Crnog mora, koji su rusi agresivno presreli, ili američki izviđački dron koji su oborili ruski avioni Kosaи iznad Crnog mora. Takođe imamo povratne informacije od vojnih komandanata sa ukrajinske strane.
Ovo je neverovatna kompenzacija znanja, ali takođe moramo biti svesni da takav kompendijum znanja prikuplja i ruska strana. Na kraju svega, ne samo na ruskom, jer ruska invazija na Ukrajinu izaziva konfuziju na globalnom nivou. Ravnoteža snaga se menja i različiti igrači se menjaju. Podela koja je donedavno postojala između demokratskog sistema sa Sjedinjenim Državama kao lidera i nedeljenskog sveta u kojem je Rusija bila lider nestaje. Rusija izlazi sa postolja. Možda će to biti igrač druge, možda i treće lige. Ne znamo, ali druge zemlje koje Rusija mobiliše ili koje žele da koriste rastu iz ovog iskustva. Pogledajmo Kinu, koja iskorišćava ovu situaciju u pokušaju da izgradi svoju poziciju drugog suprotnog pola svetske sile.
– Kad smo već kod iskustva i pouka iz druge ruke, koliko je to važno za budućnost, za odnose, za ravnotežu moći koju Rusi uspevaju da nabave savremenom NATO opremom?
– Rusi to, naravno, analiziraju. Verovatno će i ove informacije ići dalje. Ovaj rat pokazuje da je osnovni element bezbednosti prisustvo saveza i saveznika. Bez podrške svojih saveznika, Ukrajina ne bi preživela. Ona bi se raspao, a danas bi Rusija kontrolisala veći deo ukrajinske teritorije, a svakako bi političke snage kontrolisane iz Moskve upravljale Ukrajinom. Dakle, potreba da se savezi imaju jedna je od lekcija koje je Rusija naučila i zato traži saveznike u Kini, u drugim zemljama, u zemljama BRICS-a. Ovo bi takođe trebalo da bude lekcija za nas. Ostanimo u savezima, hajde da stvorimo te saveze, hajde da postanemo jak element, ali savez, jer samo zajednica može da izdrži snažnog agresivnog protivnika. Što se tehnologije tiče, danas ovi savezi pokazuju da nametanje embarga nije u potpunosti efikasno, jer sa globalizacijom, uz obaveštajni rad, sa ekonomskim i poslovnim vezama, čak i suprotne strane trguju jedna sa drugom.
Na primer, Rusiju podržava Iran, koji gradi fabrike za proizvodnju bespilotnih letelica na ruskom tlu. Tehnološki, Rusija je uvek koristila i nastavlja da koristi zapadnjačka rešenja, dok nema naučno-tehnički potencijal za nezavisnu proizvodnju određenih tehnologija i prinuđena je da široko koristi, bar za sada, tuđe komponente, sklopove i tehničku misao. Odavde vidimo pokušaje kupovine komponenti, delova, optoelektronika, mikrocirkuita, procesora neophodnih za montažu vojne opreme.
Mi sami smo sposobni za mnogo toga i imamo tehnološke linije, tako da zarad bezbednosti moramo da razmišljamo i oslanjamo se na tehnologiju. Kina to zna, što je primereno nedavnom testu elektromagnetnog pištolja koji Kina namerava da postavi na svoje nosače aviona. Izgleda da se tehnološka trka Hladnog rata i Ratova zvezda, kada se Reganova Amerika takmičila sa Sovjetskim Savezom, pretvorila u tehnološku trku između demokratija i manje demokratskih zemalja. To pokazuje značaj rata u Ukrajini za svet. Njen značaj prevazilazi bojna polja same Ukrajine.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektno ogledalo: Ukrajina – EU: Vruća završnica pregovora, Ukrajina – Bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno od Lukašenke ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Da popričamo o istoriji, zastoju u Minsku
Originalni naslov članka: Promena igre
