U noći 21. septembra, Rusija je pokrenula novu seriju velikih raketnih udara na teritoriju Ukrajine. Jedan od ciljeva agresora ponovo su bili objekti energetske infrastrukture. Postoji svaki razlog da verujemo da će sa približavanjem zime i grejne sezone Moskva nastaviti svoje pokušaje da uništi ukrajinski energetski sektor. To se uklapa u ciničnu strategiju Kremlja o dugom ratu attribucije, u kojem su civili držani kao taoci i na meti terorističkih napada. Glavno pitanje nije da li će biti novih ruskih udara, već kako će Ukrajina odgovoriti na njih.
Uoči nove grejne sezone u Ukrajini, sa jedne strane, protivdušna odbrana je značajno ojačala. Međutim, energetski sistem, koji je pretrpeo velika razaranja tokom prethodnih ruskih napada, takođe je postao ranjiviji. To može biti dodatno iskušenje za Kremlj da ponovi svoje terorističke napade. Za sada ništa nije odvratilo Rusiju od takvih akcija. Teoretski, postoji samo jedan alat koji može naterati agresora da razmisli da li vredi uništiti energetsku mrežu Ukrajine. I to nije pretnja novim sankcijama ili međunarodnim osudama, već verovatnoća istih velikih štrajkova i uništavanja sopstvene infrastrukture. Ako Rusija pokrene novu seriju napada na ukrajinski energetski sektor, Ukrajina će morati da reši ne samo pitanje visokokvalitetnog vazdušnog pokrivača sistemima protivraketne odbrane, već i da li je vreme za osvetničke udare.
Pre godinu dana Ukrajina zapravo nije imala svoje dalekometno oružje kojim bi mogla da napadne neprijateljsku teritoriju. Zbog toga su Rusi izveli velike raketne napade i pokrenuli rojevima Šaheda iznad Ukrajine bez straha od osvetničkih udara. Kijev je ispunio svoju obavezu: da koristi zapadno oružje samo da bi udario agresora unutar teritorije Ukrajine. Dok su Ukrajinci sedeli u mraku, bespomoćno posmatrajući kako neprijatelj uništava energetsku infrastrukturu, Rusi su živeli tihim životom. Za prosečnog ruskog laik, rat je bio negde daleko. Naravno, neprijatne informacije o velikim gubicima s vremena na vreme provire kroz strogo kontrolisano polje informacija. Ali mogao bi da apstrahujšeš od toga, ako to ne bi uticalo na tebe lično i tvoje voljene. Izolovani napadi ukrajinskih bespilotnih letelica duboko u Rusku Federaciju ili napadi na objekte u regionu Belgoroda u zimu 2022/2023 nisu mogli radikalno da utiču na vojnu moć, ekonomski i industrijski potencijal zemlje agresora, već da izvrše simboličnu misiju i imaju psihološki efekat.
Godinu dana kasnije situacija je zauzela drugačiji obris. Zapadni saveznici i dalje zabranjuju Ukrajini da napada rusku teritoriju svojim oružjem, sa sopstvenim motivima. Ali za to vreme, Oružane snage Ukrajine imaju fundamentalno nove mogućnosti da iznesu napade duboko na teritoriju agresora. Ako su u jesen 2022. napadi ukrajinskih trupa na okupirani Krim bili događaj i retka pojava, sada su postali uobičajeni. Crnomoska flota Ruske Federacije, koja je zapretila blokadom ukrajinskih luka, sada je oterana u zalive i pretrpela je ozbiljne gubitke. Ukrajinski dronovi redovno nanose štetu na teritoriji same Ruske Federacije i lete sve do Kremlja. Takođe, još tokom leta je saopšteno da je Ukrajina izvela napade na agresor državu koristeći ponovo opremljene protivaviontne rakete S-200. I ukrajinski pomorski dronovi napali su bazu ruske flote u Novorosijsku. Zapad, koji je u početku doživljavao takve udare ukrajinskih oružanih snaga izuzetno nervozno i napeto, sada ih tretira sa razumevanjem i prilično smireno. A Rusija se zapravo pomirila sa novom realnošću, u kojoj se redovno napadaju njena teritorija i vojni objekti.
Ali, da li je Ukrajina danas tehnološki i politički spremna za ozbiljne osvetničke udarce duboko u teritoriju Ruske Federacije? Rat koji je oslobodila Rusija može da se nastavi gotovo isključivo na ukrajinskom tlu, uništavajući našu infrastrukturu, uzrokujući smrt i brojna razaranja. Ili može postati deo ruske svakodnevice. Ruska ekonomija je uspela da se prilično dobro prilagodi režimu sankcija. Ali rat je veoma skupa stvar. Potrebno je mnogo novca. Prema nekim izveštajima, sada se trećina ruskih budžetskih rashoda troši u vojne svrhe. Postoji alternativa sankcijama da se značajno povećaju troškovi rata za Moskvu – da počne da štrajkuje na ruskoj teritoriji, pre svega podrivajući vojno-industrijski potencijal neprijatelja. Ali i uništavanje njene ekonomske infrastrukture.
Rusija je velika zemlja. Ali velika teritorija je čini previše ranjivom, jer je veoma teško pouzdano je pokriti sistemima protivdušne odbrane. Rusija ima značajan broj sistema protivraketne odbrane, među kojima su vodeći S-400 i S-300. Međutim, ona nema mogućnost da proizvodi nove brzim tempom i brzo dopunjava zalihe raketa za njih. Prema otvorenim podacima, od 2012. godine ruskoj vojsci je isporučeno 57 sistema protivraketne odbrane S-400. Zemlja agresora može da proizvede do tri takva sistema godišnje. Takođe postoje informacije da ruski vojno-industrijski kompleks može da se vrti svake godineRasporedite do 2000 protivavionskih raketa u sisteme protivraketne odbrane svih tipova, u rasponu od MANPADS-a. Američki tink-tenk Jamestown Fondacija smatra da je za godinu dana ruski vojno-industrijski kompleks sposoban da proizvede u rasponu od 50 do nekoliko stotina raketa za komplekse S-400. Ovo nije mnogo da bi se nadoknadili troškovi odbijanja velikih napada bespilotnim letelicama i raketama. Čak i sa trenutnim relativno malim brojem pokušaja Ukrajine da napadne teritoriju agresora, njena protivdušna odbrana pokazuje ozbiljne propuste i s vremena na vreme ukrajinski napadi ostvaruju svoje ciljeve. A šta će se desiti ako teritoriju Ruske Federacije napadne oko stotinu bespilotnih letelica i raketa dugog dometa? Država agresora ima opipljivu podložnost vazdušnim napadima. I to bi mogao da bude jedan od faktora koji može da približi ukrajinsku pobedu.
Može se reći da je Ukrajina sada sposobna da proizvede bespilotne letelice koje mogu da prodru na znatnu razdaljinu duboko u teritoriju agresora. Tačan domet ukrajinskih bespilotnih letelica nije poznat. Možda čak pređe i 1000 km. Pored toga, Oružane snage Ukrajine imaju pomorske bespilotne letelice sposobne da stignu do cele linije crnomorejske obale, sve do ruskog lučkog grada Novorosijsk. Postavlja se pitanje da li Ukrajina proizvodi dovoljno bespilotnih letelica raznih modifikacija za masivne napade koji mogu značajno da iscrpe protivraketnu odbranu neprijatelja i na njenu nanese ozbiljnu štetu? Da li se takvi napadi mogu dogoditi redovno i sa visokom frekvencijom kako ruski vojno-industrijski kompleks ne bi imao vremena da proizvodi protivavione rakete i druga sredstva za poraz pretnji iz vazduha?
Pored bespilotnih letelica, Oružane snage Ukrajine imaju priliku da napadnu Rusku Federaciju raketama. S jedne strane, govorimo o modifikovanim protivaviontskih raketama za sisteme S-200. Ne znamo tačan broj takvog oružja, kao ni domet njihovog leta. Prema informacijama koje su procurele u medije, možemo govoriti o rasponu od nekoliko stotina kilometara. Ukrajina je imala pet ili šest divizija S-200 u službi. Svaka divizija je imala bateriju od šest lansera. Što se tiče raspoloživih zaliha raketa, većina stručnjaka kaže da bi moglo da ih bude nekoliko stotina u skladištu.
Ukrajina takođe radi na raketi Neptun. Strani izvori su tvrdili da je modifikovana raketa Neptun za napade na kopnene ciljeve sposobna da leti na razdaljini do 400 km i da ima bojevu glavu od 350 kg. Ove rakete su testirane u napadima na ruske vojne ciljeve na Krimu. Problem je u tome љto ih je moћda malo. Ovu informaciju potvrđuje šef Glavne obaveštajne direkcije Ministarstva odbrane Ukrajine Kirilo Budanov, koji je rekao da sada država nema linije za serijsku proizvodnju takvih raketa.
Ali čak i ako Ukrajina ima tehnološku sposobnost da uzvrati Rusima, potrebno je političko rešenje. Jedno je napasti čisto vojne ciljeve i preduzeća vojno-industrijskog kompleksa. Drugi su energetski objekti i ciljevi dvojne prirode. U intervjuu Ekonomista Kirilo Budanov je pružio uveravanja da se Ukrajina priprema da odgovori na moguće napade ruskih okupatora na energetsku infrastrukturu u jesen i zimu. „Neka počnu. Oni će takođe dobiti odgovor“, rekao je Budanov. Novi ministar odbrane Ukrajine Rustam Umerov u intervjuu CNN On je takođe pružio uveravanja da će u slučaju napada Rusije na energetsku infrastrukturu naša zemlja uzvratiti istom merom. Međutim, očigledno je da takvu odluku neće doneti oni lično.
Do sada smo već videli prve izolovane pokušaje da se onemogući ruski energetski sektor u nekim gradovima. Možda je ovo transparentan nagoveštaj da Rusi mogu da očekuju simetričan odgovor u slučaju njihovih novih napora da zimi liše Ukrajince svetlosti i toplote. Pre godinu dana, ne samo da Ukrajina nije imala tehnološke kapacitete da uzvrati. Postojao je značajan politički pritisak zapadnih saveznika, koji su jasno rekli da ne odobravaju napade na teritoriju agresora. Međutim, sada, kada su takvi napadi postali uobičajeni i pokazali sposobnost da efikasno pogađaju ciljeve, pritisak na Ukrajinu biće mnogo manji. Ako Ruska Federacija ponovo pokuša da organizuje energetski Armagedon za Ukrajinu, glasovi protiv ukrajinskih osvetničkih udara zvučaće mnogo tiše. Štaviše, Zapad je zapravo iscrpeo mehanizme uticaja na agresora kroz nove sankcije. Stoga su osvetnički štrajkovi možda jedini mogući i razumljiv odgovor na postupke Kremlja. Da bi se potkopala ekonomska stabilnost Ruske Federacije i moral ruskog društva, koje se i dalje oseća sasvim udobno protiv pozadine oslobođenog rata agresije.
