Poljsko-ukrajinski odnosi prolaze kroz još jedan period zahlađenja. Ovog puta zbog međusobnih optužbi obe strane u vezi sa problemom izvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Sukob žitarica između dve zemlje se sprema od proleća. Međutim, ona je izbila neposredno pred izbore za Sejm i u vreme kada Ukrajina pati od pomorske blokade i ruskih napada na lučku infrastrukturu.
Generalno gledano, ekonomski sporovi između država su uobičajeni. Postoje načini u svetu da ih razmotrite i rešite na civilizovan način. Ali u sluиaju Poljske, postoji jedan problem. Ono što je počelo kao diskusija o zaštiti poljskih poljoprivrednika od priliva ukrajinskog žita brzo je dostiglo novi nivo. I tako su se, umesto praktičnog rešenja problema, glasno oglasili glasovi političara, koji uopšte nisu vezani za pitanje ukrajinskog žita i zaštitu poljske poljoprivrede. Ekonomsko pitanje brzo je postalo političko, pa čak i geopolitičko. Tokom nekoliko dana krize, toliko neprijatnih komplimenata je rečeno prema Ukrajini, toliko upozorenja je izraženo sa elementima pod velom pretnji, da čovek počinje da sumnja u iskrenost poljskog prijateljstva.
Iznenada, fokus se preusmerio sa problema ukrajinskog izvoza na problem odnosa između Poljske i Ukrajine. U međuvremenu, postoje mnoge misterije i neshvatljive okolnosti u vezi sa ulaskom ukrajinskog žita na poljska tržišta. Što, iz nekog razloga, obe strane više vole da ćute.
Prema rečima eksperata, oko 10 odsto ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda prošlo je kroz Poljsku. Od marta 2022. do aprila 2023. godine Ukrajina je izvezla u Poljsku oko 6-6,5 miliona tona žitarica. Ovo zrno je bilo predodređeno za strana tržišta. Međutim, iz nepoznatih razloga, oko 50 odsto se nastanilo u Poljskoj. To je izvršilo pritisak na poljske poljoprivrednike koji su čekali proleće, nadajući se da će profitabilno prodati svoju prošlogodišnju žetvu. Međutim, kada je došlo proleće, cene žitarica su značajno pale zbog priliva ukrajinskog žita. To je izazvalo proteste koji su doveli do zabrane izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine u aprilu 2023. Očekivalo se da zabrana neće biti trajno na snazi, ali dok se to pitanje ne reši na osnovu zasluga i ne uspostavi nadzor zaliha iz Ukrajine. Međutim, iz nekog razloga, ispostavilo se da nije lak zadatak pouzdano zatvoriti poljsko tržište od ingresa ukrajinskog tranzitnog žita. Zbog toga su poljske vlasti odlučile da reaguju radikalnim metodama i potpuno zabranile ukrajinski poljoprivredni izvoz. A kada je došlo vreme da se zabrana ukine sa 15.
Nema jasnih odgovora zašto sva ukrajinska žitarica predodređena za treće zemlje nije izvezena iz Poljske. Kao i onaj koji ga je uvezao na teritoriju susedne zemlje. Takođe, ni poljska ni ukrajinska strana nisu dale transparentna objašnjenja o tome kako je nekoliko miliona tona tranzitne pšenice stiglo na poljsko tržište. Da li su poljske firme učestvovale u tom procesu, kupujući jeftinije ukrajinsko žito da bi ga prodale na poljskom tržištu? Da li su im pomogli zainteresovani poljski zvaničnici? Moћda i je bilo. Nesumnjivo je da bi ukrajinski trgovci žitaricama mogli nezavisno da otpreme do tri miliona tona žitarica u stranoj zemlji. Ali nema odgovora na ova pitanja. A možda i neće.
Verbalna konfrontacija sa optužbama jedna protiv druge između Kijeva i Varšave trajala je nekoliko dana. Nesumnjivo, ovaj ton diskusije duboko je razočarao mnoge i u Poljskoj i u Ukrajini. To je takođe donelo veliko zadovoljstvo Rusiji. Međutim, podsvesno su obe strane shvatile da je opasno preći granicu. Konačno, 21. septembra je saopšteno da su se ministri agrarne politike Ukrajine i Poljske dogovorili da pronađu rešenje za konfliktnu situaciju u vezi sa izvozom žitarica. U telefonskom razgovoru, Mikola Solskii i njegov poljski kolega Robert Telus obećali su da će pronaći rešenje koje bi odgovaralo i Ukrajini i Poljskoj. Očigledno govorimo o mehanizmu zajedničke koordinacije snabdevanja nekoliko vrsta žitarica. U ovom trenutku se može činiti da će konflikt postepeno biti iscrpljen i opadati. Ali neprijatan aftertaste iz njega je ostao. I to može da utiče na dinamiku odnosa između dve države.
U ovoj situaciji, ukrajinska strana i ukrajinska diplomatija nisu savršeno funkcionisali. Ponekad se činilo da uopšte nemamo nijednu diplomatsku liniju. A Ministarstvo spoljnih poslova nema veliki uticaj i postoji kao odlikovanje. Stoga, izjave koje prevazilaze čisto ekonomske odnose može lako dati zamenik ministra privrede. Govor predsednika Volodimajra Zelenskog na Generalnoj skupštini UN takođe verovatno neće biti opravdan. Iako se u njemu nije direktno pominjala Poljska, već je svima bilo jasno kome su upućene reči o „podrivanju solidarnosti u Evropi i ugovaranju političkog pozorišta, pravljenju trilera od žita“. Šef države je otišao još dalje i rekao da ti akteri „pomažu u pripremi pozornice za moskovskog glumca“. Da li je ukrajinski prezidijum to trebao da kaže?Na primer, u slučaju Veoma sumnjivo.
S druge strane, loše je što Varšava ponovo praktikuje ucene, podiže ulog i prevazilazi specifično usko ekonomsko pitanje. Čim je ukrajinska strana izrazila nezadovoljstvo odlukom Poljske da produži moratorijum na izvoz žitarica, poljski političari su odmah prešli na viši nivo političkih optužbi. Protiv pozadine razgovora o sudbini ukrajinskog žita počele su da se čuju reči o mogućem vetu na ulazak Ukrajine u EU, značajnom smanjenju podrške ukrajinskim izbeglicama od 2024. godine, kao i da Poljska više nema dodatno oružje za Ukrajinu. A predsednik Andrzej Duda uporedio je Ukrajinu sa nekim ko se davi i očajnički grabi svaku priliku. Naravno, takve izjave poljskih političara podstakle su antiukrajinska osećanja unutar Poljske. Stranka Konfederacija slobode i nezavisnosti je 19. septembra organizovala konferenciju za novinare ispred ukrajinske ambasade u Varšavi, tokom koje je „naplatio“ ukrajinskoj državi pomoć koju pruža Poljska u vezi sa ruskom agresijom. U kratkom trenutku, antiukrajinska retorika postala je sredstvo predizborne kampanje i metod kampanje. Teško je zamisliti da se nešto slično dešava i u Ukrajini, gde se čak i nacionalističke snage zalažu za razvoj normalnih prijateljskih odnosa sa Poljskom na osnovu jednakosti i uzajamnog poštovanja.
Nažalost, kriza žitarica između dve zemlje, koja je momentalno postala politička, odražava specifičnosti poljske politike i neke refleksije poljskih stavova prema Ukrajini. Poljske vlasti su prethodno dale netačne izjave prema Ukrajini koje su prevazišle specifične probleme, naglo povećavajući stepen napetosti i nerazumevanja. Tipična taktika Varšave je da koristi istoriju kao instrument moderne politike i pritiska na Kijev. Bilo je pretnji iz Poljske, kao što je da Ukrajina neće tokomći u Evropu sa Banderom i UPA. Iznete su preporuke za pravilno proučavanje ukrajinske istorije i zahtevi da Kijev preuzme jednostranu krivicu za događaje u Volhiniji, ignorišući sopstvenu istorijsku odgovornost i krivicu. Nažalost, takav pristup nije u stanju da formira stvarne jednake, stabilne i prijateljske odnose. Umesto toga, ove veze će podsećati na emocionalno nategnute nestabilne faze sa procvatom i ritmom. Čak ni rat punih razmera još uvek nije uspeo da utiče na postojanje takve krive u poljsko-ukrajinskim odnosima.
Sada se mnogo toga može pripisati predstojećim parlamentarnim izborima u Poljskoj. Oni kažu da će posle 15. oktobra nestati strasti i da će ukrajinsko-poljski odnosi ponovo postati topli i prijateljski nastrojeni. Ali ne možeš da potisneš reči koje govoriš. I mnogo toga je rečeno. Neprijatan aftertaste će i dalje ostati. A Ukrajini je potrebno, za svaki slučaj, da ne zaboravi izreku da je spasavanje ljudi koji se dave delo samih ljudi koji se dave.
