Od danas je 174 hiljade hektara i dalje minirano kao posledica ruske invazije na Ukrajinu. Km2. Više od 37 milijardi dolara biće potrebno potrošiti na čišćenje miniranih oblasti, izjavio je premijer Denis Šmihal na Forumu o Demin Ukrajini, prenosi Rojters „Ukrinform».
„Rusija ostavlja smrtonosni trag za sobom. Mine su oružje rata koje ostaje aktivno dugo posle de-okupacije, posle rata, ne diskriminiše: bilo da se radi o civilu, vojniku ili detetu. Nažalost, neprijatelj namerno minira naše gradove i sela, naše teritorije, šume i polja kako bi naneo gubitke ne samo vojsci, već i hiljadama civila. Danas je u Ukrajini i dalje potencijalno minirano 174 hiljade hektara. Kv. Km. Ova cifra je već poznata skoro svim našim partnerima. To je ogromna teritorija, od koje deminiranje može da potraje decenijama i, prema nekim ekspertima, stotinama godina“, rekao je Šmihal.
Prema njegovim rečima, problem što neprijatelj za sobom ostavlja ogroman broj raznih opasnih objekata koji nisu vidljivi detektorima metala, ili sprovodi totalno rudarenje civilnih staništa, takođe je izuzetno težak.
„Posle de-okupacije regiona Kijev, Černihiv i Sumi, već smo videli kako neprijatelj minira kuće, igrališta, dečije igračke i nameštaj. Oni samo rudare sve kako bi naneli što veću štetu i štetu Ukrajincima“, rekao je premijer.
Prema njegovim rečima, neke mine uopšte ne mogu da se očiste, a treba ih uništiti na licu mesta, što komplikuje proces deminiranja uopšte. Šmihal je naglasio da se nijedna zemlja nije suočila sa takvim izazovom od Drugog svetskog rata i da zato Ukrajina ne može bez pomoći partnera.
„Razmere su ogromne. Naravno, potrebna nam je pomoж partnera. Stvaramo odgovarajuće institucije i infrastrukturu unutar naše zemlje“, rekao je Šmihal.
On je podsetio da je vlada već osnovala međupartijsku radnu grupu za humanitarno deminiranje radi koordinacije svih ministarstava i odeljenja. Sada, prema premijerovim rečima, vlada formira Centar za humanitarno deminiranje kako bi analizirala informacije, strateško planiranje i dijalog sa našim partnerima.
„Sprovodi se plan za raščišćavanje poljoprivrednog zemljišta. Više od 200 hiljada ljudi je već pregledano. od 470 hiljada identifikovanih kao prioriteti. Oko 120 thous. hektari su već vraćeni u preradu. Ne samo da država radi po tom pitanju, nego se i biznis uključuje“, rekao je on.
