Prema brojnim istraživanjima, uključujući Globsec, stavovi slovačkih građana su pod jakim uticajem poruka koje dolaze iz Kremlja i šire njegov narativ. Čak 51 odsto njih smatra da su Zapad i sama Ukrajina glavni krivci rusko-ukrajinskog rata, što je najveća cifra među uporedivim zemljama (npr. Poljska, Litvanija, Letonija, Češka Republika, Rumunija, Mađarska i Bugarska). Slovaci takođe prednjače u svom oklevanju da pomognu Ukrajini, što je navelo više od dve trećine ispitanika.
Verovanje u propagandu je uglavnom posledica nedostatka obrazovanja ili kritičkog razmišljanja slovačkih građana. Međutim, rezultati istraživanja ne podržavaju u potpunosti ovaj stav. U međunarodnom poređenju zemalja OECD-a na testovima PIZI, koji imaju za cilj da analiziraju nivo čitanja, matematike i naučnih veština, učenici u nekoliko zemalja Evropske unije (npr. Grčka, Hrvatska, Španija, Malta i Kipar) nastupaju lošije od svojih vršnjaka u Slovačkoj. Među zemljama sa nižim ocenama na testovima PIZI takođe nalazimo zemlje čiji građani imaju uverenja koja su manje u skladu sa narativom Kremlja (kao što su Bugarska ili Rumunija). To ukazuje da nivo obrazovanja nije dovoljno objašnjenje za uspeh ruske propagande u Slovačkoj.
Čak i po prosečnom indeksu IQ Slovaci su među zemljama sa visokim nivoom intelektualnog razvoja. Izuzetno sveobuhvatna studija snela ih je na 34.
Šta razlikuje Slovačku?
Ako želimo da objasnimo fenomen u određenoj kulturi (ovde govorimo o rasprostranjenosti uverenja koja se poklapaju sa ruskom propagandom), moramo temeljno da znamo tu kulturu. Najpoznatija i najuticajnija teorija za razumevanje kulture pojedinih naroda pripada holandskom sociologu Gertu Hofstedeu (1928-2020). Koristeći statističke metode, pokazao je da se svaka kultura može definisati sa šest parametara: udaljenost od moći, kolektivizam protiv individualizma, ženstvenost naspram muškosti, izbegavanje neizvesnosti, dugoročna vs. kratkoročna orijentacija, i zadovoljstvo naspram umerenosti. U svojoj knjizi Kulture i organizacije, objavljenoj 2005.
Slovačka pokazuje dve važne karakteristike u ovom revolucionarnom i naučno orijentisanom poređenju zemalja.
Prvo je dobila najvišu ocenu na skali udaljenosti od vlasti među svim zemljama na svetu, što znači da zemlja ima jaku hijerarhiju moći. Uticajni članovi organizacije ili institucije (kao što su oni u porodici, školi ili kompaniji) ponašaju se autoritarno, dok manje uticajni članovi osećaju strah i relativno lako slušaju bivše. Veoma važna karakteristika zemlje sa jakom hijerarhijom moći je da još manje moćni članovi društva smatraju da su autoritarni načini delovanja prirodni i da ih preferiraju na druge, demokratskije načine. Tako ovaj parametar ukazuje na to da vlada i autokratija zauzimaju povlašćenu poziciju u Slovačkoj i postavljaju ton komunikaciji između građana.
Drugo, Slovačka je dobila najvišu ocenu na svetu na skali muškosti i ženstvenosti, što ukazuje na društvo u kojem se rodne uloge jasno razlikuju. Od muškaraca se očekuje da budu ratoborni, čvrsti i fokusirani na materijalni uspeh; od žena – da će biti nežne, nežne i fokusirane na kvalitet života. Stoga je u slovačkom društvu ideal čoveka dominantna, jaka i finansijski sigurna ličnost; Idealna žena je pomirljiva, orijentisana na odnose i porodično orijentisana. Ako neko sumnja u temeljnost Hofstedeovog istraživanja, može se pomenuti Indeks rodne ravnopravnosti [інструмент Європейського інституту гендерної рівності], u kojoj je Slovačka, zajedno sa Grčkom, Rumunijom i Mađarskom, na sivom kraju među zemljama EU (oba globalna poređenja Hofstedeovih i EU studija pokazala su najviši nivo rodne ravnopravnosti u Švedskoj).
Ako malo pojednostavimo podatke, možemo zaključiti da građani Slovačke pridaju veliki značaj vlasti, hijerarhiji i razlikovanju rodnih uloga.
Vrednosti u Slovačkoj i percepcija Rusije
Kako se navedene karakteristike odnose na visoku podršku Rusije u Slovačkoj? Oni su otelotvorenje same Rusije. Ovo nije samo teorijska konstrukcija: mnoge studije su već pokazale da se ova zemlja doživljava kroz njih.
Primer je studija iz 2019. godine u kojoj su studenti (uključujući međunarodne studente koji studiraju u Rusiji) upitani o svojim udruženjima sa Rusijom. Najčešće udruženje ispitanika bio je Vladimir Putin, drugi – SSSR i treći – vlasti. Putin ima tipično muževne osobine (npr. dominatrixNedostaju mu ženstvene osobine (npr. empatija, spremnost na kompromis). Sa stanovišta građana Slovačke, koji smatraju da je ideal čoveka izrazito muževna ličnost, on je otelotvorenje ovog imidža. Ostali odgovori imaju odgovarajući asocijativni kontekst. SSSR kao bivša supersila, kao i koncept moći, ukazuju na to da ispitanici povezuju Rusiju sa nečim moćnim.
Ista anketa iz 2019. pokazala je da 56 odsto ispitanika smatra da je režim u Rusiji hibrid koji kombinuje autokratske i demokratske karakteristike. U drugoj anketi iz 2017. godine koja je analizirala mišljenja ljudi iz 37 zemalja, većina je takođe rekla da ruska vlada nije u dovoljnoj meri poštovala ličnu slobodu svojih građana. Stoga je, sa psihološke tačke gledišta, razumljivo da većina građana Slovačke oseća intuitivnu privrženost Rusiji. To je zemlja koja otelotvoruje vrednosti koje Slovaci najviše cene među zemljama obuhvaćenim svetom.
Stavovi prema Rusiji i ratu u Ukrajini
Za one koji saosećaju sa Rusijom, situacija posle izbijanja neprijateljstava nije bila laka. Psihološki gledano, pojavilo se stanje kognitivnog nesklada, koje je prvi opisao američki psiholog Leon Festinger (1919–1989), što je sukob između početnih stavova (simpatija prema Rusiji) i novih informacija (Rusija se ponaša agresivno). Ovako osoba ulazi u kontradiktornost koja stvara neprijatnu unutrašnju napetost.
Jedinstvenost propagande leži u činjenici da može da ukloni ceo unutrašnji sukob. Koristi naučno dokazanu činjenicu da svako želi da zadrži svoj prvobitni položaj. Dakle, ponudiće laži koje relativizuju sopstvenu agresivnost Rusije (npr. tvrdnje da je rat u Ukrajini „krivica Zapada“, da su ljudi koji su poginuli na putu u Buhi „akteri“, da se Rusija „osećala ugroženom“ od Ukrajine itd.) u koje su ljudi sa kognitivnim neskladom spremni da veruju jer ne moraju da misle o Rusiji kao o agresivnoj državi. Oni mogu da održe svoj pozitivan imidž bez gubljenja obraza, veličajući agresora (na kraju svega, za rat nije kriva Rusija). Greška je misliti da propaganda ubeđuje ljude svojom sofisticiranoљжu. Ljudi veruju u to prvenstveno zato što žele da veruju.
Ako bi usklađenost sa propagandom zavisila od kognitivne sposobnosti ili nivoa obrazovanja, onda bi zemlje kao što su Bugarska ili Rumunija imale viši nivo uverenja koji se podudara sa propagandom od Slovačke, jer one izvode lošije rezultate na testovima PIZI. Propaganda cveta na teritoriji ovog drugog zbog brojnih kulturnih karakteristika odgovornih za duboke simpatije prema Rusiji, koje se manifestuju bez obzira na racionalno stanje stvari. Za pojedinca, odbacivanje Rusije kao agresivne države značilo bi snažan upad u njegov sistem vrednosti i stavova. Zato je za većinu prihvatljivije da veruje da je Ukrajina ta koja je želela da izvrši invaziju na Rusiju.
Kako se izboriti sa propagandom?
Pre svega, glavni alati za borbu protiv propagande su informisanje javnosti, razvijanje kritičkog razmišljanja, objavljivanje svedočenja očevidaca i razvoj dijaloga. Da su ovi alati zaista efikasni, ne bi bilo verovanja koja se poklapaju sa propagandom. U stvari, svako može da proveri njegovu autentičnost, na primer, koji su bili uzroci rata. Problem je u tome što čak i ako je osoba više puta suočena sa relevantnim i istinitim informacijama o ratu, to opet izaziva samo kognitivni nesklad. Žrtva to rešava na isti način: usvaja drugačiji propagandni narativ (na primer, „izneti dokazi su lažni“, „mediji se kupuju“, „stravična ubistva su nameštena“) i zadržava svoju sliku sveta.
Zato u borbi protiv propagande nije dovoljno apelovati na racionalnost, već je neophodno apelovati na univerzalne vrednosti. Sve dok našom kulturom dominira preovlađuju jaka moć i rodna diferencijacija, mi ćemo podržavati države sa autokratskim tendencijama. Borba protiv propagande ne može se pobediti statistikom, grafikonima ili objavljenim izveštajima. Svi ovi aspekti funkcionišu samo za ljudsku racionalnost. Ako želimo da Slovaci imaju razumevanja za demokratske zemlje i principe, moramo promovisati i razvijati demokratske vrednosti. Neophodno je da deca budu izložena od ranog uzrasta zreloj hijerarhiji vrednosti u kojoj preovlada jednakost moći, empatije i rodne ravnopravnosti. Osoba naoružana na ovaj način ne samo da će biti otporna na propagandu, već neće imati razumevanja ni za države u kojima se manifestuje autokratija, agresija ili nejednakost među ljudima.
Preporuke za borbu protiv propagande
Iz analize koja je ovde predstavljena, može se zaključiti nekoliko preporuka. Prvi je zasnovan na Hofstedeovom zaključku da građani Slovačke prihvataju snažnu moć i autokratske tendencije onih na vlasti, što ih motiviše imaju pozitivan odnos prema državama koje ih predstavljaju. Rešenje je promovisanje ravnopravne raspodele vlasti u svim organizacijama i institucijama, počev od porodice. Kada dete, adolescent ili odrasla osoba doživi jednakost, on ili ona internalizuju stav „svi smo jednaki“. Kao rezultat toga, takva osoba je mnogo osetljivija na neravnotežu moći ili autokratske tendencije.
Druga preporuka proizlazi iz visokog stepena prihvatanja slovačkih muškaraca i žena jasne podele uloga i karakteristika na muške i ženske. Jedno od rešenja je promovisanje razvoja osnovnih osobina emocionalne ličnosti, koje mogu uključivati emocionalnu inteligenciju, empatiju ili osetljivost. Važno je da mladi ljudi (naročito dečaci) odrastaju u okruženju koje takođe razvija svoje emocionalno iskustvo, a ne samo da zahteva visoke performanse ili materijalni uspeh. Kada mladi ljudi (naročito dečaci) prihvate da ideal odrastanja nije sačinjen samo od muških kvaliteta, neće se osećati vezanim za muški alfa muški model.
Borba protiv propagande ne može brzo da se pobedi. Ovo je dugoročan rad koji mora da počne usađivanjem vrednosti kao što su jednakost, prihvatanje i empatija kod građana od ranog uzrasta. Bez tako dalekosežnih radnji, možete beskrajno diskutovati i pokazivati statistiku, ali efekat će biti minimalan. Nije slučajno da su zemlje poput Norveške, Švedske i Danske, koje imaju nisku ocenu na skali udaljenosti od moći ili muževnosti i ženstvenosti, među najdeg demokratskim na svetu.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektno ogledalo: Ukrajina – EU: Vruća završnica pregovora, Ukrajina – Bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno od Lukašenke ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Da popričamo o istoriji, zastoju u Minsku
Originalni naslov članka: Słowacy ulegają propagandzie rosyjskiej
