Srdačan prijateljski sastanak dva svetska diktatora – ruskog Putina i Severnokorejca Kim Džong-una – svedočio je ideološkoj i ideološkoj bliskosti dva režima. Iako se Rusija i Severna Koreja veoma razlikuju po veličini, istoriji, geografiji i etničkom sastavu, dele zajedničku mržnju prema „zapadnom imperijalizmu“, prezir prema međunarodnom pravu i iskrenu posvećenost autoritarnim metodama vladanja.
Poseta i program boravka severnokorejskog komunističkog lidera u Rusiji, iako se odnosio na diskusiju o vojsci i drugim aspektima tajne saradnje Moskve i Pjongjanga, bili su pomalo smešni i neobični. Diktator DPRK stigao je u Rusiju oklopnim vozom. Revnosno ponavljanje Kim Džong Una i njegovo regalno ponašanje veoma su podsećali na manire lidera iz nekih tropskih zemalja. Ali, za razliku od njih, Kim Džong Un se može pohvaliti crvenim dugmetom koje lansira nuklearne rakete.
Posle početka potpunog rata protiv Ukrajine, Putin ne može da se pohvali čestim posetama uvaženih gostiju. Bilo je vreme kada ga je samoproglašeni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko posećivao skoro svakog meseca. Kineski lider Sji Đinping i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan takođe su posetili Rusiju. Diktatora Kremlja posetili su i lideri nekoliko afričkih zemalja. Međutim, niko od stranih gostiju se nije usudio da otvoreno javno podrži rusku agresiju na Ukrajinu kao što je to učinio Kim Džong Un. Naprotiv, većina je izbegla bilo kakve definicije vojnih akcija Moskve i ograničila se na opšte formulacije. Čak je i Lukašenko uspeo da pribegne verbalnim piruetama i više je ličio na dželata kada je pričao priče o tome gde i gde Ukrajina treba da napadne Belorusiju. Međutim, severnokorejski lider je bio prilično ozbiljan i nedvosmislen kada je izrazio jasnu podršku ruskoj agresiji.
Tokom sastanka sa Putinom u Vladivostoku, komunistički diktator je izrazio uverenje da će ruska okupaciona vojska i ruska agresola država pobediti u „ratu protiv zla“. Pod „zlo“, drug Kim je mislio na Zapad koji je mrzeo.
„Ruska vojska i narod će svakako odneti veliku pobedu u svetoj borbi za kažnjavanje velikog zla koje tvrdi hegemoniju i ima ekspanzionističke iluzije“, rekao je Kim. I nazdravio je zdravlju „druga Putina“ i pobedi „velike Rusije“.
Takođe, lider DPRK se raspao u primitivnim komplimentima vladaru Kremlja. Tako je Kim rekao da je, čim je kročio na rusko tlo, odmah „postao direktan svedok značajnih dostignuća ruskog naroda u izgradnji snažne, moderne Rusije pod vođstvom druga Putina“. Kim Džong Un je rusku vojsku, koja vodi imperijalistički rat agresije, nazvao „herojskim“ koji će „samouvereno pokazati neprocenjive vrline časti“ u takozvanoj „specijalnoj vojnoj operaciji“. Pored toga, prema rečima Kim Džong Una, Rusija je „ustala da zaštiti svoj suverenitet i bezbednost“. Zašto Rusija zapleni teritorije drugih suverenih država i uništava druge nacije, naravno, to uopšte nije smetalo lideru Severne Koreje. Iako takve stvari u principu mogu da smetaju diktatoru koji je smireno i prirodno sposoban da uništi i drži sopstveni narod u ropstvu, propovedajući ilusne ideje?
Kim Džong nije zaboravio da podseti da zaista želi da razvije odnose sa Ruskom Federacijom i podržava sve Putinove odluke: „Nadam se da ćemo uvek biti zajedno u borbi protiv imperijalizma“. Prema njegovim rečima, za DPRK su „prvi prioritet odnosi sa Ruskom Federacijom“. Takve fraze su pod velom nagoveštaja da severnokorejski režim očekuje da dobije vredne vojne poklone od Moskve u zamenu za to da se korejske granate i municija pošalju da ubiju Ukrajince. Konačno, odmetnute države i njihove vođe su pronašle jedna drugu.
Nije poznato šta su se tačno Moskva i Pjongjang dogovorili. A šta će tačno DPRK dobiti u zamenu za nabavku municije za vođenje rata agresije na Ukrajinu. Zvanična dokumenta nisu potpisana. Rečeno je da bi Kim Džong Un veoma voleo novu raketnu tehnologiju i mogućnost lansiranja satelita u svemir. Ako Rusija pomogne diktatoru da ih dobije, to će najverovatnije učiniti nezakonito. Uprkos svemu, režim DPRK je pod ozbiljnim međunarodnim sankcijama.
Međutim, tačno je poznato kakve je čudne poklone Kim Džong Un lično dobio tokom posete Rusiji. Severnokorejskom lideru uručen je šešir sa slušalicama u ušima, slika, šest dronova kamikaza, pancir i komplet odeće koji čine telo nevidljivim od termalnog snimka. Pored toga, političar je organizovao zabavni program i doveden je na balet „Uspavana lepotica“. Međutim, najviše se Kim Džong Unu dopao učinak morža Miše u okeanarijumu Vladivostok, koji je diktatoru slao vazdušne poljupce. Na kraju državne posete, veliki crni off-roadSevernokorejski gost se odvezao pravo u oklopni voz. I Kim Džong Un je napustio teritoriju države agresora, odlažeći u svoje vlasništvo.
Septembarski sastanak Putina i Kim Džong Una ozvaničio je prećutni savez i saradnju dva brutalna režima koja već dugo postoji. To će svakako dodati nove probleme zapadu i Ukrajini. Međutim, ne treba zaboraviti da je današnji DPRK sa nuklearnim oružjem i interkontinentalnim balističkim raketama, poput moderne Rusije, u velikoj meri rezultat neodlučnosti Zapada, koji u jednom trenutku nije video opasan potencijal tih formacija.
Zapravo, Zapad je imao svaku priliku da odlučnije deluje i zauvek zakopa nuklearne i raketne programe DPRK-a, koji su počeli da se sprovode devedesetih godina. Iako je Pjongjang uporno dao apsolutno agresivne izjave i otvorene pretnje Sjedinjenim Državama, reakcija Vašingtona na razvoj nuklearnih i raketnih programa Severne Koreje bila je nedosledna i previše meka. Tada se Amerika oslanjala na sankcije i međunarodni pritisak. Bilo je mnogo rundi neubedljivih pregovora. Komunistički režim Severne Koreje se pretvarao da je spreman da odustane od razvoja atomskog oružja. Ali svaki put je zaboravio na svoja obećanja pod dalekim izgovorima i otišao na gol. Konačno, 2006, nuklearni DPRK je postao stvarnost. A krajem 2010-ih, Severna Koreja je imala rakete sposobne da stignu do SAD. Ameriиki odgovor je bio niљta. Razgovori Donalda Trampa i Kim Džong Una podsećali su na PR emisiju i završeni su ni u čemu. Denuklearizacija Korejskog poluostrva se nije dogodila. Sada Severna Koreja zaista želi da postane svemirska sila. Naravno, zainteresovan je za prostor pre svega u vojne svrhe, a ne za mirna istraživanja u ime razvoja ljudske civilizacije.
Da je Vašington delovao protiv DPRK na način na koji Izrael deluje protiv Irana, možda se nuklearna bomba nikada ne bi pojavila u DPRK. Kina je 90-ih godina i čak 2000-ih imala mnogo manje vojne moći. Vrlo je sumnjivo da bi se Peking usudio da učini bilo šta protiv Sjedinjenih Država ako bi pokrenuo vojni napad na DPRK i zakopao svoje nuklearne ambicije zajedno sa svojim raketnim programom. Međutim, oni su odlučili da zaustave diktaturu ekonomskim sankcijama. Rezultat toga je poznat. Autoritarni neprijatelji Zapada se ujedinjuju, podižu ulog i prete da „unište svetski imperijalizam“.
Diktature poput Rusije i Severne Koreje često imaju prednost jer njihovi postupci nisu ograničeni oklevanjem, moralom ili odgovornošću prema društvu. Da bi se dogovorili o saradnji ili snabdevanju oružjem, dovoljan im je sastanak dvojice lidera, dok Zapad godinama može da razgovara o tome šta dalje i koje oružje da snabdeva Ukrajinom. Savez Putina i Kima još jednom je potvrdio iluziju nade nekih od političkih elita Evrope i Amerike za mogućnost otimanja Rusije od antizapadnog tabora. Diktatori i diktature se uvek privlače jedni drugima.
