Marijupolj, lučki i industrijski grad koji se brzo razvija i menja, pod ruskom okupacijom je od februara 2022. godine i sistematski ga uništavaju neprijateljske trupe. Uprkos velikoj tragediji koja se tamo dogodila, preduzimljivi interdisciplinarni tim specijalista već radi na idejama rekonstrukcije. Od avgusta 2022. godine, urbana koalicija Ro3kvit radi na strategiji prostornog razvoja Marijupolja posle dezav okupacije. Eksperti razgovaraju o obnovi stambenih oblasti i novoj postindustrijskoj ekonomiji, uzimajući u obzir životnu sredinu, udobnost i bezbednost stanovnika.
Suosnivač ove urbane platforme RoЗkvit je holandski arhitekta i urbanista, predavač u Arhitektonskoj školi Karkiv, Fulko Trefers, koji sarađuje sa Ukrajinom od 2015. godine. Prvi projekat u kojem je učestvovao organizovala je Inicijativa „Izolyatsia“ za kvalitativne promene u Marijupolju. Zbog toga je arhitekta nastavio da radi na konceptu obnove ovog grada, već u novim realnostima.
Fulco Troffers je bio govornik na idejtonu Unlock Ukraine, u organizaciji Lviv Media Foruma, i govorio je o glavnim dešavanjima strategije obnove Mariupola. Zapisao nam je glavne ovo.
Iskustvo posleratnih zemalja
Urbana koalicija za Ukrajinu RoOKvit osnovana je u martu 2022. U njemu je oko 80 učesnika, od kojih je najmanje polovina iz Ukrajine. Radeći na projektima obnove, crpeći iskustvo i znanje onih koji su svesni posleratne situacije, rekonstrukcije u drugim zemljama, kao i iskustva lokalnih arhitekata, RoЗkvit se fokusira na tri glavne teme – istraživanje, obrazovanje, akciju i projekte.
„Pokušavamo da formiramo strategije za određene gradove. Ponekad to mogu biti mali projekti, neka vrsta kvadrata ili љkole. Ponekad su to veliki projekti, ali za nas je važno da imamo to iskustvo u zajednicama, jer su sve te zajednice različite jedna od druge“, objašnjava Fulko Trefers.
Istraživači proučavaju iskustva drugih zemalja koje su obnovile gradove posle Drugog svetskog rata i rata na Balkanu. Ali, kako naglašavaju, ova studija ne bi trebalo da bude egzaktno zaduživanje, već učenje na tuđim greškama, iskustvo drugih zemalja, kako bi Ukrajina bila spremna i imala perspektivu za budućnost.
Stručnjaci roСkvita razvijaju strategije koje su jedinstvene za svaki grad
„U Bosni je, posle rata, počeo još jedan veoma težak period. Bosna nije bila spremna za mir, vlada nije bila spremna, a ni za to nije postojao pravni osnov. Ljudi su napustili zemlju, onda su odlučili da se vrate, ali su se svi nadali da će im biti podrška. Ali bilo je neophodno da se izdržavaju. I to je popriličan izazov, baš kao i u mnogim drugim zemljama“, kaže Fulko Trefers.
Važno je, kaže arhitekta, imati perspektivu za budućnost. Ukrajina bi, s jedne strane, trebalo da bude obnovljena, lepa zemlja, ali sa druge strane, trebalo bi da bude najsatalnija zemlja, posebno u kontekstu budućih evropskih integracija.
Obnovi bolje nego što je bilo
Radeći na konceptu rekonstrukcije, specijalisti razvijaju dugoročne planove, kao i one koji sada mogu da se sprovedu. Tim od 9 ljudi radi na strategiji Mariupola. To su njegovi stanovnici, Ukrajinci iz drugih regiona i stranci.
„Postoji takav princip – da se obnovi bolje nego što je bilo. Ali Mariupol još uvek nema priliku da to uradi sada. Stoga, ovde govorimo o perspektivi budućnosti. Međutim, moramo da shvatimo šta će se dalje dešavati i moramo da znamo šta se sada dešava u Marijupolju“, kaže istraživač.
Tim je identifikovao tri glavne teme koje su važne za ljude koji žele da se tamo vrate. Ovo je obezbeđenje, posao i stanovanje.
„Pokušali smo da shvatimo za koga ovo radimo. Mi to ne radimo zbog svetskih medija, zbog sebe ili bilo kog programera. Ovo radimo za one ljude koji su tamo živeli, koji žele da se vrate tamo, koji smatraju Marijupolj svojim rodnim gradom. Razgovarali smo sa tim ljudima, pokuљali da shvatimo koje su njihove potrebe. A ako ova tri glavna zahteva budu zadovoljena, onda će put biti otvoren, možete da se vratite“, kaže Fulko Trofers.
Stanovanje je jedan od ključnih faktora koji utiču na stanovništvo.(a) U meri u kojoj su odredbe dozvoljene
Sada, kaže istraživač, u Marijupolju je 50-70 odsto zgrada u naseljima uništeno ili previše oštećeno da bi se obnovilo. Prilikom planiranja restauracije stambenih i javnih zaliha neophodno je dodati nešto novo, korisno, čuvajući osećaj identiteta grada i sećanje na njegove tragične događaje. Stoga, rad na strategiji nije samo kopiranje nečega iz Holandije ili Danske, već pokušaj da se pronađu oni elementi koji su ovde zaista potrebni.
„Pokušali smo da unapredimo te oblasti iz različitih perspektiva. Sa stanovišta ekologije, prirode, kvaliteta života, količine hlada leti, toplote zimi. Želeli smo jasniju razliku između privatnih i javnih površina, kao i viši nivo bezbednosti“, kaže specijalista.
U predloženoj vizuelizaciji, urbanista pokazuje da se neke od starih zgrada mogu obnoviti, ali istovremeno, obnovom grada, moguće je dodati sadržaje: podzemna parkirališta, koja će služiti i kao skloništa, parkovi i mnogi zeleni prostori, udobne kuće – sve ono što bi trebalo da stvori dobru mešavinu ličnih i kolektivnih prostora u okolini.
Prilikom projektovanja budućnosti, stručnjaci su se oslanjali na realnost i podatke. RoÇkvit je sproveo studiju gustine stanovništva. Ako je pre potpune invazije skoro 500 hiljada ljudi živelo u Marijupolju, sada ih je ostalo oko 80-100 hiljada.
„Očekivanja su sledeća: čim se rat završi, neki ljudi će se odmah vratiti, ali generalno, biće potrebno vreme, jer su bezbednost, dom i posao na prvom mestu za većinu ljudi. Stoga se postavlja pitanje koliko je prostora potrebno ako, na primer, zamislimo da će Marijupolj imati 250 hiljada ljudi. Sve zavisi od toga kako se gradi, koliko će te kuće biti tesno izgrađene, kakva će biti gustina razvoja i planiranja“, objašnjava istraživač.
Eksperti su razvili tri različita plana razvijena za otprilike 250 hiljada ljudi. Trofers objašnjava da ovaj broj ljudi možda neće biti dovoljan da celom gradu bude udobno. Ali u prvih 5-10 godina posle de-okupacije, neće biti dovoljno radnih mesta, neće biti dovoljno obezbeđenja. Stoga su predložili ideju o obnovi ne integralnog grada, već mreže pojedinačnih okruga sa visokokvalitetnom infrastrukturom. Ovo je preliminarni prvi korak, ali što se više grad bude razvijao, više ljudi će dolaziti tamo.
„To će biti približno ista oblast kao i teritorija Azovstala i svih 250 hiljada ljudi može da živi tamo. Ostatak grada će biti neka vrsta geta gde niko ne živi, i biće teško razumeti zašto. Ali kao što mi je rečeno: „Ne treba očekivati da će ljudi doći u Marijupolj jer je to ikonografsko mesto. Ljudi će doći ako je kul živeti tamo“, kaže urbanista.
Centar Mariupola bi trebalo da postane glavni kvart u gradu. Urbanisti su iskoristili pristup „prirode na prvom mestu“, predlažu da istorijsko jezgro grada bude zeleno i potpuno ili uglavnom pešački prostor, kao i da se sav tranzitni saobraćaj obavi izvan istorijskog jezgra.
Demonopolize poslodavaca
Prosperitet i radna mesta u Marijupolju nekada su u velikoj meri zavisili od industrije čelika. Metinvest je bio glavni poslodavac. Međutim, kako objašnjava Fulko Trofers, zapadna Evropa i Sjedinjene Države smatraju da je zavisnost od jedne određene ekonomske teritorije veoma visok rizik za ekonomiju u smislu stabilnosti, kvaliteta života i broja radnih mesta.
„Insistiramo da je neophodno stvoriti raznovrsnu ekonomiju, a ne zavisiti od jednog preduzeća. Okupili smo čitavu mrežu naših kolega i prijatelja da bismo razumeli šta je potrebno. Izračunali smo koliko nam je radnih mesta potrebno ako želimo da vratimo 250.000, i na kraju 400.000 ljudi. Ako se to ne uradi, postojaće rizik da će, čak i ako obnovimo grad i obnovimo ekonomiju, za nekoliko godina, kada se promene trendovi u globalnoj ekonomiji, ljudi ostati bez posla u Marijupolju“, kaže istraživač.
Grad može da pređe sa gradskog modela jedne industrije na multi-ekonomiju
Prema rečima eksperata, još jedan pokretač ekonomskog razvoja u Marijupolju može da bude luka. Azovovo more je prilično plitko, ali stručnjaci se konsultuju o tome kako ova luka može da se prilagodi za budućnost, tako da je to najčevernija kapija istočne Evrope. I, zapravo, Mariupol može da bude takva polazna tačka za obnovu Donbasa i istočne Ukrajine, kaže Trofers. Eksperti vide posleratni Marijupolj kao multifunkcionalnu mešavinu logistike luka i prerade luka, proizvodnje čelika, marinaca i metala.(b) Da bi se osiguralo da ugovorne strane ne budu obavezne odredbama ove Konvencije, generalni sekretar Saveta Evrope, generalni sekretar Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Država
Ekologija i urbanizam
Iako je velika industrija Marijupolj dala dobru zaradu, to je imalo snažan uticaj na životnu sredinu. Metalurška fabrika je radila iznad samog mora, neki od stanovnika nisu imali pristup obali. Luka je zauzela 3,5 kilometara obale, a pruga je odsekla centar od mora. Stoga stručnjaci predlažu premeštanje gradske industrije u severni okrug, gde ima manje stambenih zgrada, škola, parkova i javnih prostora. Ove bivše industrijske oblasti mogu da se prilagode u druge svrhe. Na primer, deo teritorije Azovstala mogao bi da postane deo nove luke, koja će biti bliža industrijskoj zoni i neće prelaziti centar grada.
„Teritorija Azovstala je toliko uništena da nije vredna ni obnove u obliku u kom je bila. I uprkos ogromnoj tragediji ove situacije, trebalo bi da iskoristimo ovaj trenutak da se bolje obnovimo, za dobrobit ljudi. To je, naime, malo menjamo različite distrikte, jer je trenutno moguće ispraviti prethodne greške koje su napravljene u planiranju grada“, naglašava Fulko Trofers.
O svim ovim detaljnim koracima razgovara se sa vlasnicima luke i Metinvesta: kako preseliti preduzeća, koji su zahtevi, koliko će to koštati, koliko će godina trajati, razne funkcije luke. To će stanovnicima dati veći pristup moru, biće moguće osloboditi 14,5 kilometara obale umesto 5 km, a namena primorja će se promeniti – koncept grada pored mora stvoriće priliku za razvoj punopravnog pomorskog turizma.
Luka i čeličana su izgrađeni iznad mora
Predloženo je da se preduzeće premesti na sever, a luka bliže industrijskoj zoni
Urbanisti koji rade na posleratnoj strategiji oživljavanja Marijupolja pokušavaju da kombinuju elemente ekologije i ekonomije kako bi se gradu optimalno obezbedila radna mesta, smeštaj i bezbednost. Predloženo je da se napravi centralno transportno čvorište na trgu u blizini glavne kapije Azovstala. On će povezivati železničku stanicu i autobuske stanice, tramvaj, autobuse, vodeni taksi i trajekt sa Kerčom. Vremenom se ova oblast može koristiti za stanovanje. Takođe je preporučljivo postaviti kancelarije i park na obali luke Azovstal.
Nakon transfera luke, glavni pravac razvoja grada biće obalska traka duž mora i oblast u blizini Parka obale. Istorijski centar grada spušta se ka moru kroz Slobodku.
Memorializacija mesta masovnih tragedija
Mnoga mesta u Marijupolju podsetiće se masovnih tragedija. Ne treba ih obnavljati, kaže Fulco Treffers. Prikladno je praviti zgrade kao što su spomenici dramskog pozorišta.
„Nema potrebe da se na tom mestu organizuju bilo kakve pozorišne predstave. To više ne može biti mesto gde će ljudi nekome aplaudirati, mora biti tišine. U stvari, radimo i na ovome. Biće raspisan konkurs za organizaciju memorijala, ali, naravno, kada već postoji pravo vreme za to“, dodaje arhitekta.
Dramsko pozorište u Marijupolju trebalo bi da postane mirno mesto sećanja
Eksperti predlažu da se stvori institucija za proučavanje memorije, da se ona smesti u zgrade Azovstal CHP. Spomenik bi trebalo da bude postavljen u blizini vodenog ogledala rezervoara za sedimentaciju, a osmatrački špil trebalo bi da bude postavljen na cevi CHP od 250 metara.
Stanovanje, škole, skloništa
Čim bezbedan pristup gradu postane moguć, u Marijupolju će biti realizovani kratkoročni projekti koji će biti hitno potrebni. Posebno, ovo je privremeni smeštaj. Stoga stručnjaci pokušavaju da povežu dugoročna strateška kretanja za budućnost sa kratkoročnim ciljevima posle de-okupacije. Sve mora da se uradi na takav način da se ne meša u budući razvoj, kaže urbanista.
„Često dajem primer socijalnog stanovanja koji imamo u Holandiji. 25-30% stambenog prostora tamo je organizovano i u vlasništvu korporacija, velikih organizacija, i oni ga iznajmljuju kao pristupačan smeštaj. Ovo nije socijalni smeštaj, kao u Ukrajini, već pristupačan smeštaj. I to je jedna od teških tema: kada ljudi počnu da se vraćaju u Ukrajinu, gde će živeti, gde će biti usmeren novac, ko će graditi za narod i ko će biti njihovcom ovih zgrada? Ako ne postoji socijalni ili pristupačni smeštaj kao što imamo, kako će to izgledati?“
Zasebna tema razgovora je bezbednost prostorija, kako stambenih tako i javnih. Strategija i primena inovativnih tehnologija u održivoj izgradnji treba da uzme u obzir broj spratova, strukturu zgrade i sklonište. Eksperti koriste iskustvo drugih zemalja, posebno Finske i Izraela. Istovremeno, kada govorimo o bezbednosti, oni ne zaboravljaju na zaštitu životne sredine, već pokušavaju da kombinuju ove komponente. Tehnologije moraju biti bezbedne, stabilne, ali istovremeno bezopasne.
Fulco Treffers on the ideathon Unlock Ukraine (photo by Olena Odlezhuk)
Kako zaključuje Fulco Treffers, prilikom razvoja budućih strategija, neophodno je ne zaboraviti da se uzme u obzir mišljenje samih Ukrajinaca, građana koji će tamo živeti. Važno je razumeti kako lokalne zajednice mogu da funkcionišu zajedno, sarađuju u donošenju odluka i razvoju novih projekata, kao i da povežu teorijske preporuke, kaže istraživač, sa ukrajinskim kontekstom.
U tekstu se koriste vizuelizacije koje je razvila urbana koalicija Ro3kvit
