Ambasador SAD u Budimpešti je 1. avgusta 2023. najavio izmene Programa izuzeća od viza u SAD. Kao rezultat toga, dozvola za putovanje preko Atlantika za Mađare važiće godinu dana (umesto dve godine) i svaki put će morati da se dobije iznova. Amerikanci ovu odluku objašnjavaju kršenjem prava mađarskih pasoša mađarskoj dijaspori u periodu od 2011. do 2020. godine, uglavnom u Ukrajini i Srbiji. Prema američkoj strani, njihovi vlasnici predstavljaju pretnju bezbednosti SJEDINJENIH DRŽAVA.
Ovo je najnoviji korak u sistematskom pogoršanju odnosa koji se tokom više godina dešava. U sadašnjem narativu mađarske vlade, tim Džoa Bajdena optužuje Mađarsku da ne podržava američki pristup ratu u Ukrajini jer teži ne miru, već eskalaciji. Kako je moguće da se u vreme kada je Vašington garant bezbednosti centralne i istočne Evrope, a Evropljani pozdravljaju Bajdenove reči o zaštiti „svakog centimetra“ teritorije NATO-a, percepcija Sjedinjenih Država u Budimpešti konstantno pogoršava?
Kriv siEn in My Destiny
Tamás Magjarić, istraživač u američko-mađarskim odnosima na univerzitetu ELTE, navedeno je na ekonomskom portalu G7.huda su „Sjedinjene Države uvek bile sekundarni ili tercijarni partner Mađarskoj“. Kako je istakao, „odnosi između dve zemlje određeni su njihovim odnosima sa strateškim protivnicima Vašingtona u dvadesetom i dvadeset prvom veku“. Stoga, pogledajmo istoriju, jer je u njemu jedan od ključeva za razumevanje pristupa Mađarske Sjedinjenim Državama.
Predsednik Tomas Vudro Vilson formulisao je svoju čuvenu četrnaest tačaka u januaru 1918. Fundamentalno za Poljake bila je tačka 13, u kojoj je pozvao na stvaranje nezavisne poljske države. Mađari su bili zabrinuti poenima 10 i 11, što je stavilo tačku na hegemoniju Austrije i Mađarske. To je posledica činjenice da je Vilson pozvao na „mogućnosti za autonomni razvoj naroda Austrije i Mađarske“, i time podržao nacionalne oslobodilačke aspiracije Slovaka i Rumuna koji žive u granicama Velike Mađarske. Sa druge strane, on je pozvao Rumuniju, Srbiju i Crnu Goru da povrate teritorije izgubljene tokom rata.
Samo dve godine kasnije, 4. juna 1920. godine, Amerikanci su postali stranka u Tvijanonu, zbog čega je Mađarska izgubila trećinu svoje teritorije i isti procenat stanovništva. Ali priиa se nije tu zavrљila. Amerikanci su stajali na suprotnim stranama Mađarske u oba svetska rata. Pariski sporazum (poznat kao „Petit Trianon“) je 1947. Štaviše, Mađarska i dalje žali što 1956. godine, tokom mađarskog ustanka, Zapadu (a samim tim i Vašingtonu) nije pomoglo. Premijer Orbán u julskom govoru na letnjem univerzitetu u Rumuniji, u gradu Beile Túsnad (mađar: Beile Túsnad). Tusnádfürdő), rekao je da je tokom posleratnih 80 godina prvih 45 godina palo na period kada su nas „Anglosaksonci predali sovjetskim komunistima“.
Bliži politički odnosi uspostavljeni su tek 11–13. jula 1989. godine, kada je američki predsednik Džordž V. Buš posetio Mađarsku. On je tokom svojih govora istakao da će se podela Evrope uskoro okončati i da je moguća demokratska tranzicija. Bušova poseta usledila je skoro mesec dana posle sahrane 1956.
Prekretnica u odnosima bila je kada su Mađari stavili aerodrom na raspolaganje Amerikancima za operaciju Zajednički poduhvat na Balkanu. U Tašaru je uspostavljena logistička baza za snage IFOR. Tamo je stacionirano 1.500 američkih vojnika, a 13. januara 1996. posetio ju je Bil Klinton. Mađarsko-američki odnosi tokom njegovog predsednikovanja bili su, zgred, najbolji. Tokom 1998. i 1999. predsednik Árpád Gönz i premijer Viktor Orbán posetili su Belu kuću. Ovaj drugi je morao da sačeka maj 2019. godine, kada ga je pozvao Donald Tramp da se ponovo pojavi u Vašingtonu na bilateralnim zvaničnim razgovorima. Od 1999. predsednik Mađarske nije primljen u Belu kuću.
Neжemo dozvoliti da nas uvuиu u rat!
Ko je u narativu mađarske vlade odgovoran za eskalaciju sukoba u Ukrajini? Vrlo malo se čuje o činjenici da to radi Rusija, koja svakodnevno granatirano Ukrajinu. To je zato љto sva odgovornost leћi na Americi i njenim saveznicima. „Sjedinjene Države su naš prijatelj i naš važan saveznik, ali im nećemo dozvoliti da uvuku Mađarsku u rat“, rekao je Viktor Orbán 14. aprila 2023. godine, u intervjuu državnom radiju Kossuth. Tema uvlačenja u rat postala je ukrštena tema u javnim debatama od samog početka rata.Potpuna invazija Rusije u februaru 2022. „Ono što je zaista važno je šta Amerikanci žele. (…) Ako odluče da žele mir, onda će biti mira“, ove reči su prvo rečeno u intervjuu za nemačku publikaciju visokog profila Bild, koji se manifestuje na letnjem univerzitetu u Rumuniji u julu 2023. Orbán je takođe govorio o činjenici da Sjedinjene Države mogu da okončaju rat kad god to žele u nedavnom intervjuu sa bivšim novinarom Fox News Taker Karlson. Od 8. septembra program je pregledan više od 127 miliona puta.
Mediji saosećaju sa vladom u Budimpešti tvrdeći da se Vašington obogaćuje u ovom ratu naoružanja ili u energetskim ugovorima sa centralnom i istočnom Evropom, uključujući profit od trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG), koji je skuplji od ruskog. Smernica fidesz veruju da Sjedinjene Države vode proxy ratove u svetu, pokušavajući da ih objasne potrebom da zaštite demokratiju. Šta će se sledeće desiti, videli smo u Avganistanu. Orbán je u Rumuniji rekao da Amerikanci koriste „vrednosti“ za borbu protiv zemalja koje ih ne dele, a samim tim i Mađarske.
Anketiranje GLOBSEC trendovi 2023 pokazuje da se 33 odsto Mađara slaže sa izjavom da „SAD uvlače moju zemlju u rat sa Rusijom jer im ona donosi korist“. Anketa takođe pokazuje da, iako Mađari ne podržavaju rat i ne žele da pomognu Ukrajini oko snabdevanja oružjem, oni nisu toliko proruski koliko bi postupci njihove vlade sugerisali. Koincidencija između odnosa prema Vašingtonu i odnosa stanovništva prema „velikom bratu“ može se videti u anketi Pju istraživački centar, Rezultati su objavljeni krajem juna. Najproameričkija nacija su Poljaci (93 odsto ispitanika izjasnilo se o pozitivnom stavu prema Sjedinjenim Državama), dok je Mađarska na drugom kraju lestvice (44 odsto). Neslaganje je još veće kada je reč o poverenju u predsednika Džoa Bajdena. U Poljskoj mu 83 odsto veruje, dok je u Mađarskoj – 19 odsto. Štaviše, da je anketa ograničena na grupu birača vladajuće koalicije »fidesz-PPCD“, podaci bi bili još gori.
Samo 15 posto Mađara (u poređenju sa 67 posto Poljaka) smatra da se SAD vode interesima drugih zemalja u svojoj politici, a samo jedan od tri ispitanika iz Mađarske veruje da su Amerikanci uključeni u obezbeđivanje mira i stabilnosti u svetu. U Poljskoj je taj procenat 85 odsto. Provladin institut Nézőpont sproveo anketu u aprilu koja je pokazala da 40 odsto Mađara podržava bliskije odnose između Mađarske i Sjedinjenih Država, 16 odsto je protiv, a 26 odsto veruje da ništa ne treba da se menja. Kako se to moћe objasniti? U velikoj meri, propaganda proizlazi iz provladinih medija, koji čine do 80 odsto tržišta. Vlasti su veoma dobre u stvaranju stvarnosti.
Nepopularan ambasador
Simbol onoga što je najgore u Americi sa stanovišta Budimpešte je Dejvid Presman, koji je američki ambasador u Mađarskoj od leta 2022. godine. Ako napadi na predsednika Bajdena nikoga ne impresioniraju (oni, uzgred, ostaju bez odgovora američke strane), onda su prave svađe sa Pressmanom postale deo pejzaža mađarsko-američkih odnosa. Uprkos kratkom vremenu na toj funkciji, već je zaradio više od nekoliko uvredljivih kritika vladinih medija. Premijer ga lično zove „Presember“ (Présember), što je predstava o rečima izvedenim iz ambasadorovog prezimena, koja ga bukvalno ističe kao „medijsku osobu“. Ambasador je aktivan na društvenim mrežama, oštro reagujući uglavnom na antiameričku i antizapadnu propagandu. I sam je došao u Mađarsku sa svojom decom i mužem, pa je prirodno zainteresovan za zaštitu prava LGBT+ osoba. U organizaciji njega sredinom jula Porodični piknik ponosa Mađarske vlasti su ga oštro kritikovale.
Presman je prošle godine odlučio ne samo da podrži „dugine sredine“ već i da se bori protiv antiameričke i proruske propagande. U aprilu su se na ulicama Budimpešte pojavili slogani „Rusi idu kući“, misleći na mađarski antisovjetski ustanak iz 1956. Presman je već dva puta putovao u Brisel o pitanjima vezanim za Mađarsku, kao i u Vašington na konsultacije. Tamo se posebno sastao sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Dejvid Presman je reagovao na oduševljenje mađarskih političara zbog Trampovog sociološkog uspeha, preporučivši da se ne mešaju u izbore u drugoj zemlji, pošto Mađari takođe ne bi želeli slične akcije nad Dunavom.
Sledeći napad protiv Presmana bile su reči Takera Karlsona, koji je tokom svog programa rekao da Bajdenova administracija troši novac američkih poreskih obveznika za progon Mađarske. Karlson je takođe bio gost festivala na Mađarskom univerzitetuUniverzitet (Matijas Korvinus koledž); On se tokom govora izvinio umesto američkog ambasadora, nazivajući njegovo ponašanje „odvratnim i neoprostivim“. On je takođe naveo da ambasador „ne zna ništa o Mađarskoj jer ne govori mađarski“. Kritike novinara na račun američkog ambasadora u Mađarskoj više puta su citirane u provladinoj štampi.
Biznis se ne klanja politici
Iako je politička dimenzija američko-mađarskih odnosa užasna, ekonomska dimenzija čini sve što može. Gore pomenuti Tamás Magjarić smatra da je u američko-mađarskim odnosima „biznis uvek imao (i još uvek ima) prednost u odnosu na zvaničnu retoriku Sjedinjenih Država“. Šta ovo znači? Jedino što su, uprkos situacionim razlikama, ekonomski odnosi između dve zemlje u najmanju ruku ispravni. O tome dokaz dokazuje zaključak novinara istražnog portala Direkt36. Pre nekoliko godina otkrio je sadržaj depeša mađarskog ambasadora u Vašingtonu, László Szabó, poslate u sedište Ministarstva spoljnih poslova i trgovine u Budimpešti. Oni su se zabrinuli razgovorom koji se 2018. godine vodio između zamenika šefa mađarskih spoljnih poslova Levente Mađara i Vesa Mičela, pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja u 2017-2019.
Sabóov račun pokazuje da je američka strana pregledala oblasti u kojima je kritikovala Budimpeštu. I to je već bilo, izvanredno, za vreme orbanske administracije Donalda Trampa. To je manje imalo veze sa udarcem na slobodu medija ili nauku (u to vreme je usvojen zakon koji je, između ostalog, ukinuo aktivnosti Američkog centralnoevropog univerziteta u Mađarskoj). Ambasador Sabo je ustvrdio da su prioriteti Amerikanaca dva elementa saradnje: vojska i energetika. Paradoksalno, malo toga izlazi iz oba. U okviru svog programa modernizacije oružanih snaga, Mađari su otišli u kupovinu ne u inostranstvo, nego u Nemačku. Takođe neće kupiti sistem HIMARS, s kako je njena prodaja blokirana u fazi komiteta u američkom Senatu. Ministarstvo za nacionalnu odbranu Mađarske je u tom pogledu izvestilo da uopšte ne namerava da ih kupuje.
Međutim, poslovnoj zajednici u Mađarskoj ide izuzetno dobro. Prema informacijama datim na nedavno održanom forumu Mađarsko-američke privredne komore, Sjedinjene Države su i dalje drugi najveći investitor u Mađarskoj (Nemačka je na prvom mestu). Više od 1.700 američkih kompanija zapošljava oko 107.000 ljudi. Radnici. U proteklih osam godina mađarska vlada je podržala 103 američke investicije u vrednosti od dve milijarde dolara. Trgovina između zemalja je 2022. dostigla rekordan nivo, povećajući se za 16 odsto. Gore pomenuto istraživanje Pju istraživački centar pokazuje da se između 2019. i 2023. procenat Mađara koji smatraju da Sjedinjene Države igraju dominantnu ekonomsku ulogu u svetu povećao na 52 odsto (u Poljskoj je ta cifra čak 55 odsto).
Vodeći računa o sopstvenim interesima, Amerikanci ne tolerišu dve stvari u Mađarskoj – zavisnost od Rusije i pro-kinesko opredeljenje vlasti. Amerikanci su već u aprilu uveli sankcije Ruskoj međunarodnoj investicionoj banci, koja posluje u Budimpešti. Samo su sankcije primorale Mađarsku da raskine sa ovom institucijom. Prethodno su to učinile Rumunija, Bugarska, Češka Republika i Slovačka. Međutim, bankarstvo ne voli prazninu, popunila ga je Kineska građevinska banka. U julu 2023. ministar spoljnih poslova i trgovine Péter Szijártó i ministar ekonomskog razvoja Márton Nagy nezavisno su posetili Kinu i održali niz sastanaka. Rezultat ovih sastanaka nije bilo samo produbljivanje saradnje sa Huawei, ali i da privuče još više kineske prestonice u Mađarsku. Trenutno Peking najviše ulaže u Mađarsku u proizvodnju ćelija baterija koje se koriste u električnim vozilima. Novi fokus takvih aktivnosti je oblast oko drugog po veličini mađarskog grada Debrecena.
Izglede
Oblik budućih američko-mađarskih odnosa biće određen posle predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama. Ako Bajden ponovo pobedi, Budimpešta će biti primorana ili na dalju opstrukciju ili da napravi dogovor sa Vašingtonom. Ako, s druge strane, Tramp pobedi, čepovi za šampanjac će poleteti na Dunav. To je, nudaće, apsurdno, jer, osim posete Vašingtonu i telefonskih poziva, Tramp ništa nije dao Mađarskoj. Jedina opipljiva korist za Orbana bila je ta što je Barak Obama, koji je već na funkciji, pružio podršku nezavisnim mađarskim medijima u iznosu od nekoliko stotina hiljada dolara, Donald Tramp je bio taj koji je likvidirao ovaj fond.
Politička pozicija Mađarske danas je pretrpela ozbiljnu štetu ne samo zbog pristupa Budimpešte ratu, već i zbog demonstrativnog odlaganja glasanja o predlogu zakona koji omogućava prvo Finskoj, a potom i Švedskoj da uđe u NATO. Niko u strukturama AlyanaVašington ne tretira Mađarsku sa razumevanjem po tom pitanju. Gest koji je dobio glasan odjek tokom samita NATO- a u Viljnusu. Viktor Orbán je bio jedini političar kome se predsednik Bajden rukovao u pripremi za zajedničku fotografiju. Premijerov politički šef Balázs Orbán (koji nije rođak premijera) rekao je da ga je Bajden prepoznao jer se mađarski premijer često pojavljuje na naslovnim stranama američkih periodičnih.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektno ogledalo: Ukrajina – EU: Vruća završnica pregovora, Ukrajina – Bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno od Lukašenke ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Da popričamo o istoriji, zastoju u Minsku
Originalni naslov članka: USA „nie wciągną“ Węgier do wojny w Ukrainie
