Pa, ono što nas je toliko brinulo se desilo: pokrenut je mehanizam u Kongresu SAD sa ciljem da se predsednik Džo Bajden smeni sa vlasti. Republikanski predsednik Kevin Mekarti najavio je formalnu istragu koja bi mogla da pokrene postupak opoziva.
Pa, situacija je prilično nesrećna za nas, jer pre svega, aktuelnog šefa Bele kuće podržava međunarodna koalicija, koja pruža vojnu pomoć Ukrajini. On je, da tako kažem, bio i jeste njegovo jezgro. Kremlj već zajedno trlja ruke, nadajući se odmazdi protiv omraženog Bajdena.
Međutim, zapravo, postoji minimum osnova za brigu. Hajde da pokušamo da razumemo ovaj „Bajdenov slučaj“. Republikanci koji iniciraju opoziv pokušavaju da dokažu da je Džo Bajden umešan u korupciju, zloupotrebu položaja i ometanje pravde. Međutim, glavna osoba umešana u ovaj slučaj je sam predsednik, i njegov sin Hanter Bajden. Osumnjičen je za prljavu poslovnu praksu, izbegavanje pravednog oporezivanja, nezakonito posedovanje oružja itd. Hanter je već pod federalnom istragom, i sarađuje sa istragom.
I na osnovu grehova njihovog sina, republikanci će pokušati da dokažu da je sam predsednik podmazao ruke i dobio određenu korist od svojih ilegalnih aktivnosti. Posebno je Bajden optužen da je navodno ostvario profit kada je još bio potpredsednik od 2009. do 2017. godine. Pored toga, šef Bele kuće optužen je da je štitio svoje dete od pravedne kazne.
Da li inicijatori opoziva imaju neoborive dokaze koji potvrđuju dugogodišnje optužbe protiv predsednika, da li oni, kako Amerikanci kažu, pušački pištolj? Jedva. Do sada na svim saslušanjima koje su organizovali republikanci u Kongresu nisu pronađeni nikakvi konkretni dokazi o bilo kakvom kršenju zakona od strane aktuelnog predsednika.
9. avgusta ove godine, Odbor Predstavničkog doma Američkog kongresa za nadzor i odgovornost objavio je istragu protiv Hantera Bajdena. Predsedavajući komiteta Džejms Koman demonstrirao je, posebno, bankovne račune koji pokazuju da je osoba uključena u istragu dobila sredstva od Rusije, Ukrajine i Kazahstana tokom potpredsedništva svog oca. Otkriveno je više od 20 miliona dolara u isplatama koje su porodica Bajden i njeni poslovni partneri dobili iz inostranstva. Istovremeno, i sam Komer je priznao da za taj novac „očigledno nisu pružene nikakve usluge, osim pristupa Bajdenovom mreži, uključujući i samog Bajdena“. On je dodao da će komitet nastaviti da prati trag novca kako bi „utvrdio da li su strani akteri ciljali Bajdena, da li je predsednik Bajden kompromitovan ili korumpiran i da li naša nacionalna bezbednost nije ugrožena“.
Jasno je da bi pokretanje formalne parlamentarne istrage o predsedniku moglo dati republikanskim kongresmenima veća ovlašćenja da dobiju informacije od Bele kuće i drugih izvora u potrazi za dokazima o mogućim kršenjima. Prema Mekartiju, republikanci su već pronašli dokaze u vidu telefonskih poziva, transfera novca „i drugih postupaka koji slikaju kulturu korupcije u porodici Bajden“.
Pa, možda će u procesu istrage biti moguće nešto iskopati. Međutim, malo je verovatno da će to „nešto“ biti toliko značajno da šokira javnost da čak i demokrate budu ogorčene postupcima svog lidera i da mu se suprotstave.
Da, Predstavnički dom će verovatno glasati za Bajdenov opoziv. Međutim, tokom razmatranja u Senatu koji kontrolišu demokrate, sve nade u uspeh te mere biće prekinute.
Podsetimo, već smo videli nešto slično tokom predsedavanja Donalda Trampa, koji je prvi put u istoriji SAD doživeo čak dva opoziva. I obojica nisu uspeli, i to u Senatu. Po prvi put, Trampovi kolege članovi stranke jednostavno su imali većinu u gornjem domu Kongresa. Da li se sećaš? Tada je bivši predsednik optužen da je bio u vezi sa Kremljom, zahvaljujući kojem je uspeo da dođe do Bele kuće.
Ali drugi put, Tramp je optužen da je podstičio svoje pristalice da upadnu u Kapitol 6. januara 2021. godine, kako bi sprečio objavu rezultata predsedničkih izbora, na kojima je pobedio Džo Bajden. Štaviše, procedura za uklanjanje Trampa sa vlasti mogla bi da se završi nekoliko dana pre Bajdenove inauguracije. Tada bi tadašnji potpredsednik Majk Pens mogao da postane šef države na nekoliko dana. Tada su demokrate kontrolisale ne samo Predstavnički dom, već i Senat. Štaviše, neki republikanski senatori su bili spremni da se suprotstave Trampu.
I tako, odlučujućeg dana glasanja, 57 senatora je glasalo za presudu, 43 protiv. Međutim, ovaj rezultat nije bio dovoljan. Za uspešan opoziv bilo je potrebno 67 glasova za. Štaviše, uoči glasanja, navodno se okupio toliki broj pristalica Trampovog opozivaNa primer, u slučaju Sjedinjenih Država Jer, čak i među republikancima, mnogi su bili nezadovoljni Trampovim neuravnoteženim i nepredvidivim ponašanjem. Međutim, takozvana „grassroots stranka“ ga je u velikoj meri podržala. Mnogi od pobunjenih republikanskih senatora bili su uplašeni izgledima da izgube popularnost među biračima i vratili su se unazad. Čak i uprkos činjenici da je dan pre toga oštro kritikovao bivšeg predsednika.
A u trenutnoj situaciji, pristalice Bajdenovog opoziva uopšte nemaju šanse za uspeh. Stoga se ceo proces može posmatrati kao predizborni potez republikanaca usmeren na diskreditaciju sadašnjeg šefa države, koji će najverovatnije pobediti na izborima u Demokratskoj stranci i kandidovati se za sledeći predsednički mandat. I najverovatnije će se u predsedničkoj trci raspravljati sa istim Trampom.
Ali zar pokrenuti postupak opoziva neće postati značajan diskreditujući faktor za Bajdena? Sumnjam. Ukoliko se, zaista, tokom istrage ne otkrije neka izuzetno opterećujuće okolnost za predsednika, koja bi mogla da se pretvori u „crnog labuda“. Politički analitičari tvrde da je verovatnoća takvog razvoja događaja zanemarljiva.
Ali pretpostavimo „najgore“: Tramp pobeđuje na predsedničkim izborima 2024. i vraća se u Belu kuću Da li bi to bila katastrofa za Ukrajinu? Razmislimo o tome.
U skorije vreme, pripremajući se za predsedničku trku, Tramp je izneo prilično „neprijatno“, kako se činilo Ukrajincima, izjavu o rusko-ukrajinskom ratu. U intervjuu za program Budućnost nedeljom ujutru na TV kanalu Fox News on je pružio uveravanja da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata. Evo kompletnog citata:
„Zelenskog poznajem veoma dobro, a Putina poznajem veoma dobro, još bolje. I imala sam dobar odnos, veoma dobar sa obojicom. Rekao bih Zelenskom: „Dosta. Moraš da se nagodiš.“ Rekao bih Putinu: „Ako se ne dogovorite, daćemo im mnogo. Daćemo [Україні] više nego što su ikada primili, ako moraju.“ Dogovoriжu se za jedan dan. U jednom danu.“
Zašto nam se ovaj citat toliko nije svideo? Zato što smo odlučili da Tramp nagoveštava prestanak vojne pomoći Ukrajini, tako da će Kijev morati da napusti izviđačku vili-nili. Uprkos svemu, bivši predsednik i republikanski političari koji su mu bliski više puta su kritikovali aktuelnu američku vladu zbog previše velikodušne pomoći Ukrajini. Oni su pozvali da se više pažnje posveti Americi.
Ipak, setimo se da smo slične strahove imali i 2016. godine, kada je Tramp pobedio na predsedničkim izborima, pobedivši demokratu Hilari Klinton. I љta se kasnije desilo? Da nije sve tako loљe kao љto smo mislili. Bela kuća je ukinula zabranu snabdevanja Ukrajine smrtonosnim oružjem, koje je postojalo tokom predsedavanja Baraka Obame, i konačno smo dobili dugo očekivane Javeline. Setimo se koliko je Tramp aktivno preuzeo rešenje „sirijskog pitanja“. Kao i 2018. godine, bez oklevanja, dao je komandu da se iznesu raketni napadi na Damask i Homs, ne naročito zabrinut zbog mogućnosti da pogodi ruske položaje.
Kurt Volker, koga je Tramp svojevremeno zaduћio za ukrajinsko pitanje, takoрe je pokuљao da odagna strahove Ukrajinaca zbog toga. Početkom septembra bio je u Kijevu, pa se sastao sa ukrajinskim novinarima i u razgovoru sa njima prokomentarisao pomenutu izjavu američkog bivšeg predsednika u vezi sa završetkom rata u jednom danu.
„On (Tramp – ed.) Rekao je, „Oh, zavrљio bih rat za jedan dan.“ Ali on ne kaћe kako. I mislim da to razume za godinu i po dana, ko zna kako će to izgledati“, objasnio je Volker.
Da li ste uspeli da odagnate strahove? Ne baš. Međutim, kako je razumno istakao, ostalo je još 17 meseci do inauguracije sledećeg predsednika. A rat punih razmera je u 19 meseci, i koliko se već promenio. Rusija je iz živahne ofanzive prešla u gluvu odbranu. Već je izgubila većinu teritorija osvojene na početku invazije. Ukrajina je postigla paritet u vojnoj opremi, a u nekim aspektima počinje da nadmašuje neprijatelja. Ukrajinci idu napred sa jasnim ciljem. Moskva, s druge strane, traži načine da zaustavi borbe i održi mirovne pregovore.
Nadamo se da će do sledeće inauguracije u Vašingtonu Ukrajinci ostvariti svoj cilj, što znači da ime sledećeg šefa Bele kuće neće igrati posebnu ulogu. Ako ne, onda, kao što Volker savetuje, setimo se priče o Avganistanu. Obama je prvi obećao da će povući američke trupe odatle, čim je postao predsednik 2009. „Rekao je da ćemo se povući iz Avganistana za 18 meseci. Prošlo je 18 meseci, i ne napuštamo Avganistan. A razlog je veoma jednostavan. To bi bila katastrofa. I uvek je želeo da smisli način da nas izvuče iz tih ratova, ali je uvek bio realan, razumeo je da interesi zemalja, interesi sveta, interesi Sjedinjenih Država nalažu da nastavimo“, rekao je Volker.
OndaDonald Tramp je takođe dao slične izjave kada je postao predsednik. Međutim, trupe u Avganistanu ostale su do sledećeg predsednika. I samo je Bajden odlučio da preduzme ovaj korak… I završilo se, kao što znamo, predvidjenom katastrofom. Da li će sledeći predsednik želeti takvu slavu za sebe? Nikako. Zato što je pobeda Ukrajine očigledno u interesu Vašingtona. Poraz Ukrajine bio bi mnogo gora katastrofa za SAD od talibansko-avganistanske.
Zato mi, Ukrajinci, uopšte ne treba da brinemo o početku procesa opoziva. S druge strane, veoma je žalosno što ovo već postaje loša tradicija u SAD. Tradicija koja deli američko društvo. Na oduševljenje stalnih gostiju Kremlja.
