Tokom rata punih razmera, turizam u Ukrajini je stavljen na pauzu. Aerodromi su zatvoreni, muškarcima vojnog uzrasta zabranjeno je da putuju u inostranstvo, čak se i domaći turizam suočio sa pitanjem bezbednosti putnika i suzio se na nekoliko zapadnih regiona. Reći ćemo vam kako se turistička industrija promenila tokom rata, ko je aktuelni tipični ukrajinski turista, i kako pravilno pamtiti sećanje na vojne operacije.
***
Pre rata, Lviv se fokusirao na strane turiste. Posle početka potpune invazije, stranci koji su došli u Lviv uglavnom su bili novinari. Turistička kancelarija pretvorila se u medija centar koji je pomogao stranim medijima da izveštavaju o ratu. Godinu i po dana, skoro 3000 novinara iz više od 50 zemalja sveta pomoglo je u Lvivu. Te veze, poznanstva, novi kontakti širom sveta pomoći će da se uspostavi saradnja u budućnosti, kaže Kristina Lebed, šefica odeljenja za turizam Gradskog veća Lviva. Međutim, sada se fokus značajno promenio.
Posle početka velikog rata, broj stranih turista u Lvivu se značajno smanjio
Domaći turista se promenio
U proleće 2023. stranci su činili samo 11,4 odsto svih turista koji dolaze u Lviv. Među posetiocima TIC-a u drugoj polovini 2022. bilo je samo četiri odsto stranaca. Zbog toga se prošireno polje gostoprimstva u periodu 2022-2023: pored gostiju koji su došli u grad, fokusiralo se i na interno raseljene Ukrajince i vojsku tokom rehabilitacije.
Turistička industrija Lviv počela je da organizuje „Gradske šetnje“ za ljude koji su se doselili u Lviv. Skoro 5.000 IDP-a učestvovalo je u njima. Kristina Lebed naglašava da takvi događaji doprinose integraciji osobe na novo mesto.
„Imaju mnogo briga i stigme, plaše se da napuste mesto gde žive. Prouиavali su svoju oblast i to je to, i ugovaraju svoje ћivote u njemu. A kada ih povedete na ekskurziju, to postaje infuzija u grad za njih. Možete im mnogo toga reći na sastancima, dati im kartice, karte sa popustom, ali kada odu i vide sve za sebe, oni se prilagode. I već znaju šta treba da urade. To je primarni zadatak ekskurzija – da se ljudi izuzmu iz svojih malih komuna i integrišu u grad“, kaže šef odeljenja za turizam.
Prvo poznanstvo IDP-a iz Bakhmuta sa Lvivom (foto: PMO)
Sa drugim projektom, IDP bi mogao da upozna stanovnike Lviva sa njihovom tradicijom, kulturom i regionima. Uz angažovanje IDP-a u Lvivu, organizovano je i upoznavanje sa kulturnim karakteristikama različitih regiona – „Poseta našim“. Na Dan turizma, svaka zajednica se predstavljala.
„Nismo ništa uradili, samo smo dali teritoriju na kojoj su sve te zajednice koje su sada u Lvivu mogle da pričaju o sebi. Priиali su o Krimu, pokazivali fotografije. U blizini se pojavio ležaljka, a u blizini je prikazan snimak Azovskog mora. Doneli smo Kersonove lubenice, koje su savladale 15 kontrolnih punktova, i odgajali smo ih na aukciji. Donosili smo hranu iz naših krajeva i doručkovali zajedno. Ljudi su dolazili ceo dan, i stvarno smo mogli da putujemo svojom zemljom na taj način. To je odlično funkcionisalo, jer su počeli da sarađuju i međusobno komuniciraju“, kaže Kristina Lebed.
Na festivalu „Poseta našima“, predstavnici različitih regiona uveli su svoje specifičnosti (foto Turistička kancelarija)
A povodom Dana grada organizovan je „Lviv je grad gradova“, gde su preduzeća iz različitih regiona predstavila svoje proizvode. Takođe je bio dobar format da se ljudi ujedine i daju im mogućnost da urade nešto.
Khrystyna Lebed naglašava da svaki projekat sada ima dobrotvornu komponentu. Na svakom skupuSvrha svakog organizovanog događaja ne bi trebalo da bude zabava, već rešavanje nekih pitanja. Na primer, festival vina pretvoren je u forum vinara za podršku malim i srednjim preduzećima, gde su ukrajinski proizvođači podelili svoja iskustva, međusobno se upoznamo, stvorili grupu vinskih zajednica i promovisali ukrajinski proizvod među gradskim establišmentima.
Reintegracija vojske
Druga kategorija turista je vojska koja je na rehabilitaciji u Lvivu nakon što je ranjena u ratu. „City Heals“ je organizovana tura za veterane i povređene vojnike.
Za vodiče koji su se dobrovoljno javili da sprovode ekskurzije, prethodno su sprovedeni treninzi psihološke podrške o tome kako pravilno komunicirati sa osobama sa posttraumatskim stresnim poremećajem. Za vojsku, takve mere su način da se prilagode civilnom životu posle neprijateljstava. „Počinju da se smeše na kraju turneje“, kaže Kristina Lebed.
Projekat „Grad leči“ uspeo je da integriše ranjene vojnike u miran život (foto: Khrystyna Lebed)
Obilasci grada za ljude u invalidskim kolicima i sa protezama takođe daju razumevanje gde postoje nedostaci u pitanjima pristupačnosti, šta treba ispraviti, dodati i promeniti.
„Ono što deluje kao spušteni ivičnjak komunalnim radnicima zapravo nije prijatno za osobu u invalidskim kolicima. Takođe, vojnik sa protezom, posle šetnje gradom, može da kaže lekaru gde da ga stegne, šta da završi. Praksa hodanja po protezi u gradu, u realnim uslovima, potpuno je drugačija nego u teretani. To je korisno i za grad, jer vidimo gde smo nedovoljno informisani“, naglašava šef odeljenja za turizam.
Tema gostoprimstva bez barijera je važna komponenta programa razvoja turizma za naredne godine. Gradski zvaničnici održali sastanke sa hotelijerima, restauratorima, razgovarali o pitanjima pristupačnosti i bezbednosti u turističkom sektoru.
Druga inicijativa za veterane je planinarnje. Osobe sa invaliditetom mogu da se popnu na planine uz pomoć „žilijet“ stolice koju nose volonteri.
Memorijalna mesta kao Turistički proizvod
Jedna od retkih u Ukrajini, spomenik Herojima nebeske stotke, istovremeno je možda najposećenija turistička destinacija u Lvivu nakon što je zatvoren toranj gradske skupštine. Postavljena je u znak sećanja na prve žrtve Revolucije dostojanstva, koja je eskalirala u ATO, a potom i u rat punih razmera. Međutim, prostor nema samo memorijalnu funkciju. Ovde možete sesti na klupu, pogledati panoramu grada, u blizini se nalazi informativni centar sa toaletom i sto za presvlačenje. Iza nje je biciklistička staza koja se povezuje sa drugim okrugom.
„Ideja o komemoraciji nije standardna, jer je to „presavijanje“ o kojem je filozof Žil Deleuze pisao. Ovde, zapravo, postoji preklop u predelu Lviva – kao ožiljak od događaja koji su se odigrali. Ovaj ožiljak je napravljen od Kortenovog čelika, jednostavnih betonskih klupa, posađenih trava od žitarica. Konzole sa pogledom na grad. Sa leve strane nalazi se bašta u kojoj je zasađeno stablo voća u znak sećanja na svakog heroja. Oni unose plod i tako simbolizuju život“, objašnjava Anton Kolomejcev, glavni arhitekta Lviva.
The Heavenly Hundred Heroes Memorial is also a public space ()
Na rekonstruisanom Trgu Halytska, Anton Kolomeytsev pokazuje fontanu posvećenu sećanju na pale volontere. Rekonstrukcija trga počela je pre rata, na njemu je ušao temelj drevne crkve, opremljena su mesta za rekreaciju, a tu su i zeleni prostori. A završetak radova – postavljanje fontane – pao je na rat. Zato smo došli na ideju da je posvetimo volonterima, posebno heroju Ukrajine Ditrou Kociubailo (Da Vinči).
„Deca se ovde igraju, prolaznici se opuštaju. Život se nastavlja zahvaljujući ovim volonterima: oni daju svoje živote da bi životi drugih mogli da se nastavi. Veoma je simbolično da se ova memorijalizacija nije odigrala u tamnim bojama. Sve je u svetloj budućnosti Ukrajine“, objašnjava glavni gradski arhitekta tu ideju.
Fontana posvećena sećanju na pale volontere ()
Privremene izložbe na Trgu Rajnok su portreti palih heroja, koji su izloženi na dan njihove sahrane. Lviv takođe ima specijalnu gradsku ceremoniju oproštaja od heroja.
„Rajnok Skver je promenio svoj život. Sada ne možemo da živimo kao nekada. Ova ceremonija imala je snažan uticaj na životnu sredinu, ne dozvoljava nam da apstrahmomo i zaboravimo na rat“, kaže arhitekta.
Rajnok trg u Lvivu tokom rata je mesto oproštaja od palih Heroja ()
Takve prakse memorijalizacije postale su nastavak primera rekonstrukcije Trga Kolijivščina i prostora Sinagoga, gde javni prostor ima elemente memorijalizacije na mestu nekadašnje Jevrejske četvrti.
„Putevi sećanja“
Ihor Čava, šef Odeljenja za koordinaciju razvoja turističke infrastrukture u regionima Državne agencije za razvoj turizma Ukrajine (DART), naglašava da će posle pobede mnogi posetioci doći kod nas da pogledaju mesta pobede i tragedije Ukrajinaca koji su se borili za svoju nezavisnost od ruskih agresora.
Trenutno ekspertska grupa, koju čine predstavnici vladinih agencija i javnih organizacija, radi na memorijalizaciji rusko-ukrajinskog rata, posebno na stvaranju „puteva sećanja“ na dezavuisanju teritorija Kijeva, Černihiva, Karkiva i Kerson regiona. To je važno kako za savremenike, tako i za buduće generacije, koji moraju da se sete kroz šta su prošli njihovi preci i po kom cenama im je data sloboda. Ali istovremeno, neophodno je formirati jasna pravila za posete mestima sećanja kako se ne bi traumatizovanja ljudi koji tamo žive.
Radna grupa radi na terenu, intervjuiše stanovnike i određuje mesta koja bi trebalo uključiti u trasu memorije. Prema rečima stručnjaka, ne mora sve da se pamti. Na primer, most u Irpinu je samo po sebi spomen-obeležje. Međutim, ulica Vokzalna u Buči, čiji su se fotografije proširile po celom svetu, sada je potpuno obnovljena.
Vokzalna ulica u Buči se promenila za 1,5 godina (foto: hromadske)
„Trenutno radimo sa zajednicama na dekupaћkim teritorijama na formiranju ruta koje жe u buduжnosti formirati jedinstveni „put pamжenja“ koji жe proжi kroz sve regione pogoрene agresijom Ruske Federacije. U toku je temeljan rad sa svedocima zločina koje su počinili ruski teroristi na našim prostorima. Važno nam je da shvatimo kako će ljudi doživeti da mesto tragedije, koje su možda lično doživeli, može da postane široko posećeno“, kaže Ihor Čava.
Razgovori još uvek traju, ali se svi slažu da spomenici definitivno ne bi trebalo da budu isti kao u Uniji. Stare sovjetske spomenike ne treba modernizati, ne bi trebalo da bude vojnika i tenkova.
Iskustvo Balkana
Rata na Balkanu odavno nema, ali ljudi i dalje moraju da budu uvereni da je tamo bezbedno. Turisti imaju negativna udruženja povezana sa prošlošću balkanskih zemalja, ali su se nakon posete predomislili, kaže Kirsi Hjuverin, suosnivačica inicijative Balkan Grin, predstavnica Zelenih destinacija u Crnoj Gori.
„Rat je takvo traumatično iskustvo da uništava sistem vrednosti ljudi i percepciju nasleđa. Ponekad posledica može biti slabo cenjenje sebe i nasleđa. Takođe treba da razmislite o ovome i uzmete to u obzir u strategiji i komunikaciji. Turisti će želeti da sagledaju posledice rata, ali moramo da budemo veoma osetljivi“, objašnjava Kirsi Hajverin.
ChornohorOja je sada jedna od najpopularnijih zemalja letovališta, ali turisti tamo već duže vreme dolaze u neverici ()
Tjeri Žuber, ekspert za održivi razvoj turizma na zapadnom Balkanu, predstavnik Zelenih destinacija u Bosni i Hercegovini, uveren je da je jedan od glavnih posleratnih zadataka obnova veza i odnosa uništenih u ratu uz pomoć turizma. Održive turističke prakse su jedini način da se ide. Moramo da razmislimo o dugoročnom, da razvijemo strategiju na 30 godina.
Prema rečima stručnjaka, važno je zameniti sliku koju sada vidimo i koja je povezana sa ratom. Turisti će želeti da saznaju nešto o zemlji, da se bezbedno opuste. Zato će biti neophodno raditi na novim informativnim proizvodima koji su privlačni turistima, stvoriti brend zasnovan na snazi i neobičnosti Ukrajine, stvoriti turističku marketinšku kampanju fokusiranu na socijalnu, ekonomsku i ekološku realnost posleratne Ukrajine. A programi bi trebalo da budu za različite ukuse.
„Doći će različite kategorije turista. Prvo, oni koji su lako prilagodljivi. Oni koji su se dobrovoljno prijavili nosili su humanitarnu pomoć tokom rata. Ћele da idu na mesta gde je bilo neprijateljstava, da pogledaju zemlju posle rata. Onda će postojati 3-4-5 kategorija ljudi koji imaju različita interesovanja. Ljudi će početi da dolaze na nekoliko nedelja da putuju pešačkim, biciklističkim stazama. Neko na nekoliko dana – da poseti grad ili prirodu. To jest, situacija će se promeniti“, kaže Tijeri Žuber.
Snežana Derviškadić, ekspert za održivi razvoj turizma, predstavnica Zelenih destinacija u Bosni i Hercegovini, daje primer posleratnog turističkog razvoja malog grada Trebinja. To je prelep istorijski grad u Bosni i Hercegovini, skoro na granici sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Nalazi se u blizini tri grada UNESKO-ovog nasleđa – Dubrovnika, Mostara i Kotora.
Ovde su vlasti stvorile Herceghaus – butik u kome 120 malih preduzeća prodaje svoje proizvode (hranu, kozmetiku). Počeli su da rade i na razvoju prirodne lokacije – Parka prirode Orjen – pretvarajući planinsku oblast u organizovanu turističku oblast kako bi turisti tamo duže boravili. Obnovljena je trasa stare uske pruge, koja nije korišćena 60 godina: pretvorena je u novu biciklističku i pešačku stazu (15 km) za povezivanje ovog grada sa Dubrovnikom.
Trebinje ima dobar potencijal za turizam ()
„Opština je odlučila da se potrudi da razvije Trebinje. Bilo je dobre hrane, vina, istorijskih spomenika. Počeli su sa konceptom pridruživanja programu Zelene destinacije i, pored unapređenja infrastrukture, radili su na razvoju svojih priča. Vlasti su priznale da lokalni proizvodi nisu dostupni turistima zato što ne postoji veza između proizvođača i turističke industrije. Svi ti napori i informativna kampanja poboljšali su učinak za 80 odsto“, kaže Snajžana.
Ovo je primer kako strukturirani, dobro promišljen proces može dovesti do dobrih ishoda. Međutim, prema rečima balkanskih eksperata, ne postoji nijedan pravi način, ovaj pristup vam omogućava da posle rata pronađete svoj način za razvoj turizma. Neophodno je imati strategiju, uključiti vlasti, lokalno stanovništvo, zajednice, preduzeća moraju stalno da procenjuju šta se dešava, prilagode planove i urade to tehnički. Sistem nadzora mora stalno da radi, jer je turizam veoma dinamičan i stalno se menja.
