Nedavno je predsednik Ukrajine, Volodymyr Zelensky, dao Intervju novinarka kanala „1 + 1“ Natalija Mojsečuk. Intervju sa državnim liderom je uvek događaj, bez obzira koliko je bio pogibeljn, koliko je korisnih informacija izašlo u njemu.
Jasno je da su ukrajinski mediji odmah razgrabljeni intervju za citate. Najpopularnije za ukrajinske novinare bilo je Zelenskijevo obrazloženje o verovatnoći održavanja izbora pre kraja rata i njegova oštra izjava o izjednačavanje korupcije u ratnim vremenima sa izdajom. Pa, to je sasvim predvidivo, jer su teme, da tako kažem, klikabilne. Mada, u stvari, nisu mnogo značajni.
Izbori protiv pozadine rata? Jesi li ozbiljan? Prvo, to je zabranjeno Ustavom. Mogu li da ga promenim? Ali ne, ne može se menjati tokom rata, opet – zabranjen je istim Ustavom. Čak i ako pretpostavimo da su uklonjene zakonodavne prepreke, kako taj zadatak može da se sprovede u praksi? Kako će vojnici u prvim redovima glasati? Da li će biti privremeno obespravljeni? A šta je sa stanovnicima privremeno okupiranih teritorija, od kojih, nažalost, ima milione.
A sa ukrajinskim izbeglicama u Evropi neće biti lako rešiti izborne probleme. Morao sam da glasam u Nemačkoj na predsedničkim izborima 2004. Red do konzulata, gde se nalazilo biračko mesto, bio je kilometar dug. A sada, kada je, prema nekim procenama, oko sedam miliona izbeglica iz Ukrajine dodato na Zapad, osiguravajući da njihova izborna prava izgledaju kao potpuna nemoguća misija.
Mogu da pretpostavim da su Zelenskijeve reči o mogućnosti održavanja izbora tokom rata bile samo pokušaj da se igra zajedno sa američkim republikanskim senatorom Lindzi Grejemom. Poznato je da je Grejem naš iskreni prijatelj, uvek se zalagao za pomoć Ukrajini, za povećanje američke vojne podrške. Više puta je posećivao našu zemlju, poslednji put pre nedelju dana. I tokom njegove poslednje posete izjavio je: „Želim da se slobodni i pošteni izbori održe u ovoj zemlji, čak i tokom napada na nje. Ameriиki narod mora da zna da se Ukrajina promenila. To je bila veoma korumpirana zemlja u prošlosti.“
Stoga, da ne bi uznemirio našeg američkog prijatelja, i što je najvažnije, da ne izgubi dvostranačku podršku u SAD, bilo je neophodno da kaže ono što je želeo da čuje. Pretpostavljam da je to bila svrha Zelenskijevih reči o mogućnosti izbora.
Ali, možda, gospodin Grejem jednostavno ne razume u potpunosti trenutnu ukrajinsku realnost, da li je loše upućen u ukrajinske zakone? Moћda sam samo trebao sve da mu objasnim do detalja? Na primer, američki senator želi da Ukrajina ne odstupa od demokratskog kursa, da postane punopravna država pod upravom vladavine prava. Ali љta je demokratija? A demokratija je, pre svega, procedura, primena zakona. I da li bismo povećali demokratiju naše zemlje kršeći naše zakonodavstvo, uključujući i Ustav? Pitanje je retoriиki.
Sledeće je obećanje Zelenskog da će pokrenuti izjednačavanje korupcije sa izdajom. Po mom mišljenju, ovo je čist populizam. Volimo da navodimo primer Kine i njene metode borbe protiv korumpiranih zvaničnika. Danas su uhvaćeni kako primaju mito i sutra će biti pogubljeni. Divno. Ali kakav je bio rezultat? Kina je bila i ostala najkorumpiranija zemlja na svetu. Samo, kazna za korupciju se tu koristi kao još jedan metod suočavanja sa protivnicima. A „moj narod“ moћe da profitira od mita koliko ja ћelim.
Stoga se ceo civilizovani svet bori protiv ovog društvenog zla ne toliko povećavajući ozbiljnost kažnjavanja kao stvaranjem mehanizama za sprečavanje korupcije.
Ova izjava mogla bi se mnogo alarmantnije sagledati u kontekstu mogućih namera Kabineta predsednika da oduzme borbu protiv korupcije relativno nezavisnom NABU-u i prebaci je na kontrolisani SBU. Ali nadam se da predsednik nije tako mislio.
Dakle, kao što rekoh, ove teme, uprkos određenoj „glasnosti“, nema mnogo praktičnog smisla. Međutim, ono što je zaista bilo interesantno u Zelenskom intervjuu je njegova izjava o Krimu. Evo ga:
„Ako smo na administrativnoj granici sa Krimom, verujem da je moguće izvršiti politički pritisak na demilitarizaciju Rusije na teritoriji Krima. Mislim da bi bilo bolje.“
Neočekivana izjava, zar ne? Posebno u kontekstu prethodnih izjava samog Zelenskog i drugih predstavnika političkog i vojnog rukovodstva Ukrajine. Međutim, ne razumem baš. Ovde, gđica Moseychuk, kao iskusan novinar, treba da postavi pojašnjenje pitanja. Ali iz nekog razloga, nije. U redu, nastavimo od onoga љto imamo.
Podsetimo se skandala koji je nastao posle posete direktora CIA Vilijama Bernsa Kijevu krajem juna ove godine. Preciznije, ne toliko posle same posete, već posle članka u Washington Post na osnovu rezultata ove posete. Prema pisanju lista, Kijev je podelio sa američkim gostom svoje planove da „vrati značajan deo okupirane teritorije do jeseni; premesti artiljerijske i raketne sisteme na granicu Krima, koju još uvek kontroliše Rusija; pomeriti dalje na istok Ukrajine; i onda počnu pregovore sa Moskvom prvi put od kada su mirovni pregovori prekinuti u martu prošle godine.“
Slična teza koju je izneo Zelenski u gore pomenutom intervjuu sa Natalijom Moseychuk. Međutim, dva meseca ranije, on i predstavnici Kabineta predsednika izrazili su ogorčenje ovim članom. Pola dana nakon objavljivanja materijala, Zelenski je u komentaru rekao da CNN, da će Ukrajina biti spremna za pregovore sa Kremljom kada sva njena teritorija bude oslobođena. „Ukrajina će biti spremna za jedan ili drugi format diplomatije kada zaista budemo na svojim granicama. Na našim pravim granicama, prema međunarodnom pravu… Ne možemo da zamislimo Ukrajinu bez Krima. I sve dok je Krim pod ruskom okupacijom, to znači samo jedno: rat još nije gotov“, naglasio je predsednik.
I, na primer, savetnik kabineta predsednika Mihaila Podoljaka, reagujući na članak u The Washington Post, potom izjavio: „Nema izlaza iz rata. Svi ti intrigantni opisi, opisi zavere – udaraju na infantilizam. Sa tako velikim ratom, sa tako velikom količinom resursa koje koristi Ruska Federacija, i sa opkladama koje Ruska Federacija nastavlja da pravi, ovaj rat nema kompromisni scenario.“ Takođe će biti opozvano da je u februaru Podoljak rekao da se Kijev pripremao za dezavuisanje aneksiranog Krima, a Kancelarija predsednika Ukrajine je razvijala puteve evakuacije za stanovnike tog poluostrva tokom borbi za njega.
Vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji je u jednom intervjuu govorio i o oslobađanju Krima vojnim sredstvima The Washington Post. Upitan o deza okupaciji Krima i strahovima nekih zapadnih zvaničnika „o reakciji ruskog predsednika Putina ako ukrajinski vojnici počnu da oslobađaju poluostrvo“, on je rekao: „Čim budem imao sredstva, učiniću nešto. Baš me briga – niko ne može da me zaustavi.“
Podsetimo se i izjave šefa Glavne obaveštajne direkcije Ministarstva odbrane Ukrajine Kirila Budanova u vezi sa dezavuisanjem Krima, datom u intervjuu za program „Krim. Realnosti“ u 20. Ali bez vojnih i borbenih operacija, ovo (de-okupacija – KR) je nemoguće. Kao što sam govorio sve ove godine. Ovo je moja pozicija već duže vreme. Kada su razgovarali 2014, 2015… Sada bih želeo da postavim pitanje ljudima koji su tada rekli: „Krim može da se vrati, Ukrajina će se vratiti samo diplomatskim sredstvima, nema drugih“. Gde su sada svi ti ljudi? Zašto sada ćute o tome? To je njihov strateški gubitak.“
Tako je ukrajinsko rukovodstvo izrazilo spremnost za određeni krimski kompromis u martu 2022. Sećate li se da je tokom pregovora prvo u Belorusiji, u regionu Gomela, a potom i u Istanbulu, bila tema Krima? Tada je ukrajinska strana predložila da se pitanje Krima reši isključivo diplomatskim sredstvima i da se za to izdvoji čak 15 godina.
Međutim, početkom aprila ceo svet je čuo za tragediju u Buhi, o zločinima ruskih okupatora na ukrajinskom tlu. Kijev je razumno odlučio da nema svrhe razgovarati sa Rusima posle toga. Ukrajinske vlasti su jasno proglasile cilj – da se dođe do granica 1991, potpunog proterivanja okupatora sa naše zemlje, uključujući Krim – to je to.
Naime, Volodymyr Zelensky je potvrdio svoju posvećenost ovoj poziciji nekoliko dana pre intervjua, govoreći na trećem samitu Krimske platforme. „Krim će biti dezavuisan i Ukrajina će tamo vratiti modernost. Krim će biti dezaustiran, kao i svi drugi delovi Ukrajine“, rekao je ukrajinski predsednik. Evo još jednog citata iz govora: „U godini koja je prošla od prethodnog sastanka na našoj Krim platformi, ukrajinski vojnici su uradili izvanredne stvari. Ukrajina je pokazala da oslobađanje naše zemlje tokom borbenih operacija nije slučajno. Sve je zasluћeno. Ovo je herojstvo našeg naroda i odbrambena podrška naših partnera. Zahvaljujem svim partnerima. Hrabrost Ukrajinaca i solidarnost sveta, koji rade za tako poželjan zajednički rezultat. Ukrajinske snage idu napred. Uprkos svemu, bez obzira šta neko kaže, samo napred, i ovo je najvažnije. Krećemo se. A kada se Rusija povuče sa okupiranih teritorija, ona jednostavno žmuri na to – na svoju slabost. Rusko društvo bi moglo da zažmuri na povlačenje okupatora sa Krima.“ I kao zaključak, Zelenski je dodao da Ukrajina ne trguje svojim teritorijama i ljudima i „tome je kraj“.
Da li će rusko društvo zaista zažmuriti na gubitak Krima? Sumnjam. Zato što je Krim bio taj koji se nekoliko godina ranije ujedinio i ujedinio isto omalovažavajuće rusko društvo. Ne samo ruski šoviniImperijalniisti, ali i patentni liberali, radovali su se „povratku Krima u rodnu luku“. Još nismo zaboravili kako je isti onaj „ruski opozicionar br. 1“, Aleksej Navaljni, izjavio da „Krim nije sendvič“. O euforiji aneksije, u ruskom društvu je nastao „krimski konsenzus“. Da, neki Rusi su uspeli da ponovo razmisle o tim događajima i gledaju ih na drugačiji način. Ali ovo je minimalni minimrum Rusa.
A sada, s obzirom na novu izjavu Zelenskog o Krimu, može se tvrditi da ukrajinska vlada priprema društvo za novi „krimski kompromis“. Zašto se pozicija promenila, šta se desilo za samo nekoliko dana? Većina stručnjaka se slaže da su borbeni avioni ovde odigrali ulogu F-16. To je bilo tada kada je Vašington konačno pristao da prebaci svoje avione u Ukrajinu. Iako bi se odavno učinilo da je odluka doneta, bar na proleće, sve relevantne izjave su date. Na samitu NATO početkom jula čak je stvorena „vazduhoplovna koalicija“ iz zemalja koje su bile spremne da obezbede Ukrajini borbene avione iz svoje flote i preuzmu obuku ukrajinskih pilota.
Dakle, postojao je svaki razlog da budemo srećni, samo su sami avioni nedostajali. Američko rukovodstvo povuklo je mačku za rep do poslednjeg, nije dalo formalnu dozvolu ni za transfer aviona ni za obuku pilota. Eksperti sugerišu da je Bela kuća čekala pristanak Kijeva na „krimski kompromis“. I tek posle toga su pristali na „vazduhoplovni kompromis“.
Ako je to zaista slučaj, onda situacija ne može biti i frustrirajuća. Naša publikacija je više puta objasnila zašto ukrajinska pobeda bez Krima neće biti potpuna. I ovde ne govorimo o teritorijalnim ambicijama Ukrajinaca, već o nacionalnoj bezbednosti. Ovaj trenutak je najbolji Objasnio Andreas Umland, ugledni nemački politikolog i specijalista za ruska pitanja: „Postoje i drugi razlozi zbog kojih se ruske aneksije 2014. i 2022. ne mogu lako razdvojiti u hipotetičkim pregovorima. Ekonomska, socijalna i politička stabilnost crnomorskog poluostrva usko je povezana sa kontrolom Rusije nad teritorijama anektiranim prošlog septembra. Geografska i ekonomska veza između Krima i jugoistočnog dela Ukrajine bila je glavni razlog potpune invazije Moskve 2022. godine“. Stoga, sve dok je Krim u rukama Rusije, nastojaće da asfaltira „kopneni koridor“ ka poluostrvu, uverava Umland.
Da, Zapad se u jednom trenutku skoro pomirio sa činjenicom da Krim de fakto pripada Rusiji. Neka vrsta tradicionalne razmene „mir za zemlju“. Ali tu leži suštinska greška: posedovanje Krima gura Rusiju u rat umesto da je odvraća od nje.
Štaviše, Krim u ruskim rukama predstavlja pretnju ne samo Ukrajini, već i zemljama NATO-a. Evo još jednog argumenta Andreasa Umlanda: „Kontinuirano rusko vojno prisustvo na Krimu ostaće ozbiljna vojna pretnja kopnenoj Ukrajini i ozbiljno će zakomplikovati odbranu drugih nerukih oblasti Crnog mora. Moskva može efikasno da ih odseče koristeći taktiku A2/OGLAS [anti-access/area denial – зосередження на придушенні ворожої активності на певній території і блокуванні доступу до неї зовнішніх сил, – ред.]. Sudbina poluostrva je ključno pitanje za sve napore da se smanji buduća ruska vojna pretnja ne samo Ukrajini, nego i celom crnomoršanom regionu.“
Prema tome, „krimski kompromis“ je samo podsticanje Kremlja da započne novi rat. Možemo samo da se nadamo da je ovo, u stvari, neka vrsta „višestruke“ koordinacije Ukrajine i Zapada da vodi Rusiju za nos i nastavi da je kuva kao žaba zbog niske vrućine. Jer, jasno je da su nade da će biti moguće „izvršiti politički pritisak“ na Ruse, naterati ih da se povuku sa poluostrva bez izvođenja vojne operacije za de-okupaciju, iznenađujuće naivne.
