Mikhailo Bakalijuk iz 47. odvojene mehanizovane brigade ranjen je tokom borbene misije u pravcu Zaporizhia – nagazio je na minu i odmah izgubio veći deo leve noge. Da bi dobio novu nogu, on deli svoje iskustvo u društvene mreže Mihail, morao je da prođe kroz brojne operacije, fantomske bolove i pravi non-stop bol, depresiju.
Proteza vojnika postavljena je krajem avgusta u centru za rehabilitaciju Unbroken. Već 14 septembra, on Objavio na svom Fejsbuk profilu pojavili su se video snimci improvizovanih plesova na ovoj protezi tokom nastupa Zlata Ognevič.
Prošla su tri teška meseca od povrede do ove tačke, a rehabilitacija je i dalje pred nama, jer nije lako naučiti da živite sa promenjenim telom. „To je kao da učite da hodate u ranom detinjstvu. Samo ti razumeš više o tome šta treba da se uradi. Mada ne, ti uopšte ne razumeš, ali razumeš. Ili obrnuto – shvatate, ali ne razumete. Ukratko, komplikovano je. Tada će biti lakše – biće lakše preduzeti teške korake,“ – Govori Mikhailo Bakalijuk dodaje da je život sa protezom maraton za koji treba da se pripremite.
Priprema podrazumeva svakodnevne fizičke vežbe, rad sa psihologom, razne procedure, a tek tada – dodatnih nekoliko desetina metara hoda. Vojniku se pomaže da ponovo nauči da hoda pored svog sina, koga je nekada učio da hoda.
Mihailo Bakalijuk je 1. septembra održao prvu lekciju na temu nepobedivosti za Lviv školarce, a dva dana kasnije, zajedno sa kolegama, koji se takođe leče u Neprekinutom centru, prepešačio je simboličnu razdaljinu na Lviv polumaratonu. Vojni čovek je takođe aktivno uključen u volontiranje, posebno, Prikupljanje sredstava za transport za evakuaciju ranjenih za starosedeoca 47. brigade.
Mikhailo Bakaliuk sprovodi prvu lekciju za Lviv školarce
Ubuduće čovek želi da se bavi sportom – sa protezom, možete da plivate, vozite bicikl i čak idete na skijanje. I da se vratimo u vojsku, ako doktori dozvole. Siguran je da je ispunjen život posle amputacije stvaran, to zahteva samo malo više truda.
Pacijenti rehabilitacionog centra „Neprekinut“ na Lviv polumaratonu
U Ukrajini postoji državni program protetike koji pomaže Mihailu Bakajuku i hiljadama drugih Ukrajinaca da se vrate u život u novom telu. Prikupili smo odgovore na glavna pitanja o ovom programu: ko ima pravo na koje proteze, šta je potrebno za protetiku, a šta je bolje ne raditi.
Gde nabaviti novac za protetiku?
Država besplatno obezbeđuje Ukrajincima proteze. U 2023. godini u tu svrhu izdvojeno je skoro 2,8 milijardi UAH, od čega je UAH dve milijarde već potrošeno do sredine septembra, rekla je Olena Kulčitska, savetnica ministra za socijalnu politiku, tokom otvorenog intervjua u Ukrajinskom kriznom medija centru. Ovim sredstvima 6622 osobe su dobile protetske noge, 337 – protetičke ruke.
„Međutim, treba imati u vidu da taj broj uključuje proteze za obuku, a neki ljudi dobijaju dve proteze“, dodaje Olena Kulčitska.
Državni budžet 2024. obezbeđuje UAH 4,2 milijarde za besplatnu protezu za Ukrajince, jer potreba za protetike raste zbog posledica rata.
Savetnica ministra za socijalnu politiku Olene Kulčitske
Ko ima pravo na besplatnu protezu?
Svi Ukrajinci imaju pravo na besplatnu protezu – decu, odrasle, ratom pogođene vojske i civile, veterane ATO/JFO, čuvare reda, ljude koji su dobili invaliditet i potrebna im je proteza kao posledica povreda ili bolesti (npr.Dijabetes mellitus). Bilo da ste penzioner, policajac, inženjer ili medicinska sestra, imate 10 ili 50 godina – imate pravo na besplatnu protezu o javnom trošku.
Koliko novca mogu da dobijem od države za protetiku?
Novac za protetiku se ne daje pacijentu, već se prenosi na proizvođača proteze nakon obezbeđivanja svih potrebnih dokumenata. Pored toga, proizvođač mora da ima ugovor sa Fondom za socijalno osiguranje.
„Ne plašite se, neće vam biti data drvena noga“, kaže Olena Kulčitska.
Međutim, država neće platiti protezu za „milion dolara“. Postoji donja i gornja granica troškova protetike. Za civile, za proteze donjih ekstremiteta – od 14 do 856 hiljada UAH, gornji udovi – od 17 do 503 hiljade UAH. UAH. Ova količina je, kažu protestičari, sasvim dovoljna za postavljanje visoko funkcionalnih modernih proteza. Međutim, moguće je dodatno platiti super skupu protezu iz sopstvenog džepa. Za vojsku je gornja granica finansiranja protetike veća – do UAH 2 miliona.
„Vojni čovek ima pravo da mu se istovremeno obezbede i mehaničke i bioničke proteze. Druga je veoma delikatna i ima mnogo rezervacija u upotrebi, osetljiva je na prašinu, vodu i ne dozvoljava vam da podignete teške stvari – do maksimalnih 2 kg. Ako se osoba bavi fizičkim radom, pomoći će mu mehanička proteza. Savetujem vam da napravite dve odjednom“, objašnjava Olena Kulčitska.
Mogu li dobiti nadoknadu za samoobaveštenu protezu?
Ne, država vam ne nadoknađuje troškove ako ste sami platili protezu. Ali može da nadoknadi kupovinu rehabilitacionih pomagala, kao što su invalidska kolica.
Koja dokumenta su potrebna za besplatnu protezu?
Ako je osoba pretrpela posledice rata, nema potrebe da čekate na uspostavljanje invaliditeta za protetiku. U drugim slučajevima, potrebno je testiranje na invaliditet da bi se dobila proteza.
Da biste učestvovali u programu državne protetike, potrebna su vam sledeća dokumenta:
- pasoš državljanina Ukrajine (ili stalna/privremena boravišna dozvola; uverenje lica kojima je potrebna dodatna zaštita; privremena potvrda državljanina Ukrajine);
- identifikacioni kod;
- uverenje o okolnostima povrede od komandanta vojne jedinice (za vojsku);
- zaključak Vojno-medicinske komisije (za vojsku) ili Medicinske savetodavne komisije (za civile);
- borbeni sertifikat (za vojsku).
Besplatne proteze u okviru državnog programa možete podneti preko socijalnog radnika u bolnici, u najbližem Centru za administrativne usluge ili lokalnom organu socijalne zaštite. To se može uraditi i onlajn putem elektronskog kabineta osobe sa invaliditetom – uputstva za registraciju takve kancelarije dostupna su na Lokacije Ministarstvo za socijalnu politiku.
Gde naručiti protezu?
U istom e-kabinetu naći ćete uput za protezu. Sa njom možete kontaktirati bilo koju protetsku kompaniju koja je sklopio sporazum sa državom. Lista trenutno uključuje više od 40 javnih i privatnih preduzeća.
Olena Kulchytska savetuje da odaberete protetičku kompaniju u blizini vašeg stalnog mesta boravka, kao i da pažljivo pristupite izboru protetičara. Često ćete komunicirati sa njim – da proverite protezu, prilagodite je i garantnu službu itd. – i svaki put kada pređete pola zemlje ili odete kod osobe sa kojom niste pronašli zajednički jezik, teško da je to dobra ideja.
Šta ako se proteza ne uklapa?
Nakon svih potrebnih pregleda i merenja, proizvodnja proteze traje do 45 dana, u retkim složenim slučajevima – do tri meseca. Za to vreme pacijent više puta meri prijemnik panja, prilagođen je telu.
„Osoba možda ne zna kako treba da se oseća sa protezom. Ali ne bi trebalo da bude preterane nelagodnosti. Ako nešto nije u redu, obavezno tražite da to ponovite, tek kada vam sve odgovara, potpišite čin prihvatanja i prenosa proteze“, kaže Olena Kulčitska.
Ako se posle potpisivanja tog akta pojavi činjenica da se proteza ne uklapa, još uvek nema potrebe da se izdržava, kaže savetnik ministra. Činjenicu da se proteza ne uklapa uspostavlja lekarska komisija. Onda se pravi novi.
Koje su vrste proteza?
„To je neopisivo. Proteza je konstruktor“, rekao nam je Nazar Bagnjauk, proteza u protetskom radionici u Rehabilitacionom centru Nezlamni u Lvivu. Ova radionica sa šest specijalista radi već godinu dana i takođe učestvuje u državnom programu protetike.
„Stopala, kolena, ruke, laktovi, zglobovi itd., prave se u fabrikama. One su uglavnom objedinjene, tako da možete kombinovati delove različitih proizvođača. Kako ih povezati jedni sa drugima i kakav će rezultat biti zavisi od potreba i sposobnosti pacijenta. Postoji mnogo opcija. Postoji mehaničarElektrične, električne, hidraulične komponente proteza. Postoji za svaki dan, a ima i za sport“, objašnjava Nazar Bagnjuk.
Na izbor proteze utiče funkcionalno stanje pacijenta i njegova spremnost za protetiku. To određuje multidisciplinarni tim koji ispituje osobu i dodeljuje ocene po različitim kriterijumima. Grupa zapošljava, između ostalih, hirurga, protetičara i fizioterapeuta. Uzima se u obzir i kakav zahtev osoba ima – šta će raditi uz pomoć proteze: gde će raditi, da li će se baviti sportom itd.
„Ljudi ponekad pronalaze delove na internetu po preteranim cenama. Međutim, zapravo, ono što država pokriva je dovoljno za normalno funkcionisanje“, kaže Nazar Bagnjuk.
Moћda im je bolje u inostranstvu?
Svi delovi koji se koriste za protetiku u Ukrajini su od evropskih, severnoameričkih ili azijskih proizvođača. Dakle, ništa bolje od onoga što imamo neće biti instalirano u inostranstvu.
„Glavna stvar nije cena delova, već pravilno proizveden i konfigurisan prijemnik panja. U suprotnom, pacijent neće moći da hoda čak ni sa najskupljom protezom. Pronalazimo najbolji način da pomognemo, a država obezbeđuje visokokvalitetnu protezu“, kaže protetičar u Centru za rehabilitaciju Unbroken.
Tokom godine, više od 215 proteza je proizvedeno i postavljeno u radionici u kojoj radi Nazar Bagniuk. Među njima je šest bioničkih proteza za ruke.
Protetičar „Neprekinutog“ centra Nazar Bagnyuk
Proteza život
Ugradnja proteze nije kraj priče. Fizioterapeut ili profesionalni terapeut već duže vreme radi sa pacijentima, bukvalno ih uči da hodaju, prevazilaze prepreke i koriste protezu u svakodnevnom životu.
Takav proizvod zahteva periodičnu inspekciju i održavanje. Ovo je još jedan razlog da izaberete protezu u Ukrajini i što je moguće više blizu vašeg mesta boravka. Iako ne dolaze svi pacijenti savesno na tehnički pregled proteze, kaže Nazar Bagnyuk, postoje tako visoko funkcionalni elektronski proizvodi gde periodičnu inspekciju zahteva sam proizvođač.
Takođe, protezi će možda biti potrebno novo prilagođavanje ili čak zamena ako su fizički pokazatelji osobe promenili, na primer, težinu. Ponovna proizvodnja proteze u takvim uslovima takođe je besplatna za pacijenta nakon relevantne odluke lekarske komisije.
Postoji li garancija za protezu?
Da, tokom garantnog perioda delovi se zamenjuju o trošku proizvođača. Pored toga, kaže Olena Kulčitska, savetnica ministra za socijalnu politiku, ukrajinskim zakonodavstvom propisuje se uslužni vek raznih proteza.
Država takođe plaća post-garantnu popravku proteza – za to je obezbeđeno 70 odsto troškova proizvodnje primarne proteze.
Da li je preporučljivo instalirati oseointegrativne proteze?
Oseointegrisane proteze su proteze, čiji je funkcionalni deo prikačen na metalni deo koji su hirurzi ugradili u kost pacijenta. Olena Kulčitska, savetnica ministra, kaže da ministarstvo preferira tradicionalnu protetiku, s obzirom da metod oseointegracije još uvek nije dovoljno istražen.
„Sada je Ukrajina postala polje za mnoge eksperimente, posebno u protetici – oseointegraciji, 3D štampanju, ukrajinskom razvoju bioničkih proteza. Međutim, nemoguće je predvideti kako će se takva proteza instalirana kod mladića ponašati za 10 ili 20 godina“, kaže Olena Kulčitska.
U Lvivu je već postavljeno nekoliko oseointegratiranih proteza u unbroken rehabilitacionom centru. Ponekad je ovo jedini izlaz, kaže protetičar Nazar Bagnjak.
„Da, ovo je zaista nova tehnologija i ne postoji veliki uzorak sa stanovišta medicine. Ali, na primer, kada je došlo do veoma visoke amputacije ramena i kada je zaostaci ruke kratki, tradicionalna proteza neće funkcionisati. A oseointegrated protetika vam omogućava da pomerate ruku čak i pod takvim uslovima. Onda je to opravdano“, objašnjava Nazar Bagnjak.
Trenutno su dva pacijenta sa tri oseointegrisane proteze pod nadzorom specijalista iz Neprekinutog centra. Oni su podvrgnuti operacijama u aprilu i sada se osećaju dobro, kaže specijalista.
***
Statistika o tome koliko je ukrajinskih vojnika izgubilo udove još nije saopštena – tokom vanrednog stanja takve informacije se smatraju osetljivim. Prema nezvaničnim podacima, u svom materijalu Hover Kako prenosi Skaj njuz, tokom ruske invazije punih razmera, oko 25 hiljada ljudi izgubilo je ruku ili nogu u Ukrajini. Vojno osoblje. Ovo je mnogo više nego za 20 godina Američke kampanje u Iraku i Avganistanu.
„Mi, oni bez udova, punopravni smo članovi društva. Ali imamo nekoliko razlika i иudnosti. I mi, i ti, i svi treba da se naviknemo jedni na druge i da reagujemo smireno. Bez agresije, bez žaljenja, bez saosećanja, bez poštovanja. A sve je moguće samo putem komunikacije. Moramo više da komuniciramo!“ Kaћe Mihailo Bakalijuk.
*fotografije sa Fejsbuk stranice rehabilitacionog centra „Neprekinuti“ i Medija centra za krizne situacije u Ukrajini koriste se u članku
