Švedski političari su ogorčeni odlukom Nobelove fondacije da pozove ambasadore Rusije i Belorusije na banket Nobelove nagrade – neki od njih planiraju da bojkotuju veče. Prijavio ga je Expressen.
Nobelova fondacija je 31. avgusta odlučila da pozove diplomate iz svih država akreditovanih u Švedsku na ovogodišnji Banket Nobelove nagrade u Stokholmu. Na listi se takođe nalaze ambasadori Rusije i Belorusije.
Sledećeg dana, ukrajinski ambasador u Švedskoj Andrej Plahotniuc objavio je nečuven post o tome na Tviteru, nekoliko lidera opozicionih stranaka otkazalo je pozive, a predstavnici švedske vlade razmatraju mogućnost da odole da učestvuju u tom događaju, jer smatraju da je pogrešno sedeti za istim stolom sa predstavnicima zemlje koja vodi agresivni rat protiv Ukrajine.
«Duboko žalim zbog jučerašnje odluke Nobelove fondacije da pozove ambasadore Rusije i Belorusije na predstojeću ceremoniju dodele Nobelove nagrade 10. decembra 2023. godine. Imam nekoliko pitanja za prestižnu Nobelovu fondaciju – šta se promenilo u odnosu na prošlu godinu, kada je vaša organizacija zauzela jasan stav u odbrani mira i humanizma? Da li je Rusija zaustavila velike raketne napade na mirne ukrajinske gradove? Da li su njene trupe povučene sa svih privremeno okupiranih ukrajinskih teritorija? Da li su sva oteta ukrajinska deca, civilni taoci i ratni zarobljenici vraćeni u Ukrajinu? Da li je Rusija nadoknadila svu štetu koja je prouzrokovana i predala svoje ratne zločince međunarodnim sudovima na suđenje? Odgovor je odokativno ne„, naglasio je Plahotniuc.
On je naveo da svaki dijalog sa Rusijom, zasnovan na racionalnim argumentima i pozivima da se poštuju naše zajedničke ljudske vrednosti, iznova i iznova dokazuje njegovu uzaludnost.
«Odluku Nobelove fondacije Rusija će verovatno protumačiti kao implicitno priznanje njihovih brutalnih postupaka. Jedini način da se Rusija natera da okonča svoj rat agresije na Ukrajinu je kroz nepokolebljivu solidarnost demokratskog sveta, snažno kolektivno jedinstvo i odlučan odgovor – uključujući zajedničko povećanje odbrane, finansijske i humanitarne podrške Ukrajini„, dodao je ukrajinski diplomata.
S tim u vezi, ambasador Ukrajine u Švedskoj pozvao je Nobelovu fondaciju da preispita ovu odluku.
Predsednik Liberalne partije Karl Johan Georg Pehrson rekao je da „neće sedeti i nazdravljati ruskom ambasadoru dok se Putinov gnusan i krvavi rat agresije u Ukrajini nastavlja“. Isto mišljenje deli i lider Partije centra Muharem Demirok.
„Radovao sam se što ću prisustvovati ceremoniji i Nobelovoj partiji. Ali dokle god je Rusija u ratu sa Ukrajinom, ne mogu da prisustvujem istoj zabavi sa njihovim ambasadorom. Srećan sam što slavim istraživanje i napredak, ali ni pod kojim uslovima“, rekao je on.
Liderka Švedske levičarske partije Nuši Dadgostar naglasila je da neće učestvovati na ceremoniji ako je tamo bio predstavnik Rusije, jer će „bombe u ovom trenutku padati“ nad Ukrajinom.
Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je odluka da se pozove Rusija uznemirila mnoge ljude i u Švedskoj i u Ukrajini. „Informacija mi je stigla sinoć, a ja sam reagovao prilično oštro… Nobelova fondacija sama donosi odluke. Ali ne bih pozvao Rusiju da sam sada zadužen za ceremoniju dodele nagrada“, rekao je on u intervjuu novinskoj agenciji TT.
Upitan da li će premijer prisustvovati Nobelovoj večeri, Kristerson je zatražio dozvolu da se kasnije vrati tom pitanju.
Estonski ministar inostranih poslova Marguš Tsahkna takođe je izrazio ogorčenje odlukom Nobelove fondacije.
«Ujedinjeni smo u izolaciji Rusa i Belorusa na međunarodnoj sceni, ali još uvek ima nade u Moskvi i Minsku za dobru volju Zapada. Ovu grešku moramo ostaviti u prošlosti„, rekao je on.
Tsahkna je naglasio da nijedan ruski ili beloruski zvaničnik ne bi trebalo da bude pozvan na ceremoniju dodele Nobelove nagrade.
Prošle godine, u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu, Nobelova fondacija odlučila je da ne pozove ambasadore Rusije i Belorusije na ceremoniju dodele nagrada u Stokholmu.
