Zbog rata punih razmera, više od 30K Ukrajinaca otišlo je u Švedsku. Pored Stokholma i Malmea, većina njih se nastanila u Geteborgu, drugom po veličini gradu u zemlji. Ukrajinska zajednica postoji ovde već duže vreme, ali se nekada sasretala uglavnom na velikim praznicima kako bi podržala svoju kulturu.
24. februara, Ukrajinci u Geteborgu – čak i oni koji se nisu pridružili događajima u zajednici – počeli su da se svakodnevno sastajali na piketima ispred ruskog konzulata i ostvarili njegovo zatvaranje. Oni takođe organizuju prikupljanje sredstava za razne potrebe raseljenih lica i vojske i podržavaju sunarodnike koji su se doselili ovde u poslednjih godinu i po dana. Ispričali su nam kako se život ukrajinske zajednice u Geteborgu promenio.
„Pre rata se nisam slagao sa Ukrajincimafalsifikovano“
Kišnog četvrtka u septembru, nekoliko ljudi sa ukrajinskim zastavama okupilo se u blizini konjičke statue Čarlsa IX u centru Geteborga, u Švedskoj. Praćen patriotskim pesmama i elokventnim plakatima, jedan od učesnika akcije drži dug govor pozivajući na zaustavljanje terorističke zemlje Rusije i podršku Ukrajini u ovom ratu. Gusti skandinavski vetar duva u žute i plave boje na jarbolu od zastave.
Takvi skupovi u Geteborgu sada se odvijaju dva puta nedeljno – u utorak i četvrtak, ali su se pre mesec dana održavali svakog dana i završavali se povorom ispred zgrade ruskog konzulata.
Miting ispred ruskog konzulata u Geteborgu
Švedska je 25. aprila proterala pet zaposlenih u ruskim diplomatskim misijama, a od 1. septembra – Zatvoren Generalni konzulat Ruske Federacije u Geteborgu, ali ukrajinska dijaspora u tom gradu nastavlja da bira da podseti Šveđane na rat u centru Evrope.
Natalija Person se preselila u Švedsku iz Kijeva pre 22 godine, kada se udala. U Geteborgu živi sa mužem, sinom i majkom. Ona kaže da pre rata punih razmera nije komunicirala sa drugim Ukrajincima koji žive ovde, a sve ih je upoznala tek 24. februara.
„Bio sam veoma ljut na Ukrajinu posle 2014. godine, kada smo zapravo izgubili Krim bez borbe, tada su počele bitke za Donbas. Ali u to vreme nije bilo takvog otpora ili jedinstva. A posle 24. februara, Ukrajinci su organizovali piket ispred ruskog konzulata. U to vreme pridružili su nam se mnogi Šveđani, pa čak i Rusi koji žive ovde“, rekla nam je Natalija Person.
Ona je saznala da je u Ukrajini usred radnog dana počeo rat punih razmera, kaže da dugo nije mogla da veruje da se to neće brzo završiti, ali je iste večeri izašla sa stotinama drugih Ukrajinaca na piket u centru grada. Ovi piketi su bili svakodnevni dok se konzulat nije zatvorio. Svakog utorka i иetvrtka, Natalija, njena sestra Ina Medovnik i njihova majka Oksana dolaze kod njih. Zajedno sa njima, Šveđanin Tomas Behre takođe odlazi u piket, a u proces se pridružuju i drugi Ukrajinci, uglavnom oni koji ovde žive već duže vreme, kao i imigranti, iako ih nema mnogo.
Da bi organizovali takav piket, aktivisti svaki put uzimaju dozvolu od opštine i obaveštavaju policiju o upotrebi pojačivača zvuka. Organizatori kreiraju događaje na Fejsbuku i rešavaju logistička pitanja u grupi Geteborg stoji uz Ukrajinu – svakodnevni protesti. Miting traje sat vremena, završava se himnom Ukrajine, posle čega se Ukrajinci vraćaju uobičajenom švedskom životu.
Ukrajinci na Dan grada Geteborga 3. septembra 2023.
„Od prvih dana morali smo nešto da uradimo, ali nismo znali šta da radimo. Onda sam odlučila da pomognem oko prevođenja raznih dokumenata za izbeglice, oni su organizovali pomoć“, kaže Natalija.
Tokom razgovora, telefon joj puca od obaveštenja, jer brižni prolaznici doniraju novac nakon njenih motivišućih govora na mitingu, bilo u gotovini ili prebačeni na račun. Šveđani doniraju novac ili tek tako, ili kupuju utkani patriotski nakit koji je napravila IDP Olga Serzhanova.
„Trajao sam devet meseci“
Olha se preselila u Geteborg iz Kropyvnytskyi u martu 2022. godine zbog rata, iako je to ipak planirala da uradi, ali kasnije, godinu dana kasnije. Sada je njen stan u Kropyvnytskyi naseljen poznanicima čije su kuće oštećene. Ona sama živi ovde sa prijateljem.
„Radio sam za kompaniju koja se zatvorila na početku rata, a moj šef je otišao na front. Godine 2023. planirala je da se ipak preseli u GeteborgŠvedski, državljanin Švedske, naučio je jezik. Morao sam da se pomerim malo ranije. Šta je trebalo da se uradi? Da sedim i plačem? Preselila sam se, radim ovde i pomažem svojim prijateljima koji su na frontu“, kaže Olha Serzhanova. S vremena na vreme, ona gleda u ekran svog telefona. Njena prijateljica služi obaveštajnoj službi i nije bila u kontaktu nekoliko dana.
„Imamo dogovor da ako je pročitao poruku, onda je sve u redu. Nadam se da sam ћiv. Ovo je moj blizak prijatelj, prijatelji smo 25 godina. Imam mnogo ljudi koji se svađaju – Andrij, Rom, drugi Rom, i Serhiy… Pa sam je pokupio, primio platu i pola plate tamo. I šta da se radi“, dodaje Olha.
Nakon što se preselila u Švedsku, žena je radila kao čistačica, a potom je pomogla organizaciji u lokalnoj crkvi, koja je pružala pomoć. Jednog dana je saznala da će imati novu koleginicu, Ruskinju, i odbila je da radi tamo u budućnosti.
„Zbog toga su me nazvali rasistom ne direktno“, kaže Olha.
Na jednom od tih skupova podrške Ukrajini, Olha je upoznala Zanu Burč-Novošitsku. Muž joj je kao dobrovoljac zaratio i preminuo u ATO pre nekoliko godina, a Zana je ostala sama sa troje dece. Ona se preselila u Geteborg sa ćerkom i sinom posle velikih raketnih napada na energetsku infrastrukturu prošle jeseni. Žena kaže da nije planirala da napusti Ukrajinu, ali da je ova osuda trajala devet meseci.
„Desetog oktobra bili smo u Lvivu, u poseti našoj najstarijoj ćerki. Moj najmlađi je trebalo da ide da se igra na igralištu u dvorištu, ali je alarm počeo. Nekoliko minuta kasnije, raketa je pogodila obližnju trafostanicu. Onda sam se zaista uplašila, postojao je osećaj da će se kuća sada srušiti“, kaže Zana Burč-Novoshytska.
Nije želela da ide tako daleko od kuće, ali imajući u vidu da su najbliže zemlje već bile ispunjene ukrajinskim izbeglicama, pristala je na ponudu svoje ćerke da ode u Švedsku.
„Nemam rodbinu ni prijatelje u inostranstvu, tako da nije bilo važno gde da se preselim. Švedska mi je delovala blisko duhom, imamo mnogo toga zajedničkog sa istorijom. Ona nema predrasude i veoma je tolerantna prema različitim manjinama“, kaže Zana.
Zana je po obrazovanju učiteljica ukrajinskog jezika i književnosti, ali skoro godinu dana u Geteborgu nije mogla da nađe posao u svojoj specijalnosti. Ona sada očekuje da će biti u mogućnosti da se pridruži švedsko-ukrajinskom obrazovnom projektu koji se bavi obrazovanjem odraslih.
„Svi pomažemo, ali se ne takmičimo“
Generalno, u Geteborgu postoji nekoliko organizacija koje su posvećene pružanju pomoći Ukrajincima. Ukrajinska zajednica u Geteborgu Formirana je pre mnogo godina, a pre toga se uglavnom bavila kulturnim životom i očuvanjem tradicije.
„Pokušali smo da se okupimo na Dan nezavisnosti, Božić, Uskrs, kako bi postojao centar za Ukrajince i za Šveđane koji su želeli da se upoznaju sa našom kulturom. Takođe smo uradili projekat posvećen Holodomoru kako bismo uticali na vladu Švedske da prizna Holodomor“, kaže Oksana Henrikson, koja se preselila u Geteborg iz Moršina 2005.
Međutim, rad zajednice morao je da se reformiše od početka potpune invazije. Članovi zajednice sećaju se 24. februara na različite načine: neki kao haos, a neki kao dan jedinstva Ukrajinaca.
„Formirana je neka vrsta ćaskanja, gde je broj ljudi konstantno rastao. Oni su pozvali ljude da se uveče okupe u blizini ruskog konzulata. Padala je kiša, svi su stajali crni i sumorni, sa plakatima. Tada je bilo mnogo ljudi. Ćutali smo, ali veoma organizovani. Bio je to jedinstven trenutak jedinstva koji nikada nisam videla“, priseća se Marija Kovaliova.
Pridružila se ukrajinskoj zajednici pre skoro šest godina kada se udala i preselila u Geteborg iz Čorbaivke u regionu Kerson. Od 2019. predaje ukrajinski deci iz Ukrajine. Sada se, kaže, povećao broj jezičkih grupa. Jezik predaje i deci iz dijaspore u Nedeljnoj školi venac, koja je osnovana 2018. godine.
„Naš cilj je bio da naučimo decu koja su već rođena ovde ukrajinska pisma, jezik i tradiciju. U to vreme, imali smo od 5 do 10 dece. Sada ima 200 dece, od kojih su neka izbeglice koje su došle posle potpune invazije“, kaže Marija Kovalyova.
Trenutno se ukrajinska zajednica u Geteborgu uglavnom bavi volontiranjem – organizuje prikupljanje sredstava za pomoć ukrajinskoj vojsci: uglavnom odeću i lekove, suva sledovanja, generatore i opremu. Izveštaji o sastanku objavljeni su na Fejsbuk stranici zajednice.
„Nismo odmah razumeli šta možemo da uradimo, kako da pomognemo, jer zvanično mi, kao nevladina organizacija, ne možemo da pomognemo vojsci po švedskom zakonu, tako da su nam ruke bile vezane. Međutim, ljudi su počeli da bacaju novac na naše račune, pa smo odlučili da se fokusiramo na medicinsku negu“, kaže Oksana Henrikson.
Drugi član zajednice, Dmytro Romanchenko, kaže daOrganizacija je pokušala da pomogne ne onima koji dolaze kao izbeglice, jer im pomaže država, već oni koji su ostali u Ukrajini.
„Postoje prevoznici koji dolaze ovde godinama. Sarađivali smo sa njima da im isporučimo pomoć. Od samog početka smo bili malo zbunjeni, nismo znali šta da prebacimo, a onda smo postavili pomoć u skladu sa potrebama. Sada imamo brojne zahteve“, kaže Ditro Romančenko.
Druga organizacija – Pomozite Ukrajini Geteborg je zvanična organizacija koja sarađuje sa opštinom i prima i pomaže ukrajinskim izbeglicama. Na sajtu organizacije možete pronaći informacije o tome gde da idete po dolasku u Švedsku, gde možete da se nastanite i dobijete medicinsku negu, pronađete posao i kurseve švedskog jezika, kao i da dobijete prevod ukrajinskih dokumenata. Organizacija se takođe bavi humanitarnom pomoći bolnicama u Ukrajini.
„Nemamo animozitet. Samo, neko stoji, neko organizuje sastanak. Imamo zajedničke događaje. Svi mi pomažemo, ali se ne takmičimo jedni sa drugima“, kaže Marija Kovalyova.
