Posle nedovršenog Vagner puča, mnogi su brzo otpisali ovu privatnu rusku vojno-terorističku kompaniju i predvideli da su „muzičari“ već odsvedali svoj poslednji veliki koncert. Međutim, nedavni događaji bacaju sumnju na takvu hipotezu. Izgleda da Vagner još uvek može da učestvuje u novim kriminalnim avanturama. I, verovatno, već je dobio blagoslov od Kremlja za njihovo držanje.
Kada se Vagnerov puč završio iznenada kao što je i počeo, pretpostavljalo se da će Putin učiniti sve da raspusti pobunjenu privatnu vojsku i kazni sve svoje lidere. Ruski diktator je zaista preduzeo neke korake u tom pravcu. Deo teške opreme i oružja je oduzet vagneru. Bilo je glasina o krivičnom gonjenju nekih njegovih članova. Međutim, slučaj likvidacije privatne vojske nije u potpunosti dokazan. Glavni rukovodioci privatne vojne kompanije Jevgenij Prigožin i Dmitrij Utkin nikada nisu uhapšeni. Štaviše, posle 24. juna, Prigožin se slobodno kretao po Rusiji i čak se rado slikao sa učesnicima samita Rusije i Afrike, koji je krajem jula održan u Sankt Peterburgu. Što se tiče njegovih podređenih, hiljade „muzičara“ uspelo je slobodno da se preseli na teritoriju Belorusije i mnogi su već tamo. Verovatno će njihov broj nastaviti da raste. Međutim, misija Beloruskog Vagnera još uvek nije sasvim jasna. Međutim, neki od njenih verovatnih izgleda već se naziru.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je igrao ulogu posrednika u razgovorima između Prigožina i Kremlja, izrazio je različite stavove o tome šta će Vagner uraditi u svojoj zemlji. Beloruski diktator je prvobitno izjavio da će „Vagnerijati“ obučavati belorusku vojsku. Međutim, krajem jula njegova retorika se promenila. Sada se Lukašenko javno žali da „Vagneriti“ žure ka zapadnim granicama. Navodno, žele da se izjednaиe sa Poljskom. I postaje sve teže obuzdati ih. Takve se ne izražavaju tek tako. Očigledno, Lukašenko baca kamen temeljac dok posmatra reakciju. Ovo mogu biti prazne pretnje. Ali možda je i nešto više iza njih. Nesumnjivo je da su „Vagnemiti“ stigli u Belorusiju samo da bi živeli u kampu i bavili se edukativnim aktivnostima. Šta ako imaju još jednu prikrivenu hibridnu misiju? Beloruski zapadni susedi već počinju da brinu o ovome.
Poljski premijer Mateuš Moravijecki je 29. To je teritorija Litvanije i Poljske, koja odvaja Kalinjingradski region Ruske Federacije od Belorusije.
„Imamo informaciju da se više od 100 plaćenika Vagner grupe kretalo ka Suvalskom isthmusu u blizini Grodna u Belorusiji. Ovo je korak ka daljem hibridnom napadu na poljsku teritoriju“, uveren je poljski premijer.
Prema Moravijeckim rečima, „Vagne wagneriti“ će prvo pokušati da se preruše u beloruske graničare, a potom će pomoći ilegalnim migrantima da uđu u Poljsku. Verovatno će i oni sami izraziti želju da pređu granice zemalja NATO-a. Ako uspeju, ove profesionalne ubice razbojnika bi mogle da stvore neke probleme.
Vicepremijer poljskog Senata Mihal Kaminski govorio je jasnije 30. Poljski zvaničnik je priznao da su provokacije „Vagnemita“ moguće. On je to nazvao opcijom testiranja snage NATO-a.
„Niko u Poljskoj to ne isključuje da bi, da tako kažem, testirali NATO, testirali solidarnost Alijanse sa Poljskom, sa istočnom Evropom, oni (Vagneliti) bi mogli da pokušaju da uđu na teritoriju Poljske. Najverovatnije će to biti teroristička operacija PMC Vagner nego potpuna invazija, kao što je slučaj sa Ukrajinom“, rekao je Kaminski. Sa druge strane, on je pružio uveravanja da je poljska strana spremna za razna dešavanja i da će ruski plaćenici biti propisno ispunjeni kako bi poslali nazad svoje kovčege.
Hibridna taktika je Putinov omiljeni trik. A Vagner je savrљen za hibridne misije. S jedne strane, Kremlj ne želi direktan vojni okršaj sa zemljama NATO-a. Sa druge strane, Moskva takođe vidi preteranu opreznost bloka i zapadnih političkih lidera. Izgleda da je Zapad dao inicijativu i da jednostavno reaguje na izazove. Međutim, i sam je obazriv u stvaranju novih izazova za Rusiju i nametanju pravila igre. Neizvesni rezultati samita u Viljnusu o izgledima za članstvo Ukrajine u Alijansi generalno su prilično pozitivno sagledani u Moskvi. Kremlj je posle izvesnog vremena saopštio da se povlači iz sporazuma o žitu i počeo da štrajkuje na ukrajinskoj lučkoj infrastrukturi. Predlog Ukrajine zemljama NATO-a da isprate brodove sa žitom u međunarodnim teritorijalnim vodama nije našao podršku i razumevanje. Vašington je tradicionalno govorio o rizicima neprihvatljive eskalacije. A ovo je samo osokolilo Kremlj.
JerTenzije na granici Poljske i Litvanije nisu nova taktika Moskve. Ali sada moћe da dobije kreativan nastavak. I „Vagnerijanci“ жe pomoжi u ovome. Pre nego što je napao Ukrajinu, Lukašenkin režim je ljubazno obezbedio ruskim agresorima svoju teritoriju da napadnu našu zemlju sa severa. Sada može da ponovi istu avanturu, dajući „Vagne wagneritima“ prostor da počine provokacije, ali u zapadnom pravcu.
Na prvi pogled su male šanse da će privatna vojna kompanija uspeti da probije granicu zemalja NATO-a i zapleni teritoriju suverenih država. Međutim, bilo kakve vojne akcije na granici Poljske ili Litvanije već su veliki izazov. A odabir najbolje opcije odgovora neće biti lak.
Na primer, „Vagne wagneriti“ sa teritorije Belorusije počeli su granatiranje pograničnih oblasti zemalja NATO-a. Kako varšava ili Viljnus treba da reaguju na ovo? Da uzvratim udarac na pozicije „Vagnera“, koje se nalaze na teritoriji Belorusije? Onda Moskva i Minsk odmah vežbaju o oružanoj agresiji. I neke zapadne elite se plaše bilo kakve eskalacije kao što je vatra. Ako Varšava optuži Lukašenku za oružane provokacije, možda će dobiti predvidljiv odgovor: beloruska vojska ne učestvuje u oružanim sukobima. Kao, sve je to privatna vojna kompanija. To ne kontroliše država. To je sa njom i reši problem. Kremlj će dati sličan odgovor. Međutim, on će upozoriti da će se vojni udari na Belorusiju smatrati aktom direktne agresije. Da li će se u ovom slučaju Poljska usuditi da nezavisno napadne teritoriju Belorusije? I šta će oprezna administracija Džoa Bajdena reći na ovo?
Takođe je nejasno da li će Vagnerova vojna intervencija u Suvalskom koridoru izazvati peti član NATO-a. U skladu sa ovim člankom, ako je bilo koji Saveznik žrtva oružanog napada, svi ostali saveznici bez izuzetka smatraće da je čin nasilja oružani napad na sve njih i da će preduzeti sve mere za koje smatraju da su prikladne da pomognu napadnutom Savezniku. Ali privatna vojna kompanija nije država. Da li će biti moguće protumačiti hibridne vojne akcije „Vagne wagnerita“ kao dovoljan osnov za primenu petog člana NATO-a? Očigledno je da će biti mnogo diskusije i polemike oko ovoga. A ovo je upravo ono što kremlju treba. To je takođe odličan način da se testira snaga i kohezija Alijanse bez prevelikog rizika od direktne vojne konfrontacije.
Ako se Moskva usudi da koristi „Vagnemite“ kao sredstvo za hibridno ratovanje i provokacije, pojaviće se novi izvor tenzija u Evropi. Više tačaka konfrontacije i manje pažnje prema Ukrajini su ono što je potrebno ruskom diktatoru. Putin je zaveden neizvesnošću, slabošću i neodlučnošću. A „Vagner“ je jedinica ubica razbojnika koju nije šteta koristiti za izvršenje najprljavijih provokacija. Možda ćemo uskoro saznati pravu svrhu boravka „Vagne wagnerita“ u Belorusiji.
