Agresija Rusije na Ukrajinu ima sve veće posledice – političke, ekonomske, socijalne, pravne i humanitarne – čak i izvan istočne Evrope. U tom kontekstu, vredi se vratiti prvom i najhitnijem zahtevu Ukrajine za direktnu vojnu podršku Zapada. Ubrzo posle početka ruske potpune invazije 24. februara 2022. godine, Kijev je pokrenuo međunarodnu kampanju za sprovođenje zone zabrane letova iznad Ukrajine.
NATO i njegove zemlje članice brzo i potpuno su odbacile zahtev Kijeva kao suviše rizičan. Čak je i njena delimična implementacija, na primer, proglašenje dela zapadne Ukrajine kao zone zabrane letova, smatrano nekompatibilnim sa nacionalnim interesima zemalja Severnoatlantske alijanse. Ova šematska argumentacija već je izazvala sumnju 2022. godine. U 2023. godini postala je još veća sumnja.
Aktivna vojna intervencija zapadnih država (i drugih zainteresovanih strana) nad zapadnim ukrajinskim teritorijama korišćenjem borbenih aviona i protivavionskim oružjem ne bi bila samo adekvatan odgovor na Kijevov vapaj za pomoć. Ruski rat protiv ukrajinske države, ekonomije i stanovništva utiče na fundamentalne interese mnogih zemalja izvan istočne Evrope. Oni se poklapaju sa nacionalnim interesima Ukrajine u najmanje četiri aspekta i stoga zahtevaju direktnu akciju onih izvan Ukrajine.
Globalni poredak
Prvo, kontinuirana sposobnost Ukrajine da proizvodi i izvozi hranu, posebno žitarice, usko je povezana sa više nego zabrinjavajućim humanitarnim pitanjima. To je takođe preduslov za globalnu stabilnost i poredak. Oskudica osnovnih životnih namirnica kao što su brašno i hleb i porast cena imaće ozbiljne transkontinentalne društvene i političke posledice. To mogu biti nestabilne vlade, oružani nemiri, migracioni tokovi, rastuća ksenofobija, pa čak i građanski ili međudržavni ratovi.
Stoga upotreba vazduhoplovnih snaga i snaga protivraketne odbrane da pomognu Ukrajini da osigura proizvodnju i izvoz hrane nije samo stvar empatije ili dobročinstva prema Ukrajincima. Takva direktna upotreba vojne sile od strane NATO-a (i zemalja koje nisu saveznice) bila bi u dovoljnoj meri opravdana potrebom da se sveukupni rizik po međunarodnu bezbednost svede na najmanju moguću moguću odgovornost. Sprečavanje gladi i njen razorni uticaj na svetski poredak je samo po sebi dovoljan osnov za razmatranje uspostavljanja zona zabranjenih letova iznad i oko Ukrajine. Takve mere mogu da se opravdaju bez pominjanja zahteva Ukrajine, apelujući samo na transnacionalne interese.
Bezbednost radioaktivnih materijala
Drugo, ukrajinske nuklearne elektrane, uključujući ugašenu nuklearnu elektranu Černobilj, više puta su postale mete i oruđe ruske vojne aktivnosti od početka invazije velikih razmera. Prekogranični zdravstveni rizici ne samo miliona Ukrajinaca, već i građana zemalja članica NATO-a su očigledni. Kada je Kijev 2022. godine zatražio zonu zabranjenog leta, bilo je iznenađujuće da su previđeni vitalni nacionalni interesi raznih evropskih zemalja u pogledu bezbednosti ukrajinskih radioaktivnih materijala.
Vreme je da NATO i vlade članice igraju direktnu ulogu u zaštiti svojih građana od ponavljanja černobiljske katastrofe iz 1986. Kao i u vezi sa obezbeđivanjem stabilne ukrajinske proizvodnje hrane i transporta, interes ukrajine da zaštiti svoje nuklearne elektrane mogao bi čak da se posmatra kao sekundarni. Ponovo zahtev Kijeva za zonom zabranjenih letova ne bi trebalo da posluži kao izgovor za vojno prisustvo NATO-a i drugih saveznika u ukrajinskom vazdušnom prostoru.
Bezbednost predstavnika trećih zemalja
Treće, od oktobra 2022. godine, Kijev je postao omiljena meta ruskih raketnih i bespilotnih napada (koje sam više puta posmatrao). Namerno ili ne, ruske rakete su više puta pogodile civilnu infrastrukturu i ubile ne-borce. Kuće se urušavaju, a stanovnici Kijeva povređeni su šrapnelom od oborenih ruskih raketa i bespilotnih letelica, kao i od ukrajinske protivaviontske municije.
U Kijevu se nalazi više desetina stranih ambasada i konzulata, kao i kancelarija mnogih vladinih i nevladinih organizacija. Iznenađujuće, bezbednost stotina, ako ne i hiljada građana zemalja NATO-a (i zemalja koje nisu članice NATO-a) u Kijevu u potpunosti zavisi od ukrajinske „gvozdene kupole“ nad prestonicom. Mnoge diplomate i drugi vladini zvaničnici trajno ili privremeno u gradu predstavljaju zemlje sa naprednim vazdušnim i vazdušnim snagama. Međutim, ti drugi zvaničnici, kao i drugi strani poreski obveznici, još uvek ne mogu da računaju na zaštitu borbeno spremnih oružanih snaga svojih zemalja. I jeste Uprkos jasnom zahtevu ukrajinske vlade.
Bezbednost infrastrukture
Konačno u Ukrajini počinje kampanja obnove, modernizacije i evropeizacije. Ona podrazumeva privlačenje sve većeg broj stranih investicija širom zemlje. Milijarde evra i dolari poreskih obveznika biće potrošeni na deminiranje, popravku i obnovu Ukrajine. To će povećati nacionalni interes mnogih zapadnih i nekih nezapadnih zemalja u osnovnoj bezbednosti u Ukrajini.
Ako se ruska kampanja terora u Ukrajini korišćenjem raketa dugog dometa i bespilotnih letelica nastavi, pitanje zaštite civilne infrastrukture finansirane iz međunarodnih izvora od napada postaće sve važnije. Zapadne vlade i građani mogli bi da se zapitaju kakvu sudbinu čekaju razni projekti koje finansiraju. Da li će imati trajan efekat, a možda će pre ili kasnije biti neutralisani ruskim terorističkim napadima?
Uprkos složenim pitanjima osiguranja, mnoge zapadne zvaničnike smatraju privatnim akcionarskim investicijama kao glavnu determinantu budućeg ekonomskog oporavka Ukrajine. Naročito u slučaju velikih poslovnih ili fabričkih zgrada koje su podigle ili renovirale strane kompanije, ili uz njihovu pomoć, pojaviće se pitanje zaštite od ruskih vazdušnih napada. Vlade zemalja u kojima se nalaze kompanije koje investiraju u Ukrajini i njihove osiguravajuće kuće biće pod pritiskom da pomognu ukrajinskoj vladi da obezbedi te investicije.
Balans između dobitaka i gubitaka
Mnogi posmatrači veruju da je uvođenje zona zabranjenih letova koje podržava Zapad čak i iznad određenih oblasti Ukrajine direktan put ka Trećim svetskom ratu. Međutim, nesumnjivo je da će se takva eskalacija zaista dogoditi dok zapadne trupe ne učestvuju u borbama na frontu.
Rusija ne koristi nikakve borbene avione sa ljudskom sobom da naruši vazdušni prostor iza ukrajinskih linija. Ruski teroristički napadi na gradove i manja naselja u ukrajinskom hinterlendu sprovode se isključivo raketama i bespilotnim letelicama. Ako bi ih pogodili zapadni borbeni avioni i protivavionski projektili ili rakete, ne bi ubili ruske vojnike.
U tom kontekstu, vredi podsetiti da je 2015. godine tursko vazduhoplovstvo oborilo ruski lovac iznad Sirije, a pilot je poginuo. Rusija je na ovu akciju članice NATO-a odgovorila privremenim ekonomskim sankcijama protiv Turske. Ubrzo je Putin obnovio punopravne i prilično prijateljske odnose sa Ankarom, kao da se ništa nije dogodilo.
Potrebne su nove međunarodne diplomatske, vojne, parlamentarne i javne medijske diskusije o nekadašnjem zahtevu Ukrajine za zonu zabranjenih letova. Ova multilateralna debata trebalo bi da razmotri troškove, beneficije i rizike povezane sa sprovođenjem neke varijacije Kijevove prvobitne ideje. Neophodno je identifikovati ukrajinske objekte i teritorije koji su od velikog značaja za zemlje članice NATO-a ili EU, kao i za druge zemlje. Potpuna i racionalna procena novonasečne situacije u 2023. godini trebalo bi da razjasni koji su ključni nacionalni interesi trećih zemalja u pitanju i šta će biti osvojeno i šta će biti izgubljeno stvaranjem zona zabranjenih letova. Imajući to u obzir, moraju da reaguju organizacije kao što su UN, NATO ili EU ili koalicija dobrovoljaca.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Ukraina potrzebuje strefy zakazu lotów
