U rehabilitacionom centru Nezlamni u Lvivu, 22-godišnji odbrambeni igrač iz Irpina, koji je doživeo tri moždana udara, respiratorno hapšenje i gubitak ruke, oporavlja se nakon što je teško ranjen. Ratnik je čudom preživeo, i iako su šanse za oporavak bile oskudne, on već samostalno hoda.
22-godišnji Heorhiy Raskaley je iz Irpina, blizu Kijeva. Otišao je da brani Ukrajinu sa 19 godina, mnogo pre nego što su osvajači došli u njegov grad. Vest o invaziji punih razmera ga je uhvatila u pravcu Doneca. Mama, sestra i dva mlađa brata uspeli su da izađu iz Irpina.
U maju ove godine, u oblasti Bakhmuta, Heorhii je teško ranjen. Neprijateljski rudnik je udario direktno u njegovo iskopavanje.
«Dolazak – Ovo je poslednje čega se seća. Šrapnel je isekao dečakovo celo telo. Na mestu ih ima 100Los tri cerebralna krvarenja. Prva pomoć Đorđu NadiLi Braжa. Sledeжi – tačka stabilizacije i bolnica u Dniprou, gde branilac takođe stajeBilo je Dah. Desnu ruku, koja je najviše razbijena delovima rudnika, morali su da amputiraju lekari», – Prijavio u Centru.
Moja majka je bila pored borca. Džordž se probudio već u bolnicama u Kijevu. Stanje nije bilo kritično, ali i dalje ozbiljno. A љanse za oporavak su male. Momak nije mogao da sedi sam čak ni 20 sekundi, uopšte nije bilo dileme da će hodati. Mladi vojnik je iz prestonice poslat u Lviv u rehabilitacioni centar „Nezlamni“ na rehabilitaciju. Ovde su hirurzi, neurohirurgi i specijalisti za rehabilitaciju počeli da se bave njime.
Da bi se brže oporavio, branilac vežba ceo dan
„CTang Pacijent je bio Teљko. Džordžu je bila potrebna pomoć spolja oko kretanja i održavanja. Takođe mu treba došlo je do korekcije sna i drugih fizioloških procesa. Veж Dve godine kasnije Višenedeljni rad našeg tima Warrior je napravio ogromne korake – hoda bez pomoći stranaca, Aktivno se bavi fizioterapeutima i postepeno se fiziološki procesi vraćaju u normalu. Uskoro će dobiti protezu i vratiti se u ispunjen život», – rekao je doktor Andrij Androš.
Prema Džordžovim rečima, on počinje da vežba ujutru, u 20 časova, i nastavlja skoro do večeri, do 16 časova.
«Doktori su mi rekli: šta mogu da otmem za šest meseci, to će biti mojeBiI onda se neuroplastičnost mozga smanjuje, tako da radim za deset„, reče branilac.
Pored njega je i dalje majka, pa Đorđe želi što pre da ostvari majčin san – da se vrati na noge i krene na turneju po Evropi.
