Naravno, većina naših čitalaca bi volela da srednje reči u naslovu uopšte ne bude, ostali bi želeli da posmatraju relevantan proces u Hagu. Ali sve ima svoje vreme, za sada možemo samo da uživamo u ovome. I u isto vreme da razmislimo љta sve ovo znaиi.
Počnimo sa činjenicama, koje su, kao što znate, tvrdoglava stvar. 23 avgust biznis mlaznjak Embraer Legacy ERG 135 sa brojem repa RA-02795, leteći iz Moskve za Sankt Peterburg, srušio se u blizini sela Kuženkino u regionu Tver u Rusiji. Svih desetoro ljudi koji su bili u akciji je poginulo. Brzo je bilo moguće ustanoviti da ova letelica pripada osnivaču PMC „Vagner“ Jevgeniju Prigožinu. I takođe da je sam vlasnik leteo ovim bolesnim brodom, i zato je dušu dao Bogu.
Još toga dolazi. Ispostavilo se da je, zajedno sa Prigožineom, sve rukovodstvo PMC-a bilo u akciji. Posebno je komandant ove borbene jedinice Dmitrij Utkin, koji je po nadimku „Vagner“ dao ime celoj četi. A tu je bio i (i, shodno tome, više ne postoji) Valerij Čekalov – bivši biznismen, Prigožin zamenik, koji je bio odgovoran za rad bezbednosne službe PMC-a i, prema rečima ruskih novinara, organizovao masakre i preteče.
Prvo pitanje koje se postavlja u vezi sa padom aviona je: da li je to delo Vladimira Putina? Ni u jednom komentaru nezavisnog politikologa ili u zapadnim novinama, od kojih su mnogi izašli sa člankom o Prigožinoj smrti na naslovnoj strani, da li sam našao senku sumnje da je to tako. Na primer, novine Dejli Mejl postavlja u naslovu pitanje: „Da li je to bila Putinova strašna osveta?“ i daje pozitivan odgovor u tekstu. „Putinova osveta“ imenuje svoj članak bez ikakvih znakova pitanja Dejli Miror. „Putinova mafijaška osveta“ – tvrdnje Frankfurter Algemajne Cajtung. Itd., itd., itd…
Američki Institut za proučavanje rata, u svojoj poslednjoj reviziji bez ikakvog ekvivalenta, piše da je Putin „skoro sigurno“ naredio ruskoj vojnoj komandi da obori avion osnivača privatne vojne kompanije Vagner, Jevgenija Prigožina. Vašingtonski analitičari takav potez nazivaju „javnim pokušajem da se obnovi njegova dominacija i osveti poniženje koje je oružana pobuna PMC-a nanela Putinu i ruskom Ministarstvu odbrane 23-24. juna“.
Nezavisni analitičari tvrde samo na jedno pitanje: da li je bomba bila postavljena u avionu ili je oborena raketom protiv vazdušne odbrane (najverovatnije koristeći kompleks S-300). Većina sada naginje drugoj opciji, znajući koliko su Prigožin i njegov unutrašnji krug bili oprezni i koliko su pažljivo govorili o bezbednosnim pitanjima. Ali protiv starog gvožđa (rakete protiv protivraketne odbrane) nema prijema.
Nepotrebno je reći da je smrt „Putinovog kuvara“ uopšte iznenadila mali broj ljudi. Prigogininu propast je definisala njegova nedovrљena pobuna protiv njegovog љefa. I upravo je nesavršenost ovog nereda bila fatalna greška njegovog organizatora i inspirača. Umesto toga, postavlja se pitanje: zašto je Putin čekao dva meseca?
Pokuљajmo da odgovorimo. Ali pre toga, hajde da se još jednom osvrnemo na temu Prigogineove propasti. Da, Putin ga je nazvao izdajnikom, a autoritarne vođe, kao što znate, ne stoje na ceremoniji sa izdajnicima. Posebno tokom rata. Međutim, poznato je i da je lider Kremlja naknadno donekle ublažio svoju poziciju i čak obećao Imunitet Prigožinu. Ovde se ne radi o operetskim razgovorima koje je diktator Belorusije Aleksandar Lukašenko vodio sa vlasnikom PMC Vagner, već o sastanku 29. juna u Kremlju, kada je Putin bio domaćin celokupnog rukovodstva PMC-a sa Prigožine na čelu. Tada mu je, navodno, ruski lider oprostio svoj buntovni vazal, čak mu je vratio sva sredstva i stvari koje su mu uzete tokom pretresa (kažu, čak i „beli prah“ u paketima). Da, Prigožin posao je bio opterećen, ali ne i potpuno oduzet. Ostavili su mu čak i tidbit – afričke poslove.
Razumem da izjava o Putinovoj iskrenoj reči donosi samo skeptičan osmeh našim čitaocima. Dakle, samo ludak može da mu veruje ako mu je reč data izvan određenog svetog kruga onih koji su umešani. Pa, to je otprilike kao u kriminalnom okruženju: možete da prevarite „naivčine“ koliko god želite, ali ne daj Bože da „bacite“ nekoga ko se smatra „vašim“. Tada ćete odmah postati prekršilac lopovskih „koncepata“, koji se u ovom okruženju ne izvinjavaju.
Pošto okruženje Kremlja već dugo živi po gangsterskom kodeksu, na njega važe zakoni ovih lopova. I љta sad? Mali (Putin) je rekao, mali nije? Jasno je da ogorčeni takvim ponašanjem, drugi članovi „kruga poverenika“ neće „stavljati noževe“ prestupniku. Kako kažu u Rusiji, „mačka je mršava“. Međutim, ovakvo ponašanje šefa će dotaći u pitanje sve dogovore u tom okruženju, a to će samo doprineti njegovom haosu.
Pređimo sada na prijateljaRadi se o odlaganju masakra. Suočavanje sa ovim nije tako teško. Na kraju krajeva, govorimo o čoveku koji je, uz pomoć vojnika lojalnih njemu, lako zarobio dva ruska regiona, Štab Komande okupacione operacije u Ukrajini, zamalo stigao do moskovskog predgrađa. Moћe li da zarobi samu Moskvu? Moћda da, moћda ne. Ono što je najvažnije, imao je dovoljno vojnih snaga da ugrozi bezbednost Kremlja i njegovih redovnih gostiju. Stoga, ne bi bilo moguće tako lako eliminisati ga. Pre nego što zgnječi vajper, bilo je neophodno lišiti ga uboda.
To je, u stvari, urađeno poslednja dva meseca. Prvo su „Vagnemiti“ razoružani, oduzeta su sva oklopna vozila, artiljerija, municija, a u nekim slučajevima čak i malo naoružanje. Onda je počeo proces rasterećenja Vagnera: neko je poslat u Belorusiju, neko u Afriku, neko je namamljen regularnoj ruskoj vojsci, neko drugim PMC-ovima.
Da, još uvek postoje neke borbeno spremne jedinice lojalne Prigogineu. Čak je i jedan od njih snimio video u noći 24. avgusta preteći osvetom za ubistvo šefa. Međutim, te jedinice više nisu tako brojne i nisu naoružane kao u junu. Stoga, ne bi trebalo ozbiljno da shvatate njihove pretnje.
Pored toga, Putin je, pre nego što je pribegao osveti, morao da gurne samog Prigožina na margine što je više moguće. I ne toliko na geografskim marginama kao politiиki. Sva ova dva meseca, propagandna mašinerija Kremlja organizovala je nemilosrdni „močilovo“ šefa PMC „Vagner“. Predstavljen je kao lopov, prevarant, naravno, izdajnik, itd. Cela privatna vojna kompanija je takođe diskreditovana. I taj zadatak nije bio tako jednostavan, jer je do sada u ruskom propagandnom prostoru bilo potpuno suprotnih procesa: hvalili su i veličali Vagnejtove, dajući im sve kao primer. Pa, ništa – brzo su promenili cipele u vazduhu, ne po prvi put i ne poslednji put.
Još jedan od verovatnih razloga za odlaganje masakra u Prigožinu moglo bi da bude njegovo posedovanje oštrih kompromitujućih dokaza o Putinu i drugim redovnim gostima Kremlja. Kažu da je Putinov „kuvar“ bio taj koji je više od godinu dana ispunjavao prljava i krvava naređenja svog šefa. Mogao je da snimi sva ova naređenja. Još uvek kruže glasine da je Prigožin imao poverljive informacije o Putinovoj tajnoj imovini. Može se pretpostaviti da je Prigožin zapretio da će sve ovo biti objavljeno u slučaju njegove smrti. Verovatno je ispunjenje poslednje volje preminulog povereno jednom od putnika istog neukroćenog poslovnog aviona. Zbog toga je ova tajna otišla sa njima u grob. Zbog toga je eliminisan još jedan faktor odlaganja.
Sada pokušajmo da se osvrnemo na pitanje: ubistvo Prigožina doprinelo je jačanju Putinove moći ili obrnuto. Neki tvrde da je pomoglo. Na kraju svega, eliminisao je jednog od glavnih problematičara. Prigožin je mogao biti tiho otrovan negde, ubijen u Africi i pripisan nepoznatim pobunjenicima ili je imao neku drugu nesreću. Ali ne, dato mu je javno pogubljenje da bi svi mogli da vide i drhte.
Međutim, većina je sklona da veruje da vazdušna nesreća u Tveru pre ukazuje na slabljenje ruskog lidera. Putin više nije sposoban da problem rešava legitimno, pa pribegava mafijaškim sredstvima, kriminalizaciji vlasti. Ovo je sa jedne strane. S druge strane, kao što je već pomenuto, on krši kriminalne „koncepte“, gurajući tako ljude iz njegovog najbližeg kruga, koji su pristali da igraju ovu igru.
Niti treba zaboraviti da je bilo mnogo pristalica Prigožina u redovnoj ruskoj vojsci koji su svesrdno podržavali njegovu borbu protiv korumpiranog ministra odbrane Sergeja Šojgua. Štaviše, ubistvo Prigožina bila je lekcija za ljude sa oružjem koji bi potencijalno mogli da odluče da slede put „Vagnemita“ (do Moskve). Ali to nije lekcija koju je Putin mislio. Budući pobunjenici će sada sa sigurnošću znati da je nemoguće zaustaviti se na pola puta i pregovarati o nečemu sa Kremljom. Moramo ići do kraja, da ne bismo ponovili „herojski“ put Prigogina sa finalom u mrtvačnici Tver.
