Za prvo dizanje u vazduh krimskog mosta, SBU je morala da koristi 21 tonu eksploziva, a za drugu – za razvoj specijalnih pomorskih bespilotnih letelica. Šef službe bezbednosti Ukrajine Vasil Mejuk je 19. Intervju NV.
Prema njegovim rečima, SBU izleže ideju o dizanju krimskog mosta u vazduh od proleća 2022. godine. Razmatrali smo razne opcije. Mislili smo da transportujemo eksploziv u teretnim vagonima. Međutim, Rusi su zabranili prevoz bilo kog tereta železničkim delom mosta, osim vojske. Na kraju smo se zadovoljili opcijom sa kamionom natovarenim buradima nafte, u kojima bi eksploziv bio sakriven.
Oni su, kako se izveštava, za to koristili 21 tonu RDX-a. Bila je maskirana ambalažnim filmom kako skeneri na kontrolnim punktovima ne bi primetili eksploziv. Prozivke takvog filma, prema legendi specijalne operacije, trebalo je da budu zvanično prevezene kamionom. Pored toga, prema Rečima Maljaka, SBU je zaobišla specijalne ometače na krimskog mostu, koji obaraju GPS koordinate.
Umotan u filmski eksploziv koji je korišćen za prvi napad na Krimski most
„Prošli smo kroz sedam krugova pakla, koristili toliko Rusa u mraku!“, rekao je šef SBU.
U organizovanju drugog napada na krimski most u julu 2023. godine, oficir „Lovac“ odigrao je veliku ulogu. Uložio je mnogo napora da stvori pomorske bespilotne letelice, koje su raznele most.
Prvi put u okolnostima prave bitke, plutajuće bespilotne letelice testirali su inženjeri i specijalisti SBU na brodovima ruske Crnomorejske flote, kada su prošle jeseni raketne fregate admiral Makarov i admiral Esen napali u Sevastopolju. Ovo poslednje je, posle ove specijalne operacije, dugo stajalo na optuženičkoj klupi pod popravkom.
„Shvatajući da bespilotne letelice nisu sposobne da potope velika plovila, količina eksploziva na njima je doneta na 850 kg RDX-a. Modernizovali smo i sistem kontrole bespilotnih letelica, pošto smo dobili kvalitativno novi uzorak površinskog „osvetnika“, – rekao je Malyuk.
Daljinski kontrolisani kamikaza vodovod napravljen od jedinstvenog materijala nevidljivog za neprijateljske radare. Njihov dizajn je obezbedio tri vrste kontrole i samouništenja ako je potrebno.
U Maljaku je učestvovao komandant mornarice Oleksij Neizhpapa, koji je pružio značajnu pomoć u implementaciji celog projekta. Zajednički tim flote i specijalnih službi počeo je da priprema pomorsku operaciju dizanja krimskog mosta u vazduh. Bespilotne letelice su nastavile da se poboljšavaju, čak su postavljene na trupu dva bacača plamena visokog dometa „Šmel-M“. Modifikovani dronovi bili su spremni za obavljanje izuzetno složenih zadataka. Sredinom jula SBU i mornarica konačno su ispalile bespilotne letelice u otvoreno more, uperivši ih u metu.
Dron „Morska beba“, koji je korišćen za drugi napad na Krimski most
„Nismo spavali dve noći – bukvalno svaki minut smo gledali bespilotne letelice. Bili smo u takvoj vožnji da smo morali malo da smirimo momke da ne bi vozili bespilotne letelice“, priseća se Malyuk. Na kraju su bespilotne letelice pogodile podršku mosta, bacajući sa njega, sudeći po fotografijama objavljenim kasnije, čitavom rasponu njegovog dela automobila.
„Kada se eksplozija dogodila, vrištali smo veoma glasno jer je napetost unutra bila ogromna“, priznaje Kid. – Biću iskren: molio sam se da sve uspe. A kada je dron eksplodirao, eksplodirali smo od sreće.“ Šef SBU je, opisujući detalje napada na krimski most, nekoliko puta naglasio da su te operacije pripremile isključivo ukrajinske snage, kao i da u njima nisu učestvovale strane specijalne službe. Majuk je takođe pojasnio da je krimski most legitimna meta Ukrajine. Na primer, Ženevske konvencije, koje regulišu određena pravila ratovanja, ne zabranjuju napade na takve objekte. A Lieber kodeks – Uputstvo o upravljanju aktivnom američkom vojskom – definisao je legitimnu svrhu „ometanja načina i kanala kretanja, kretanja ili komunikacije.“
