„Mi smo saveznici, ali ne i pržionici. Ukrajinska država bi to trebalo da zna, ukrajinski političari bi to trebalo da znaju“, reagovao je ministar obrazovanja i nauke Poljske Przemysław Czarnek tako teškim rečima na poziv poljskog ambasadora u Kijevu Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine. Ukrajinska omladina i većina ukrajinskih političara koristili bi reč „frajer“ u tom kontekstu, a ne (frajer), A karakterističnija od njih sada je reč „naivčina“. Šta je tačno razljutilo poljskog ministra, čak i ako je pribegao tako ne baš diplomatskom rečniku?
Sam verbalni okršaj počeo je izjavom šefa kancelarije za međunarodnu politiku u administraciji poljskog predsednika Marćina Przydacza. U intervjuu za TV kanal TVP1 on je govorio o mogućem produženju zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Komentarišući protivljenje Kijeva takvom koraku, Przydacz je rekao: „Najvažnije je zaštititi interese poljskog poljoprivrednika (…) Ukrajina je dobila veliku podršku Poljske, bilo bi lepo kada bi počela da procenjuje ulogu koju je Poljska igrala za Ukrajinu poslednjih meseci i godina“.
Ta izjava je dovela do poziva poljskog ambasadora u Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine. S tim u vezi, Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je saopštenje svog portparola Olega Nikolenka:
„Ambasador Republike Poljske u Ukrajini Bartoš Čičocki pozvan je 1. avgusta u Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine zbog izjava ministra kancelarke predsednika Republike Poljske, šefa Kancelarije za međunarodnu politiku Marćina Przydacza. Tokom sastanka je istaknuto da izjave o navodnoj nenaglašenosti Ukrajinaca zbog pomaganja Poljskoj ne odgovaraju stvarnosti i da su neprihvatljive. Ubeđeni smo da je ukrajinsko-poljsko prijateljstvo mnogo dublje od političke ekspedicije. Politika ne treba da dovodi u pitanje međusobno razumevanje i snagu odnosa između naših naroda. Nijedna izjava nas neće sprečiti da se zajedno borimo za mir i izgradimo zajedničku evropsku budućnost.“
Poljsko ministarstvo spoljnih poslova nije ostalo dužno i pozvalo je ukrajinskog ambasadora Vasila Zvariha. „Ministarstvo spoljnih poslova obaveštava da je ambasador Ukrajine u Poljskoj pozvan u rezidenciju Ministarstva spoljnih poslova u vezi sa izjavama predstavnika ukrajinskih vlasti“, navodi se u saopštenju poljskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kancelarija ukrajinskog predsednika takođe se pridružila sporu. „Kategorički odbacujemo pokušaje nekih poljskih političara da poljskom društvu nametnu neosnovano mišljenje da Ukrajina ne ceni pomoć Poljske. Ovo je očigledno igra za sopstvene oportunističke interese, koji nemaju nikakve veze sa realnošću. Manipulacija“, rekao je zamenik šefa kabineta predsednika Andrij Sibiha.
Dodatak celom ovom sporu je činjenica da se odigrao 1. avgusta, na dan kada su Poljaci obeležili 79. godišnjicu Varšavskog ustanka. Krzysztof Sobolevsky, generalni sekretar poljske vladajuće stranke Pravo i pravda, nije uspeo da podseti: „Poziv poljskog ambasadora u Ministarstvu spoljnih poslova je igra sa vatrom, a posebno 1. avgusta je samo drskost i ne može ostati bez sličnog odgovora. Neprijatelj koga Ukrajina treba da traži na istoku, a zapravo nema potrebe da ga traži, on je tu i izgleda da je zaboravljen…“, napisao je on u Tviteru.
Poljski premijer Mateuš Moravijecki takođe je zamerio Kijevu, a istovremeno je ukazao na prioritet poljskih nacionalnih interesa: „Poziv poljskog ambasadora – predstavnika zemlje koji je jedini ostao u Kijevu na dan ruske invazije na Ukrajinu – ukrajinskom Ministarstvu spoljnih poslova nije smeo da se održi. U međunarodnoj politici, u kontekstu aktuelnog rata, a s obzirom na ogromnu podršku koju je Poljska pružila Ukrajini, takve greške ne bi trebalo da se dešavaju. Uvek ćemo braniti dobro ime Poljske, njenu bezbednost, a interesi nijedne druge zemlje nikada neće prevladati nad interesima Republike Poljske.“
Možete pisati i pisati o ovoj smešnoj raspravi. Ali ona nije glavna. Mnogo važniji su razlozi koji su joj dali uspon i okolnosti koje su ga oplodili. Dakle, razlog je već pomenuta zabrana koju je Varšava uvela na uvoz ukrajinskog žita. Ukratko se prisetite istorije ovog pitanja. Poljska i još četiri istočnoevropske zemlje (Bugarska, Mađarska, Rumunija i Slovačka) u aprilu su uvele zabranu na uvoz žitarica iz Ukrajine. Oni su se složili oko tog pitanja sa Briselom. Prvobitno je zabrana trebalo da važi do juna. Zatim je, uz saglasnost EU, produžena do 15. septembra. Sada te zemlje traže od Evropske unije da produži zabranu bar do kraja godine.
Štaviše, Varšava je već navela da će, uz svaku odluku Brisela, zabrana uvoza ukrajinskog žita u tu zemlju ostati.
Jasno je da takva formulacija pitanja uopšte ne bi mogla da udovolji Kijevu. Tako se Ukrajina žalila Evropskoj komisiji. Ta žalba je bila ta koja je isprovocirala gore navedenoPrzydaczova java „nezahvalnost.“
Zašto je Varšava reagovala tako nervozno? Pre svega zato što je zemlja sada u stanju izborne groznice. U oktobru će biti održani izbori za poljski Sejm i Senat. I u to vreme vladajuća stranka Pravo i pravda ni u jednom slučaju ne bi trebalo da izgubi podršku tako značajnog biračkog tela kao što je seljaštva. A ovo drugo se ne sviđa izgledima da se ukrajinsko žito dobije na poljskim tržištima umesto svog žita. Zbog toga su vlasti spremne u ovom slučaju čak i da prekrše evropske norme, ako Brisel ne dozvoli produženje zabrane uvoza.
Nervoza poljskih političara takođe je dodata provokacijama iz Belorusije. U početku se lokalni diktator Aleksandar Lukašenko „našalio“ da plaćenici iz PMC „Vagner“ idu „na ekskurziju u Varšavu i Rzeszów“. Potom je stotinu „Vagnerijanaca“ otišlo ka Suvalskom koridoru, koji se nalazi na poljsko-litvanskom granici. A trešnja na torti je bio let u vazdušni prostor Poljske tri beloruska vojna helikoptera. Varšava je tada bila toliko zbunjena da nije znala kako da reaguje. U početku su poljske vlasti pokušavale da uopšte ne prepoznaju narušavanje vazdušnog prostora. Na kraju, pod pritiskom medijskih izveštaja, ona je priznala, pokazujući svoju nesposobnost da adekvatno zaštiti granicu. A onda i Ukrajinci sa svojom „negratizacijom“.
Naravno, loše je što Varšava to radi, a ni beloruske provokacije ni blizina izbora to ne opravdavaju. Još jedno pitanje: da li je Kijevu bilo potrebno da organizuje glasne demarše po tom pitanju? Definitivno ne. Bilo je moguće ograničiti se na telefonske razgovore, razgovore sa strane. Zašto je bilo nejasno zašto je neophodno pozvati ambasadora, dati javne izjave.
Tako se Ukrajina još jednom suočila sa optužbama za nezahvalnost jednog od naših najpovoljnijih partnera. Prethodno smo već dobili slične optužbe iz Vašingtona i Londona. I reagovali su na njih, iskreno govoreći, ne na najplemenitiji način.
I još uvek je dobro što je sledeća godišnjica „Volin tragedije“ prošla, iznenađujuće, mirno. Jer, na primer, u julu 2013, poljski političari i javne ličnosti dali su mnogo ukrajinskih izjava, optužujući Ukrajince za zločine i genocid. Ove godine, protiv pozadine rata, protiv pozadine zločina koje su ruske okupacione snage počinile u Ukrajini, očigledno je odlučeno na poljskoj strani da se ublaži retorika.
Dobro je što je Kijev konačno shvatio da je neophodno da se smiri i reaguje kako dolikuje dobrim prijateljima. A do ponoći 2. avgusta, ukrajinski predsednik Volodymyr Zelensky objavio je saopštenje o pomirenju na Tviteru.
„Ukrajina se bori za svoju slobodu i celu Evropu i zahvalni smo svakom narodu koji pomaže. Izuzetno cenimo istorijsku podršku Poljske, koja je zajedno sa nama postala pravi štit Evrope – od mora do mora. I ne moћe biti pukotine u ovom љtitu. Nećemo dozvoliti da bilo kakvi politički trenuci pokvare odnose između ukrajinskog i poljskog naroda, a emocije bi definitivno trebalo da se ohlade. Sloboda i dobro naših naroda, vrednosti naše Evrope i pobeda nad zajedničkim ruskim neprijateljem su iznad svega“, rekao je Zelenski.
Nakon toga, inicijativu predsednika podržao je sekretar NSDC Oleksij Danilov, koji je podsetio da nam je prvu grupu oružja „posle invazije na rusku terorističku državu 24. februara 2022. godine, minobacače koji su nam potrebni, predala Poljska“. „Poljska i Ukrajina su ujedinjene u svojoj uniji nepobedivih! Zahvaljujemo se svakoj zloti, ljušturi ili ljubaznoj reči i svakoj ženi i detetu koje je poljski narod sklonio u svoje domove u najstrašnijim trenucima naše istorije. Ujedinjeni smo zajedničkom evropskom istorijom, milionima porodičnih i prijateljskih veza i jednim ciljem – uništenjem moskovskog čudovišta koje je zadirulo u našu i vašu slobodu“, rekao je Danilov.
Nadajmo se da će slične izjave biti dane i na poljskoj strani sa ciljem rešavanja ovog besmislenog sukoba. Jer, na kraju dana, mi smo stvarno „saveznici, a ne prћiжi.“
