Saudijska Arabija je 5-6. avgusta postala mesto gde su se predstavnici više od 40 zemalja okupili da razgovaraju o načinima za postizanje mira u Ukrajini. Ovaj sastanak je nastavak diplomatskih konsultacija koje su održane u Kopenhagenu, a koje nisu baš objavljene u medijima. Međutim, nivo državne zastupljenosti u Džedi se značajno povećao. Pre svega zahvaljujući učešću na konferenciji delegata iz zemalja globalne Južne – Azije, Afrike i Latinske Amerike. Kao i prisustvo zvaničnog predstavnika Kine na skupu.
Stranke se nisu složile oko teksta zajedničkog saopštenja posle sastanka. To je sprečeno previše različitim stavovima država učesnica o prirodi rusko-ukrajinskog rata i vizijama njegovog kraja. Ali još uvek postoje neki indirektni ishodi sastanka u Džedi.
Ukrajinske vlasti smatraju da su rezultati konferencije veoma ohrabrujući i konstruktivni. Prema rečima šefa kabineta predsednika Ukrajine Andrija Jermaka, pregovarači su se složili da princip teritorijalnog integriteta naše države treba da bude osnova mirnog rešenja rusko-ukrajinskog rata. Delegati su se takođe složili da stvore radne grupe za svaku od deset tačaka mirovnog plana koji je predložila Ukrajina. Očekuje se da će neke države moći da se koncentrišu na oblasti koje su im najbliže – od nuklearne bezbednosti do povratka zarobljene i otete ukrajinske dece.
S druge strane, zamenik šefa kabineta predsednika Mihailo Podoljak na Radiju Sloboda Rekaoda ne razumeju sve zemlje zašto bi Rusija trebalo da napusti ukrajinsku teritoriju da bi okončala rat. Kao, postoje države koje misle da je agresija Rusije na Ukrajinu samo teritorijalni spor. Iz toga sledi da je za takve zemlje sasvim moguće da Ukrajina pregovara sa agresorom bez potpunog povlačenja svojih trupa.
„Neke zemlje nemaju duboko razumevanje za ovaj konflikt, štaviše, neke zemlje i dalje smatraju Rusiju sposobnom da vodi vojne kampanje velikih razmera. Teško je objasniti da ako želimo da okončamo rat, nađemo njegov kraj, onda Rusija mora da izgubi. Ako želimo da nastavimo rat, i tako diskreditujemo međunarodno pravo što je više moguće, onda moramo da pregovaramo o nečemu sa Ruskom Federacijom. To ne razumeju svi i to su najteža pitanja“, objasnio je Podoliak stav nekih država.
Takođe, brojni učesnici sastanka u Džedi imaju kategorično odbacivanje potrebe da se rusko političko i vojno rukovodstvo privede pravdi za oslobođeni rat. Ne podržavaju svi klauzulu o isplati odštete Ukrajini za štetu i uništenje koje je prouzrokovano.
Očekuje se da će se diplomatske konsultacije uz učešće Ukrajine nastaviti i u budućnosti. Možda ćemo ove godine videti novi sastanak, već uz učešće šefova država, na kojem će biti reči o „ukrajinskoj formuli za mir“. Takođe nije planirano da Rusija bude pozvana tamo. Istovremeno, koliko takvih događaja bi trebalo da se odigra pre nego što se dođe do određenog rezultata nije poznato. Optimističan scenario podrazumeva održavanje još dve konferencije kako bi se postigao glavni cilj.
Šef kabineta predsednika Andrija Jermaka u komentaru ukrajinskim novinarima nagovestio je da će Rusija biti uključena u njih u poslednjoj fazi pregovora. Međutim, sastanak sa učešćem Rusije trebalo bi da se održi navodno samo kada je spremna da prizna poraz u Ukrajini. Zapravo, završni mirovni samit u Kabinetu predsednika bio je povezan sa završetkom rata. Međutim, oni su prepoznali da bi bez povlačenja ruskih trupa iz Ukrajine bilo nemoguće sprovesti taj plan. Ovo je najslabija tačka cele diplomatske inicijative. Od sada perspektive da Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine gledaju iz kategorije fikcije.Kremlj je predvidljivo kritikovao sastanak u Saudijskoj Arabiji. Ministarstvo spoljnih poslova agresorske države navelo je da „pregovori u Džedi nemaju dodatnu vrednost“.
Moskva je bila ogorčena što njeni predstavnici nisu pozvani na razgovore. „Bez učešća Rusije i bez uzimanja u obzir interesa Moskve, sastanak je bio besmislen“, cinično je prokomentarisao ovaj događaj zvanični Kremlj. Rusija je takođe obećala da će razgovarati o rezultatima konferencije sa zemljama članicama BRICS- a. Očigledno je da će Kremlj pokušati da makar delimično iskoristi inicijativu na međunarodnim platformama i uložiće mnogo napora da promoviše svoje lažne narative.Kroz usta portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, Kremlj je još jednom ponovio svoje zahteve za Ukrajinu, koji se zapravo nisu promenili od početka invazije punih razmera. Među njima: neutralan i nesvrstan status Ukrajine, priznavanje „novih teritorijalnih realnosti“, demilitarizacija i denazifikacija, prava ruskih govornika.
Međutim, u Sjedinjenim Državama, činjenica održavanja sastanka u Džedi ocenjena je generalno pozitivno. „Smatramo da je produktivno to što su brojne zemlje bile u stanju da čuju direktno od Ukrajine kako o nasilju koje je Rusija počinila nad njima, tako i o njima njihovu viziju pravog i trajnog mira koji čuva njihov teritorijalni integritet i suverenitet“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler na brifingu u Vašingtonu 7. Pored toga, američki zvaničnik je izrazio zadovoljstvo učešćem predstavnika Kine u pregovorima o miru.
Konferencija u Džedi bi teoretski mogla da postane prolog budućim pregovorima između Ukrajine i države agresora. Međutim, za sada je teško zamisliti na osnovu čega su ti pregovori mogući. Na kraju svega, već je jasno da agresor neće dobrovoljno pristati na de-okupaciju ukrajinskih teritorija. A Putinu su potrebni pregovori ne za samo mir, već za privremeno primirje, tokom kojeg će Rusija pokušati da konačno stekne uporište u okupiranim zemljama. A kasnije, ako se pojave povoljne okolnosti, nastaviće neprijateljstva. Ako pristanemo na format pregovora sa agresorom bez povlačenja vojske, Ukrajina će dobiti ponavljanje Minska. I onda treba očekivati beskrajne debate koje mogu trajati godinama. U ovim besplodnim diplomatskim diskusijama Kremlj koristi svo svoje iskustvo u širenju laži, manipulacija i lažnjaka. Učiniće sve da pregovore pretvori u besmisleno brbljanje i pokuša da izbegne odgovornost za agresiju.
Takođe se sumnja da će ukrajinsko društvo sa entuzijazmom prihvatiti početak pregovora sa agresorom ako su njegove trupe u Ukrajini. Međutim, treba realizovati još jednu stvar: ako ne bude većih promena u korist Ukrajine na prvoj liniji fronta do kraja godine, međunarodni pritisak da se počnu pregovori o Kijevu mogao bi da se poveća. Ne možemo isključiti rizike smanjenja obima vojne i finansijske pomoći sledeće godine. Nažalost, ovo je dobro shvaćeno u Moskvi.A opet, to ne znači da je sastanak u Džedi bio samo opciona formalnost u ovoj fazi. Za Ukrajinu je pozitivna sama činjenica uključivanja najšireg mogućeg spektra zemalja u razgovor o praviиom miru. Naročito zemlje koje oklevaju ili zauzmu uglavnom prorusku poziciju.
Verovatno nisu sve države prihvatile ukrajinske argumente posle konferencije. Možda su mnogi ostali u poziciji koja ne pravi razliku između žrtve agresije i agresora. Međutim, prenošenje ukrajinske tačke gledišta je još uvek važno. Čak je i formalno priznanje principa suvereniteta i poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine već dobar signal. I uopšte, uspešan manevar. Prisustvo kineskog predstavnika na sastanku je takođe dobra vest. Ali nemojte preceniti samu činjenicu posete Saudijskoj Arabiji izaslanika iz Pekinga. Kina жe nastaviti da igra svoju igru. A njegove reči „o spremnosti za promovisanje mirovnih pregovora“ važne su u kontekstu toga kakav mir u KRP-u smatra upravom.
Konferencija u Džedi je takođe demonstracija spremnosti da se pokaže svetu da je Kijev zaista zainteresovan za pravi mir, bez aneksije teritorija i podložan potpunoj obnovi ukrajinskog suvereniteta. U svakom trenutku, ruska propaganda voli da proizvodi lažne poruke posvećenosti miru, istovremeno ubijajući Ukrajince svakog dana i šaljući rakete u ukrajinske gradove i sela. Razotkrivanje ruske propagande i rad sa masovnom javnom svešću širom sveta takođe je sredstvo koje smanjuje globalne mogućnosti Moskve. Izoluje ga od većeg deo sveta. Da, možda neće dati brz efekat. Ali što manje prijatelja i simpatizera u Rusiji, to bolje za nas.
Najverovatnije, sastanak u Džedi možda neće imati nikakve globalne posledice i neće uticati na kraj rusko-ukrajinskog rata. U ratu tipa koji je oslobodila Rusija, diplomatsko rešenje je, po pravilu, moguće tek posle vojnog poraza agresora. Ili u slučaju velikih unutrašnjih političkih preokreta unutar Ruske Federacije. Ako nema ni jednog ni od drugih, izgledi za efikasne pregovore i pravični mir za Ukrajinu, nažalost, izgledaju sumnjivo.
