Oko (im)moguće posete ruskog predsednika Vladimira Putina Južnoj Africi pojavila se prilično interesantna situacija. U najvećem gradu ove zemlje, Johanesburgu, 22-24. avgusta, biće održan samit tako čudne organizacije kao što je BRICS. Zašto čudno – više o tome kasnije.
Ukratko se prisetite šta je bio problem Putinove posete Africi. Predsudsko veće Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu izdalo je u martu naloge za hapšenje dve osobe vezane za ratne zločine u Ukrajini – ruskog predsednika Vladimira Putina i komesarku za prava dece Marije Lvove-Belove. Druga osoba nas trenutno ne zanima, pa ćemo ga namerno izgubiti iz vida.
Kako je objasnila pres služba MKS-a: „Putin je odgovoran za ratni zločin u vidu ilegalne deportacije stanovništva (dece) i ilegalnog prebacivanje stanovništva (dece) sa okupiranih teritorija Ukrajine u Rusiju. Zločini su verovatno počinjeni na okupiranoj teritoriji Ukrajine od najmanje 24. februara 2022. godine. Postoje razumni osnovi da se veruje da gospodin Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost za pomenute zločine – za činjenje dela direktno, zajedno sa drugima, zbog njegovog nesavršavanja odgovarajuće kontrole nad civilnim i vojnim podređenima.“
Sve je jasno i razumljivo. Kakve su posledice izdavanja takvog naloga? Pročitali smo u statutu: Države koje su strane MKS-a moraju odmah da uhapse osobu protiv koje je izdat nalog MKS-a čim kroči na njihovo zemljište. I to ne samo da se privede, već i da se ta osoba prebaci na sud u Hagu.
Da bi postala član MKS-a, zemlja mora da potpiše i ratifikuje Rimski statut. Trenutno postoje 122 takve zemlje. A Južna Afrika je jedna od njih. A Putin je jedan od ratnih zločinaca protiv kojih je izdat nalog MKS-a. To jest, situacija je iznenađujuće jasna i razumljiva: čim ruski lider kroči na dugo napaćeno južnoafričko tlo, lokalni čuvari reda treba da ga zadrže, stave mu lisice i pošalju ga pod pratnju u Hag.
Samo i ne toliko. S obzirom da će vođa nuklearne elektrane morati da bude pritvoren. Da, i država je relativno prijateljski nastrojena. Nije ni čudo što se Južna Afrika jednom pridružila BRICS-u. Ili je uzalud? Hajde da napravimo kratku istorijsku ekskurziju. Organizacija je osnovana u junu 2006, u okviru Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu uz učešće ministara ekonomije Brazila, Rusije, Indije i Kine. Južna Afrika se tada nije pridružila ovoj grupi. Zbog toga je originalna skraćenica imena bila BRIC.
Južnoafrikanci su se na ovaj korak odlučili baš 2011. godine. Onda su mislili da je ova odluka sasvim prikladna. Jer čime bi se zemlje članice mogle pohvaliti u to vreme? Pre svega, činjenica da je to najveća međunarodna organizacija u pogledu zemljišne oblasti i ukupnog stanovništva. Tako je i danas. Pored toga, zemlje članice su tada pokazale prilično dobre stope ekonomskog razvoja. Posebno Kina, čiji je godišnji rast BDP-a dostigao neverovatnih devet procenata. Da, i Indija je pokuљavala da nadoknadi. Situacija sa Brazilom nije bila toliko optimistična, ali ipak ekonomska kriza još uvek nije zahvatila ovu zemlju. A tu je i Rusija. Љta je sa Rusijom? Iako se zemlja nije naročito tehnološki razvijala, petrodolari su tekli kao reka, pružajući zemlji održiv rast. Ali sa ovim, sada je sve mnogo gore.
Već prilično brzo, situacija je počela radikalno da se menja i to ne na bolje. 2014. godine, Rusija se zaglavila u ratu sa Ukrajinom, tada još uvek lokalnom, ali ipak. Bila je sankcionisana (doduše ne previše bolna u to vreme), izbačena je iz sramnog G8. U Brazilu je počeo niz ekonomskih i političkih kriza. Razvoj Kine počeo je ubrzano da se usporava, pretvarajući se u recesiju. Jedna po jedna, moćne korporacije počele su da bankrotiraju u zemlji, posebno u građevinskom sektoru. Ekonomski rast Indije je stao bez dostizanja ozbiljnog nivoa.
Stoga je BRICS, na koji su neki ekonomski analitičari predvideli svetsko prvenstvo u odnosu na pozadinu zapadnih međunarodnih asocijacija, izgubio sve potencijale i bilo kakve izglede. U stvari, organizacija je postala neka vrsta kluba gubitnika.
Među tim gubitnicima sada ostaje Republika Južna Afrika, koja je imala sve šanse da se pridruži zapadnom svetu sa svim svojim tehnologijama i finansijskim mogućnostima. Međutim, zemlja se za sada neće usuditi da prekine odnose sa Moskvom. Posebno u vojnoj sferi. Nedavno je čak bilo sumnji da je Južna Afrika tajno snabdevala Ruse oružjem.
Ali da se vratimo na incident sa Putinom i južnoafrički samit BRICS. Avgustovski samit trebalo je da bude prilično obeležje, barem prvi samit licem u lice od višegodišnje pandemije koronavirusa, kada su takvi događaji održani putem video konferencije. Predsednik Siril Ramaposa bio je veoma ponosan što je bio domaćin tako izvanrednog događaja.
Nepotrebno je reći,, da je izdavanje naloga za hapšenje lidera Kremlja užasno uplašilo južnoafričke vlasti. Šta da radite: promenite format, smanjite status? Pretorija je ljubazno zamolila ruskog predsednika da ne prisustvuje samitu BRICS-a još u aprilu. „Razumemo da smo vezani Rimskim statutom. Ali ne moћemo pozvati nekoga i uhapsiti ga. Možete razumeti našu dilemu. Bićemo srećni ako Putin ne dođe“, rekao je potpredsednik Južne Afrike Pol Mašatile.
Neformalno je poslata poruka Kremlju da Putin ne bi trebalo da leti ovde, jer bi on zbog naloga za njegovo hapšenje bio pritvoren. Kremlj je hrabro odgovorio: „Samo pokušaj!“
Zbog toga je na dnevnom redu južnoafričkih vlasti bilo pitanje skorog povlačenja iz Rimskog statuta. Tada je odlučeno da se od MKS-a zatraži da ne prisiljava zemlju da uhapsi Putina.
Južnoafrički predsednik je bio užasnut, po njegovom mišljenju, hapšenje Putina bilo bi ravno objavi rata Rusiji. „Južna Afrika ima očigledne probleme sa ispunjenjem zahteva za hapšenje i izručenje predsednika Putina. Rusija je jasno mogla da kaže da bi hapšenje njenog sadašnjeg predsednika bila objava rata. Bilo bi nekompatibilno sa našim ustavom rizikovati odlazak u rat sa Rusijom. Imam ustavne obaveze da štitim nacionalni suverenitet, mir i bezbednost republike“, naveo je Ramaposa u saopštenju.
U međuvremenu, najveća opoziciona stranka u Južnoj Africi, Demokratski savez, dolila je ulje na vatru. Opozicija je tražila da vlada uhapsi ruskog predsednika čim stigne na samit BRICS-a u Johanesburgu. Da vlasti ne bi imale drugog izbora, Alijansa je podnela tužbu Vrhovnom sudu tražeći da vlada ispuni svoje obaveze u okviru jedne zemlje prema MKS-u.
Upravo 19. jula južnoafričke vlasti uspele su da odahnu: Putin je najavio da neće ići u Johanesburg.
„Uzajamnim dogovorom ruski predsednik Vladimir Putin neće prisustvovati samitu. Rusku Federaciju će predstavljati ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov“, rekao je južnoafrički predsednik Siril Ramaposa. A Putin će učestvovati na samitu BRICS-a u formatu video konferencije.
Za budućnost, dajem besplatan životni hak liderima zemalja koje Putin može da poseti i koje sumnjaju da li da uhapse tog kriminalca ili ne. Dakle: uhapsite i ne poznajete strah. Ne smeš da se plašiš nikakvog rata, a kamoli nuklearnog napada. Iz prostog razloga što je ceo sistem donošenja odluka u Rusiji u poslednje dve decenije jasno prilagođen jednoj osobi – pod istim Putinom. Čim bude iza rešetaka, sistem će postati nefunkcionalan. Štaviše, jedan deo vladajuće elite u očaju će se uhvatiti za glavu i neće znati šta da radi. I drugoj će biti drago što se ovo desilo, a neće uraditi ništa ni. Zbog toga se niko neće usuditi da preduzme više ili manje ozbiljne korake u Kremlju.
U ovom „slučaju Putin“, južnoafričke vlasti su se rugale sebi. Jer, samo izuzetno naivna osoba može da zamisli da će ruski predsednik odlučiti da ode u inostranstvo dalje od ozloglašenog Evroazjeka. Pored toga, malo je verovatno da će on čak i otići u Jermeniju, s obzirom da zemlja namerava da ratifikuje Rimski statut u bliskoj budućnosti. Može se reći da Putinu nije ni pomišljalo da ode u Johanesburg.
Tako bi se, čini se, zašto je Rusija organizovala ceo ovaj cirkus, zastrašujući Južnoafrikance izjavama o Putinovom učešću na samitu? Da, upravo zato što je to Rusija, taktika zastrašivanja je osnova ruske geopolitike. I ne daj Bože da ne pokažemo da je sama Rusija, njen neustrašivi lider Putin, bila uplašena. Zato je bilo neophodno sačekati da se sam domaćin (Južna Afrika) pokloni i više puta zatraži milost, to je tako, Putinov ne-dolazak u Johanesburg.
Ali pitam se da li je Pretorija pokazala karakter i nije molila Putina, šta onda? Kako bi Kremlj izaљao? Pa, neko bi mogao da pošalje Putinovog dvojnika na samit. Ne žuri da se nasmeješ. Ja sam lično donedavno smatrao glasine o Putinovim dvojnicima smešnom teorijom zavere, ali nedavni događaji (naročito posle Vagnerove pobune) sve više podrivaju moje samopouzdanje i teraju me da naginjem suprotnom mišljenju.
