Tokom rata, Ukrajinci ceo svet pokazuje primer izuzetne hrabrosti i ljubaznosti, jer oni koji su na bezbednim mestima pokušavaju na sve moguće načine da podrže našu hrabru vojsku i sunarodnike koji su prinuđeni da zatraze pomoć. Jedna od najugroženijih kategorija tokom rata su žene koje odgajaju decu same i koje su bile primorane da se presele u strani grad.
Govorimo vam o projektu „Žena za ženu“, koji je napravila nevladina organizacija „Centar za ženske perspektive“ za pomoć ženama u kriznim životnim okolnostima. U okviru projekta, Ukrajinke koje su preživele okupaciju, čiji su rođaci u zatočeništvu, obolele od raka i majke sa mnogo dece koje su izgubile posao i traže načine da prehrane svoje porodice dele svoje priče.
„Okupatori su kidnapovali mog muža i udarili ga strujom“
Katerina ima 31 godinu, živela je sa mužem i sinom u gradu Vasilivka kod Zaporizhia. Imali su uobičajeni miran život, par je očekivao drugo dete, ali rat je promenio sve. Vasilivka je bila pod okupacijom na početku invazije punih razmera. Budući da je u sedmom mesecu trudnoće, žena se oko dva meseca krila od granatiranja u podrumu.
„Jednog dana neprijatelj je razbio vrata naše kuće i poveo mog muža sa sobom. Tri dana nisam imao nikakve informacije o njemu. Nisam ni znala da li je ћiv. Onda smo uspeli da ga vidimo u policijskoj stanici. Vilica i nos su mu bili slomljeni, ruke su mu bile vezane za plafon, a udarila ga je struja. Tako su Rusi želeli da znaju informacije o drugim stanovnicima grada: vojsci, partizanima i bogatašima“, kaže Katerina.
Posle pet dana mučenja, čovek je pušten, porodica je uspela da napusti okupaciju i nastani se u Zaporizhia. Katerinom mužu je potrebno lečenje, a takođe ne može da radi iz zdravstvenih razloga. Katerina je rodila svoje drugo dete i brine o bebi, sada je jedini prihod porodice pomoć države, pa je žena primorana da zatraži finansijsku podršku od filantropa.
A ovo je priča o Viktoriji, majci mnoge dece iz Kupianska, regiona Karkiv. Pre invazije punih razmera, on i njegovo četvoro dece živeli su u sopstvenom domu. Žena kaže da su ruski vojnici često dolazili kod njih sa pretresima, i dok su pokušavali da pobegnu od okupacije, ona je skoro upucana.
„Četiri puta smo moja deca i ja pokušali da odemo. Jednom smo skoro upucani. Na ruskom kontrolnom punktu, ruski vojnici su nas nazvali izdajnicima i poređali u šumski pojas. A onda im je zazvonio vok-toi, skrenuli su pažnju i rekli nam da izađemo. Tako da smo se ponovo vratili u okupirani grad“, rekla je žena.
Kupiansk je pušten iz okupacije u septembru 2022. Viktorija kaže da neki njeni poznanici nedostaju, njena kuća je imala dva „dolaska“, i potpuno je uništena. Viktorija i njeno četvoro dece sada postavljaju novi život u Karkivu, dok je njen otac boravio u Kupiansku – njegova kuća je granatirana, ali ne i potpuno uništena.
Katerina i Viktorija ispričale su svoje priče u okviru projekta „Žena za ženu“, koji je napravila nevladina organizacija „Centar za ženske perspektive“. Tokom potpune invazije, stotine Ukrajinki iz različitih regiona počele su da se okreću nekada lokalnom projektu Lviv, koji su se našli u teškim okolnostima i kojima je bila potrebna pomoć.
Pojačaj glas žena kojima je potreban
Projekat «Žena za ženu“ je napravila nevladina organizacija „Centar za ženske perspektive“ pre tri godine tokom pandemije koronavirusa. Koordinatorka projekta Iryna Yuzyk rekla nam je da je lokalna Lviv inicijativa pomogla ženama, uglavnom klijentima organizacije, koje su se našle u teškim životnim okolnostima, uključujući gubitak posla.
Na sajtu projekta, kao i na društvenim mrežama, počele su da pričaju priče žena kojima je potrebna pomoć, čime su tražile dobrotvora za ovu osobu. Ako su ljudi koji su pročitali priču imali želju da pomognu, o tome su pisali u komentarima ili u privatnim porukama, a ispustili su im detalje ili kontakte određene žene. Tako dobrotvor šalje sredstva ne na račun organizacije, već na privatnu karticu određene osobe.
Sa početkom invazije punih razmera, situacija se promenila. Ako je nekada projekat „Žena za ženu“ bio čisto lokalni, sada se ljudi okreću pomoći iz različitih delova zemlje, a tokom dana može da se primi i do 400 zahteva. Pošto postoji veliki zahtev za pomoć, ne objavljuju se sve priče. Irina Juzik objašnjava da kada bi svaka priča bila objavljena, ljudi jednostavno ne bi imali resurs da pomognu.
„Prvi bum dogodio se krajem maja 2022. godine – oko 400 prijava stiglo je u isto vreme“, priseća se Irina Juzik, koordinatorka projekta Žena za ženu. – Ranije smo objavljivali 2-3 priče nedeljno i nastavljamo to da radimo, inače neće imati smisla. Ako se priče objavljuju svakodnevno, tNeжemo niљta da pokupimo. Sakupićemo 500 hrivnija za nekoga, 300 za nekoga… Nikome ne treba pomoж za krpelja, neжe pomoжi. Pravimo interval između priča kako bi ljudi imali vremena da ih vide i pročitaju.“
Sadržaj paketa hrane koji se mesečno šalju ženama kojima je pomoć potrebna
Kada inicijativa primi zahtev za pomoć, ona se analizira, proverava se tačnost dokumenata i drugih činjenica. Neke priče se objavljuju, druge žene pokušavaju da pomognu oko proizvoda – svakog meseca, u sklopu inicijative, ciljana pomoć se šalje ženama kojima je potrebna, a to je 100 kompleta hrane. Međutim, prema rečima Iryne Yuzyk, zahtevi za setovima hrane dolaze mnogo puta više.
Otprilike 70-80 odsto žena poslalo je pakete hrane uživo na teritorijama fronta: Donetsk, Kerson, Karkiv, Region Zaporizhia. Većina njih su neudate žene sa decom.
„Svaka priča je veoma teška, one najragičnijnije se objavljuju na sajtu. Na primer, ako govorimo o ženi koja ima rak i nalazi se na teritoriji fronta, rođaci su umrli ili otišli, a nema ko da joj pomogne. Postojala je priča da je u regionu Karkiva poginula cela ženska porodica, raketa je pogodila njihovu kuću. Dan ranije, uspela je da izvuče svoju decu i sestru. Imali su veliku kuću, a sada je ostala bez ičega sa nekoliko dece. Opisujemo tako teške situacije i tražimo pomoć“, kaže Irina Juzik, menadžerka Centra za ženske perspektive.
Priče o pomoći
Odnedavno na projektu «Žena za ženu“ adresirano na IDP Natalija. Pobegla je sa granice regiona Sumi i preselila se sa svojom decom u region Ternopil. Žena ima četvoro dece: blizance predškolskog uzrasta i dva već odrasla sina koji su išli napred. Oba njena najstarija sina su umrla.
„Sakupili smo nešto novca za nju, paket sa stvarima za decu. Kasnije me je pozvala i rekla mi da su joj isplaćene beneficije zbog smrti jednog od njenog sina. Žena je želela da pomogne nekome i tražila je da izabere porodicu kojoj je potrebna. Tada smo imali ženu iz Volnovakha koja ima sedmoro dece i preselila se u drugi deo regiona Donetsk zbog neprijateljstava. Plašila se da ode bilo gde dalje. Dijagnostikovan joj je rak grlića materice, potrebna su joj sredstva za operaciju. Rekla sam Natalija o tome – platila je operaciju“, priseća se Irina Juzik priču o svojoj pomoći.
Bilo je i nekoliko slučajeva kada su inicijativi pristupili kompanije, stranci ili samo filantropi koji su, imajući određenu sumu, želeli da je doniraju i tražili da izaberu ljude kojima su ta sredstva sada najpo najpotvrđenija.
„Prošle godine smo imali takav da je IT specijalista koji živi u inostranstvu prebacio po 3.000 UAH 27 žena mesečno. Sastavili smo liste i on im je, preko svog pomoćnika, poslao sredstva, koja su trajala četiri meseca“, kaže koordinator projekta. – I sada imamo divnu akciju filantropa – oni su Holanđani, ali žive u Mađarskoj. Stranac je okupio svoje prijatelje, a oni su odlučili da pomognu 50 žena u roku od šest meseci. Svakog meseca, ove žene dobijaju 3.000 od svoje grupe. UAH“.
Ženske priče možete pročitati na platformi «Žena za ženu„, kao i u Facebook I Instagram. Ako, nakon čitanja priče, imate želju da nekoga finansijski podržite, onda je dovoljno da ostavite komentar ispod posta, a vi ćete resetovati detalje ove žene, možete pisati i na e-mail [email protected]. Možete pomoći ne samo novcem, već i hranom – svako može da volontira i prikupi paket sa hranom i sredstvima za higijenu tako što će ga poslati ženi kojoj je potreban.
