Prema rečima većine Ukrajinaca i drugih istočnih Evropljana, pregovaranje o mirovnom sporazumu sa ruskom vladom je gubljenje vremena. Tek posle slomljenog poraza Rusije postaće moguće razumevanje između Moskve i Kijeva. Kao i u caru i sovjetskoj Rusiji, vojna katastrofa mogla bi da donese fundamentalne unutrašnje promene u zemlji.
Sada se svet suočava sa još jednom dilemom. Pojedinačne države su možda ambivalentne u pogledu Putinovih postupaka, budućnosti Rusije i suvereniteta Ukrajine, ali zapadne vlade ne treba da brinu — za razliku od Kijeva — o dugoročnim izgledima za prekid vatre ili mirovni sporazum. Izborni ciklusi u demokratijama nalažu da političari koji se kandidovaju za javne funkcije danas treba da traže brza rešenja, umesto da se upuštaju u višegodišnje prepirke.
Izazov za ciniće
U Vašingtonu, Briselu, Parizu ili Berlinu – kao i u zemljama Azije, Afrike ili Latinske Amerike – rusko-ukrajinski rat se može posmatrati kao daleki regionalni, postsovjetski i/ili slovenski spor. Neki političari otvoreno izjavljuju da im ova istočnoevropska konfrontacija nije mnogo važna. Ukrajina je geografski, kulturno, istorijski i politički udaljena od domovine većine zapadnih igrača. Za njihove vlade to može da znači da investicije (finansijske, vojne, političke) u odbranu, bezbednost i obnovu Ukrajine moraju biti smanjene ili čak zaustavljene. To bi takođe moglo da znači da je brzo zaključeni mirovni sporazum bolji od dugotrajnog vojnog zastoja.
Međutim, čak ni vlade kojima nije stalo do pravde, slobode i nezavisnosti ne mogu da odvoje svoj stav prema Moskvi i Kijevu od pitanja globalne bezbednosti. Ukrajina je – kao i Rusija – sastavni deo svetskog poretka i punopravni član međunarodne zajednice.
Već između 1945. i 1991. godine, Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika bila je, za razliku od Ruske Savezne Sovjetske Socijalističke Republike, nesadrušan član Ujedinjenih nacija. Nakon sticanja nezavisnosti u avgustu 1991, Ukrajina ne samo da je postala punopravna članica UN kao potpuno nezavisna država – danas je i članica Saveta Evrope, OEBS-a, Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, kao i mnogih drugih međunarodnih organizacija, konvencija i sporazuma.
Rukavica Kremlja
Ruska ilegalna aneksija ukrajinskog krimskog poluostrva 2014. godine stvorila je fundamentalni problem međunarodnoj zajednici koja nije ravnodušna prema sudbini ukrajinskog naroda i države. Moskva ističe da ukrajinska nacija i država nisu potpune, što je u suprotnosti sa idejama o međunarodnom poretku, bezbednosnom sistemu i prekograničnoj saradnji.
Osam godina posle oružane zaplene Krima, Rusija je ponovo pojačala napore da uskrati ukrajinsku državnost. Ponovo je nezakonito anektirano četiri regiona na jugoistoku Ukrajine, žestoko kršeći međunarodno pravo. Eskalacija terora nad ukrajinskim civilima od 24. februara 2022. dolazi sa cenom. Rat u Ukrajini je sve prepun posledica ne samo za Ukrajinu, već i za stabilnost poretka svih suverenih država.
Pre devet godina, narativ Kremlja o spornom statusu Krima delimično je prihvaćen od strane međunarodne zajednice. Danas bi se mali broj političara, diplomata i eksperata složio sa opravdanjem Kremlja za agresiju na Ukrajinu. Kremlj i dalje podržava narativ koji negira postojanje Ukrajine, barem unutar međunarodno priznatih granica. Moskva nastavlja da falsifikuje ukrajinsku istoriju, zakon, politiku, kulturu itd. Cilj svega toga je da se ozakoni delovanje Kremlja prema Ukrajini.
Međunarodni poredak, Zbogom?
Problem kampanje dezinformisanja Kremlja ne leži samo u činjeničnim netačnostima i selektornosti predstavljanja događaja u istoriji Ukrajine. Pravi izazov za Moskvu u njenom narativu o Ukrajini je da se slične priče mogu ispričati i o mnogim zemljama. Većina zemalja i teritorija u svetu zapetljala je istoriju, oprečni legitimitet i čudne epizode u svojoj dugoj i skorijoj prošlosti. Neki od njih još uvek imaju sporne teritorije i dvosmislene identitete. Sve države sveta, poput Ukrajine, nekada nisu postojale, nisu bile nacionalne države i imale su različite granice.
Uprkos kršenju međunarodnog poretka, Kremlj insistira da je Pandorina kutija prazna. Da stvar bude gora, Rusija nije sitni igrač u posthladnoratovskom svetu. Prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT), nasledio je od Sovjetskog Saveza stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (Savet bezbednosti UN) i status nuklearne sile. Ruska Federacija je jedna od pet članica Komonvelta nacijai koji imaju posebna prava, ali su takođe odgovorni za održavanje reda u državama nacijama i međunarodnoj bezbednosti i pravu. U međuvremenu, postupci Moskve podrivaju najosnovnije principe Povelje Ujedinjenih nacija. Ona je naglavačke po principima Međunarodnog sporazuma o sprečavanju širenja nuklearnog oružja i jedinstvenom statusu pet „država nuklearnog oružja“. Savet bezbednosti UN i NPT postali su u rukama Rusije instrumentima ne stabilizacije, već podrivanja svetskog poretka.
Mir uprkos svemu?
Većina samoproglašenih pragmatičara i pacifista koji se zalažu za „zemlju u zamenu za mir“ nije na platama Kremlja. Možda čak i ne saosećaju sa Putinom i kompanijom. Neki od njih izražavaju saučešće Ukrajini i Ukrajincima. Njihovi predlozi za prekid vatre i mir izneti su uz uverenje da su oni u interesu ukrajinskog naroda.
Međutim, ti isti pragmatičari deluju nespremno ili nesposobno da uzmu u obzir sve posledice svojih pacifističkih planova. Prvo, sporazum „zemlja u zamenu za mir“ sa Moskvom postavlja pitanje do kakvog primirja bi to moglo da dovede. Lokalno stanovništvo na teritorijama koje zauzima Rusija izloženo je deportacijama, mučenjima, pogubljenjima, lišavanju imovine i drugim kršenjima ljudskih prava. Mnoge pristalice primirja sklone su moralizaciji. Međutim, oni imaju tendenciju da zaobiđu fundamentalni etički problem ruske kontinuirane okupacije ukrajinske teritorije.
Drugo, različiti mirovni planovi predviđaju, direktno ili indirektno, privremena ili čak trajna ograničenja teritorijalnog integriteta ili suvereniteta Ukrajine. Među najpopularnijim predlozima je da se Krim drži pod kontrolom Moskve ili da se odbaci mogućnost pridruživanja Ukrajine NATO-u. Međutim, to bi stvorilo problem ne samo Za Ukrajinu. To bi takođe poslalo signal svetu.
Ići tim putem znači da će teritoriju, slobodu i nezavisnost punopravnog člana UN ograničiti ne samo Rusija. Kompromis koji se promoviše na međunarodnom nivou značio bi da su druge zemlje saučesnici u podrivanju međunarodnog poretka. Takav tok događaja ponovio bi neuspeh Francuske i Nemačke u zloglasnom normandijom formatu 2014-2021. Posle velike vojne agresije i nuklearne ucene, Rusiji bi ponovo bilo dozvoljeno da ubira plodove svoje agresije.
Nezgodna pitanja
Kakvu će nadležnost i legitimitet imati sistem UN i evropski bezbednosni poredak ako se Rusija izvuče sa kršenjem desetina bilateralnih i multilateralnih sporazuma kojih se obavezala da će se pridržavati međunarodnih sporazuma i organizacija? Ako većina međunarodne zajednice prihvati dogovor koji rezultira neto pobedom Rusije, to neće biti samo nepoštovanje političkog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. To bi takođe bilo u suprotnosti sa obavezama tih zemalja prema međunarodnom pravu da ne priznaju dobitke ostvarene vojno. Zašto druge relativno moćne države ne preduzmu akciju protiv svojih suseda, slično onima koje je Rusija preduzela protiv svog jugozapadnog „bratog naroda“? Zar druge teritorije nisu dovoljno sporne da se vrate kuжi kao Novorossiya?
Ne samo neke, već čak i mnoge zemlje širom sveta možda žele da se uvere da neće završiti u situaciji da Ukrajinci završe. Zašto bi relativno slabe vlade nastavile da se oslanjaju na međunarodno pravo i međunarodne organizacije da bi zaštitile svoje granice i nezavisnost? Ako zapadne i druge moćne vlade jasno ukaћu da se na njih ne moћe raиunati kao braniocima svetskog poretka, onda жe moћda biti potreban drugi alat?
Zakljuиke
Spor i poludug međunarodni odgovor na ilegalnu aneksiju Krima u Rusiji 2014. godine, hibridni rat u Donbasu 2014-2021, i invazija velikih razmera 24. februara 2022. godine, već su oštetili globalni bezbednosni sistem. Implementacija dobro pripremljenog mirovnog plana mogla bi privremeno da zaustavi neprijateljstva u Ukrajini. Međutim, to bi produbilo ionako zabrinjavajuće pukotine u svetskom poretku.
Zaključivanje sporazuma „zemlja u zamenu za mir“ značiće da će postupci Kremlja biti priznati kao legitimni. To bi potkopalo ne samo međunarodni liberalni poredak, već i globalnu bezbednost i stabilnost i nanelo dugoročnu štetu globalnom režimu neširenja nuklearnog i drugog oružja za masovno uništenje.
Oružana agresija Rusije na Ukrajinu i kampanja genocida nad ukrajinskim narodom ne može se zaustaviti čisto ne-vojnim sredstvima. Ne postoji drugi način osim da se silom porazi sila. To je u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom, posebno članom 51 Povelje UN. Kompromisi, ustupci i druge koristi za agresornu državu nisu put ka trajnom miru u istočnoj Evropi i drugim regionima. Zemljište u zamenu za mirovni sporazum naneće dugoročnu štetu međunarodnoj naredbu zasnovanu na normama i budućoj vladavini međunarodnog prava.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Rosja burzy globalny ład
