U proteklih šest meseci centralna informativna tema u ukrajinskom medijskom prostoru bila je pitanje kontraofanzivne. Predstojeća kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine kroz usta mnogih govornika pretvorila se u svojevrsnu PR najavu velikog događaja od istorijskog značaja. Kada su počeli prvi kontraofanziva, ispostavilo se da je realnost malo drugačija od onoga što su političari i zvaničnici govorili u prethodnih nekoliko meseci.
Po pravilu, tokom rata nije običaj da se reklamiraju njihovi planovi i planovi. Rat je oduvek bio umetnost obmane. Obmanjivanje neprijatelja, zbunjujući ga, zadavanje neočekivanog udarca na neočekivanom mestu je osnova uspešnih ofanzivnih operacija. Međutim, iz nekog razloga, Ukrajina je odlučila da prekrši ovo nepisano pravilo taktike i strategije. O raznim opcijama ofanzive Ukrajine i potrebi da se preseče kopneni koridor do Krima razgovarali su svi koji nisu lenji. Analizirali smo različite detalje i pravce buduće operacije. Govornici vlasti su skoro svakodnevno pominjali ofanzivu, koja je pažljivo pripremljena. Oni su čak pomenuli datume mogućeg ulaska ukrajinskih trupa na Krim. Nikada ranije najava predstojeće vojne ofanzivne operacije nije stekla tako svetlu PR boju i nije bila toliko naširoko obuhvaćena medijima. Naravno, može se mnogo govoriti o potrebi oslobađanja okupiranih teritorija. Ali zašto obraćati toliko pažnje na ovo na javnom trgu? Zašto povezati početak ofanzivnih operacija sa određenim datumima ili godišnjim dobima u godini ili sa nabavkom specifičnih vrsta oružja i opreme? Uspešna ofanziva voli tišinu.
Ukrajinsko društvo izdržalo je mnoge užasne dane tokom meseci ruske invazije punih razmera i pokazalo sposobnost da prevaziđe teškoće, bori se i pobedi. Ispostavilo se da su Ukrajinci otporni i neuništivi. Njihov duh nije slomljen ruskim terorističkim raketnim napadima, noćnim alarmima za vazdušne napade, hidroelektranama i zatamnjenjima. Nismo se plašili nuklearnih ucena i drugih pretnji od diktatora Kremlja i njegovog sudskog ponovni postupka. U borbi protiv zle imperije, Ukrajinci su postali jači. Njihov duh je bio naravan. Bilo je više samopouzdanja i vere u sebe. Tako očvrsnutom društvu nije potrebna čvrsta pozitivna, izmišljena paralelna realnost i preterani delovi dopamina. Potrebna mu je istina i pravda, efikasan rad državnog aparata, neminovnost kažnjavanja za zločine. Međutim, umesto borbe protiv korupcije i svakodnevnog jačanja efektivnosti rada vlasti na ubrzavanju pobede nad agresorom, Ukrajincima je ponuđena najava uzbudljive serije o kontraofanzivnosti. Izmišljena, doduše dobra, budućnost umesto prave sadašnjosti i prava borba sa faktorima koji odlažu našu pobedu.
Ukrajinci su prethodnih meseci bili prezasićeni kontraofanzivnim. Naravno, neophodno je održati poverenje u pobedu među širokim štrasom društva. Ali sugestija u preteranim dozama i vagama je štetna. Jer kontakt sa stvarnošću može da izazove bolnu reakciju velikog dela društva i dovede do razočarenja i utučenosti.
Posle duge medijske PR kampanje kontraofanzivne, mnogi Ukrajinci su počeli da zamišljaju da čekamo munjevito brze proboje ukrajinskih udarnih grupa naoružanih zapadnom opremom. Verovatno su se mnogi iskreno nadali da će za nekoliko dana ukrajinske brigade stići do Azovskog mora i granica okupiranog Krima. Da će leopard tenkovski stubovi preseći ruske odbrambene linije kao nož putera. Da će pasti ruska linija fronta, nesposobna da izdrži udarce oružanih snaga Ukrajine, za dan ili dva. Ovo je lepa, veoma poželjna i optimistična slika. Ali je takođe veoma daleko od stvarnosti.
Dok su u etru „jedinstvenog teletona“ govorili o ukrajinskoj kontraofanzivi, neprijatelj nije sedeo u esnafu. Imao je dovoljno vremena da se pripremi. Rusi su izgradili moжne tri linije odbrane. Ogromne oblasti teritorije su minirane. Izgradili su podzemna odbrambena utvrđenja, kutije za pilule i druge vatrogasne inženjerske strukture. Posebna pažnja posvećena je pravcu Zaporizhia kao jednom od najverovatnije za ukrajinski kontranapad. Međutim, u drugim sektorima fronta izgrađena su mnoga odbrambena utvrđenja.
Kada su počeli prvi pokušaji ukrajinskih kontranapada, ispostavilo se da je to trebalo da ispadne. Efekat iznenađenja je uglavnom izgubljen. Nemoguće je lako proći kroz moćne odbrambene linije osvajača. Takođe je izuzetno teško izvrsiti ofanzivne operacije velikih razmera protiv tako ozbiljnog neprijatelja bez moderne avijacije i sa preterano ograničenim arsenalom dalekometnog oružja. Ne možemo da priuštimo da organizujemo napade na meso, kao što to radi ruska komanda. Neophodno je tražiti slabe tačke odbrane, obmanjivati neprijatelja, pribegati ne-standardnim koracima, uništiti skladišta municije i linije snabdevanja. Za sve ovo je potrebno vreme i resursi. To ne znači da će ukrajinska kontraofanziva biti neuspešna. To jednostavno znači da ofanziva nije akcioni film gde se oklopni stubovi probijajuOni su posledica neprijateljskog poretka bitke, i surove stvarnosti sa sopstvenim prilagođenim zapletom, koji se ne razvija uvek po scenariju.
U našim mislima, ofanziva je povezana sa brzim napredovanjem i iznenadnim oslobađanjem velikih teritorija. Ali nisu uvek uspešne ofanzivne operacije izgledale ovako. Ovo je možda poslednja faza kontraofanziva, kojoj prethodi dug period konfrontacije kako bi iscrpeo neprijatelja. U stvari, većina ofanzivnih operacija u istoriji ratova se razvijala postepeno. Efekat promena na prednjem delu akumuliran je relativno dugo i naizmenično sa periodima operativne pauze.
Nemačka je izgubila Prvi svetski rat kao rezultat savezničke kontraofanziive koja je trajala sto dana, ali uopšte nije ličila na blickrig. Agonija na frontu poklopila se sa pogoršanjem unutrašnje političke krize unutar Nemačke imperije i iscrpljenost njenih resursa za ratovanje. Tokom Drugog svetskog rata, nemačka ekspediciona snaga feldmaršal Ervin Romel uspela je da napreduje daleko u Egipat. U junu 1942, oko 100 km je ostalo do delte Nila iz El Alameina. Međutim, Nemci nisu imali dovoljno goriva, municije i opreme. To je omogućilo britanskim trupama 23. Istovremeno, angloameričke jedinice pod komandom Ajzenhauera sletele su u Alžir 8. Nemačko-italijanske trupe bile su primorane da se povuku. Ali saveznicima je trebalo više od šest meseci dok ostaci Afričkih ekspedicionih snaga nisu kapitulirali u Tunisu 13. Bitka za Italiju počela je savezničkim iskrcavanjem na Siciliju u julu 1943, a završena je tek u aprilu 1945. Saveznicima je ruta kroz Italiju u početku delovala kao najbolja opcija da se probiju do granica Rajha. Međutim, planinski pejzaž Apeninog poluostrva, u kombinaciji sa moćnim nemačkim odbrambenim linijama, pretvorio je italijansku kampanju u dugu, iscrpljujuću kampanju.
Poslednjih nedelja ukrajinski zvaničnici postali su oprezniji i manje optimistični u pogledu kontraofanziva. Euforija je donekle jenjava. To se dogodilo protiv pozadine brojnih pomalo pesimističnih publikacija o ukrajinskoj kontraofanziviji u zapadnim medijima. Predsednik Volodymyr Zelensky nedavno je rekao da je ofanziva generalno pozitivna, ali teška. 25. jun Ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznikov u intervjuu američkom TV kanalu Fox News rekao je da je očekivanje rezultata od kontraofanziva preuveličano. Zvaničnik je priznao da postoje „različite okolnosti i različite prepreke“ tokom neprijateljstava. Štaviše, Oleksij Reznikov je dodao da sada ukrajinske trupe ne sprovode kontraofanzivu, već samo „pripremnu operaciju“, a Rusi su izgradili „veoma jake odbrambene linije“.
Na proleće je bilo sličnih izjava ministra da su očekivanja od ukrajinske kontraofanzivne u svetu „donekle precenjena“. Međutim, glavni govornici koji predstavljaju same ukrajinske vlasti izazvali su to preispitivanje dajući ponekad otvoreno samouverene intervjue stranim medijima. A sada smo prinuđeni da smanjimo stepen pozitivne retorike i spustimo se sa neba na zemlju.
Uspeh kontraofanziva nije osiguran njenim oglašavanjem, a ne bravura komentarima vladinih zvaničnika. Kontraofanziva voli tišinu ne samo u fazi svog ponašanja, već i u fazi priprema. Ali u Ukrajini su, iz nekog razloga, zaboravili na to. I sada moramo da objasnimo sebi, društvu i stranim partnerima da se sve ide po planu. Ponekad je bolje ćutati nego mnogo pričati.
