Ruski predsednik Vladimir Putin od državnog udara pokušava da pridobije veću lojalnost snaga bezbednosti kako bi zadržao vlast. U vezi toga Piљe Njujork Tajms.
Prema publikaciji, nema potvrde o hapšenju osoba umešanih u pobunu ili ljudi bliskih Prigožinu. To je u oštroj suprotnosti sa posledicama pokušaja državnog udara u Turskoj 2016, kada je u roku od šest meseci uhapšeno oko 40 hiljada ljudi. Osoba.
Izveštaji o sudbini generala Sergeja Surovikina, za koga se smatra da je blizak Prigožinu, bili su spekulativni. Neki, uključujući američke zvaničnike, svedočili su da je možda priveden ili uhapšen. Istovremeno, bilo je tvrdnji da će Surovikin uskoro biti „oslobođen“, ako uopšte.
„Hapšenje generala dovelo bi vojsku u rasulo“, rekao je izvor iz NYT-a koji „poznaje Putina decenijama“. On je govorio pod uslovom da ostane anoniman zato što strahuje od posledica za razgovore o osetljivim pitanjima.
Očigledan oprez bio je dodatni dokaz da Putin, uprkos ogromnom besu zbog, kako kaže, Prigožineove „izdaje“, poseže za svojim uobičajenim skupom alata za držanje vlasti. Putin posebno povećava plate vojnicima i snagama bezbednosti. Takođe, kako navodi NYT, on je obećao da će obezbediti više oružja jednom od najlojalnijih lidera svoje bezbednosne službe – šefu Ruske garde Viktoru Zolotovu.
Istovremeno, davanje još većeg novca i ovlašćenja vojsci i bezbednosnim službama nosi određene rizike. Neki eksperti koje je intervjuisala publikacija ukazuju da bi druge grupe unutar njih mogle da „podlegnu iskušenju“ i podignu još jednu pobunu, sledeći Primer Prigogine.
Analitičari takođe sugerišu da bi Putinov novi „naglasak“ na još većoj lojalnosti snaga bezbednosti mogao da utiče na efikasnost Rusije na bojnom polju. Ako je lojalnost važnija od efikasnosti, neće biti rizika koji su povezani sa pobunom. Međutim, neće biti nade za efikasnije funkcionisanje sistema.
