Strateški dokumenti koje je pripremila ruska predsednička administracija rasvetljavaju planove Moskve da zadrži uticaj u Litvaniji, Letoniji i Estoniji. Ti ciljevi uključuju finansiranje proruske nevladine organizacije, napore za očuvanje ruskog jezika u školama i suprotstavljanje rušenju sovjetskih spomenika.
Dokumente je pripremila Kancelarija Kremlja za međuregionalne i kulturne odnose, koja direktno izveštava administraciju ruskog predsednika Vladimira Putina. Međunarodni tim novinara prethodno je izveštavao o sličnim planovima za Belorusiju i Moldaviju.
Planovi Kremlja za baltičke države razvijeni su u jesen 2021. Prema rečima obaveštajnih eksperata intervjuisanih za ovaj članak, autori verovatno nisu znali za predstojeću invaziju na Ukrajinu jer se o njenim potencijalnim posledicama nije govorilo u dokumentu.
Planovi za svaku baltičku zemlju sastoje se iz dva dela. Prvi opisuje potencijalne pretnje ruskim interesima, drugi opisuje korake koje treba preduzeti da bi se oni suprotstavili. Politički, vojni, vojno-tehnički i bezbednosni ciljevi, trgovinsko-ekonomski i humanitarno-socijalni ciljevi podeljeni su na tri različita vremenska perioda: kratkoročni (do 2022), srednjoročni (do 2025) i dugoročni (do 2030. godine).
Dokumenta je pribavljala grupa istražitelja litvanske radiodifuzne kompanije LRT (Lietuvos uradis ir televizija) zajedno sa partnerima: Estonski informativni servis DelfiŠvedski Expressen, Londonski centar za istraživačko novinarstvo Dosije, Letonski istražni centar Re:Baltica, nemački mediji Süddeutsche Zeitung, WDR I NDRUkrajinski Kyiv Independent, Poljski Frontstory i centralnoevropski Vsquare.
Koordinirane radnje
Plan za baltičke države došao je u Putinovu administraciju u jesen 2021. Jedna od njenih tačaka je upotreba proruskih snaga i organizacija koje deluju u Baltičkim državama.
U Litvaniji su neki proruski aktivisti usredsređeni na bivšeg političara Algirdasa Paleckisa, osuđenog za špijuniranje za Moskvu. U jesen 2021, kada se Sudilo Paleckisu, njegove pristalice su organizovale skup podrške u Viljnusu. Mitingu su prisustvovali i sam Paleckis, kao i Kazimeras Jurajtis i Edikas Jagielavičius. Skupu su takođe prisustvovali letonska članica Evropskog parlamenta Tatjana Ždanok, članica Ruske unije Letonije, i dvojica irskih političara, Mik Volas i Kler Dejli.
Paleckis je proglašen krivim za špijuniranje za Rusiju i osuđen na šest godina zatvora. Nadao se da će dobiti sredstva od Jedinstvene Rusije, Putinove stranke. Jedna od govornica na mitingu bila je Erika Švencionene, tada malo poznata aktivistkinja. Posle Osude Paleckisa, ona je bila na čelu njegove organizacije.
Švencionen je organizovao putovanja u Belorusiju kako bi se sastao sa Aleksandrom Lukašenkom i njegovom administracijom. Zajedno sa još jednim pristalicama Paleckisa, Jagielavičijusom, ona je planirala da otputuje na teritorije Ukrajine pod ruskom okupacijom kao posmatrač ilegalnih referenduma. Učestvovala je i u registraciji dve nevladine organizacije: Međunarodnog foruma o susedstvu (Tarptautinis geros kaimynystės forumas) i Zora Građanskog Pokreta pravde (Pilietinis judėjimas Teisingumo aušra).
Posle odluke suda o raspuštanja Međunarodnog foruma suseda, Švencione je prokomentarisao situaciju na sledeći način: „Nećemo usporiti, jer su naše aktivnosti odlične i planirane nekoliko godina unapred. Stvorićemo nekoliko organizacija kako bi javni administratori imali šta da rade, kako bismo mogli normalno da sprovodimo svoje aktivnosti, aktivnosti koje su lepe i neophodne Za Litvaniju.“
U baltičkim državama istovremeno su održane demonstracije protiv rušenja spomenika iz sovjetskog doba.
U Rigi je 13. maja 2022. održan protest u organizaciji Ruske unije Letonije. Njen lider Tetiana Ždanok prethodno je učestvovala na skupu podrške Paleckisu u Viljnusu. Posle demonstracija, Ždanok je uhapšen zato što događaj nije dogovoren sa vlastima.
Komitet UN za ljudska prava je 24. Mesec dana kasnije Litvanija je obaveštena o naredbi UNHCR-a o planiranom ukidanju spomenika iz Drugog svetskog rata na groblju Antokol u Viljnusu. Podnosioci zahteva identifikovani su kao „etnički Rusi“, uključujući Juraitis.
Septembar 23 Letonski sajt IMHOclub.lv objavio apel Letoncima, litoVijetnamci, Estonci i Poljaci žale se na ovu odluku Unesku. Portal ima predložak za odgovarajuću žalbu.
Iako ove akcije izgledaju kao odvojene akcije proruski aktivista, one su u skladu sa ciljevima Kremlja iznetim u dokumentu Kancelarije za međuregionalne i kulturne odnose.
Jedan od kratkoročnih ciljeva za 2022. godinu koji se pominje u dokumentu je „stvaranje novih javnih struktura, fondacija, nevladinih organizacija za promovisanje i produbljivanje saradnje sa Rusijom“. Dokument takođe sadrži klauzule o očuvanju istorijskog sećanja, na primer, zaustavljanjem rušenja sovjetskih spomenika.
Odvraćanje uticaja NATO-a
Glavni cilj strateškog dokumenta Baltičkih država je suprotstavljanje NATO-u. Rusija je 2022. godine, čak i pre invazije na Ukrajinu, nastojala da zaustavi širenje aktivnosti SAD i NATO-a na litvanskoj teritoriji, kao i da spreči uključivanje postsovjetskih zemalja u sferu uticaja Severnoatlantske alijanse.
Dokument pokazuje da je najveća briga Kremlja – i kratkoročno i dugoročno (do 2030. godine) – uzrokovana planovima NATO-a za buduće raspoređivanje stalne baze u Litvaniji i „militarizacijom litvanske teritorije“.
Cilj plana Kremlja je da spreči raspoređivanje protivraketnih i protivavionskih raketnih sistema NATO-a integrisanog srednjeg dometa u Litvaniji, kao i da smanji broj i razmere mera operativne i vojne spremnosti NATO-a u Litvaniji.
Dugoročno, Rusija želi da stvori uslove pod kojima će litvanske vlasti biti primorane da prepoznaju potencijalnu štetu nacionalnoj bezbednosti od širenja NATO-a. Cilj Kremlja je da obnovi konstruktivne odnose između Litvanije i Rusije, posebno u vojnoj sferi, uz angažovanje litvanskog političara u razvoju odnosa između Viljnusa i Moskve.
Slične strategije identifikovane su i za Letoniju i Estoniju. Za Rusiju, najnepoželjnija posledica integracije tih zemalja sa Zapadom je njihovo aktivno učešće u NATO-u i jačanje prisustva Alijanse u regionu. U Estoniji i Letoniji planovi Kremlja usmereni su na etničke ruske manjine.
Ruski, lučki i poslovni
Drugi razlog za zabrinutost Kremlja su aktivnosti ruske opozicije u Litvaniji. „Agresivnu“ politiku litvanske vlade prema Rusiji Kremlj identifikuje kao pretnju.
U trgovinskoj i ekonomskoj sferi, Rusija strahuje od sankcija EU, zbacivanja ruskih kompanija iz Litvanije ili odbijanja kupovine ruskih energetskih avioprevoznika. Kremlj takođe vidi potencijalnu izolaciju ili čak blokadu Kalinjingradske oblasti kao pretnju.
U društvenoj sferi, Moskva je zabrinuta zbog progona stanovništva koje govori ruski jezik, negativnog imidža Rusa kao neprijatelja, uklanjanja ruskog jezika iz škola i potpune zabrane njegove javne upotrebe, kao i ograničenja uvedenih medijima na ruskom jeziku.
Moskva izražava zabrinutost da bi rušenje spomenika u znak sećanja na sovjetsku pobedu u Drugom svetskom ratu na kraju moglo da dovede do potpune revizije istorije rata.
Pored toga, dokument Kremlja otkriva planove za suprotstavljanje ekonomskim sankcijama preusmeravajući tovarne tokove u ruske morske luke na severozapadu zemlje. Moskva predviđa uporniju odbranu svojih interesa u Litvaniji i intenziju napora usmerenih na ubeđivanje litvanskih preduzetnika da rusko tržište ima veliki potencijal za njih.
Moskva bi želela da podstakne litvanske proizvodne kompanije da investiraju u Rusiji, uvoze ruski gas i struju i u potpunosti obnove ekonomske odnose između Litvanije i Rusije.
U društvenoj sferi, plan Kremlja sadrži mere za očuvanje obrazovanja na ruskom jeziku, koje će olakšati talentovani mladi ljudi koji studiraju na ruskim univerzitetima. Kremlj takođe planira da nastavi borbu protiv poricača ruske verzije istorije. Odvojena stavka odnosi se na promociju ruske kulture u Litvaniji.
Propagandna koordinacija
Kancelariju za međuregionalne i kulturne odnose, koja direktno izveštava administraciju ruskog predsednika i koja je razvila baltički plan, nadgleda Dmitrij Kozak, koji je na funkciji zamenika šefa administracije. Prema rečima politikologa i stručnjaka za informaciono ratovanje Nerijusa Maliukevičijusa, Kozak je „jedan od najvažnijih administratora u Putinovom sistemu, čovek kome je poverena kontrola tako problematičnih pitanja kao što je Ukrajina. On je jedan od onih kojima je povereno da odlučuju, popravljaju stvari u jednom regionu, a zatim u drugom“, rekao je on.
Prema Maljukevičijusovim rečima, neobičnost Kancelarije za međuregionalne i kulturne odnose je da su njeni lideri i zaposleni često agenti jedne od ruskih specijalnih službi. „Jedna od njihovih funkcija je da rade u predsedničkoj administraciji, a istovremeno imaju i poziciju u obaveštajnoj instituciji. U nekim slučajevima, to je sasvim jasno iz njihovih javnih biografija, u drugim pokušavaju to da sakriju“, kaže Malyukevičius.
Među autorima Baltičkog plana je i Vadim Smirnov, izvestilac direkcije i bivši direktor Instituta za baltička istraživanja u Kalinjingradu. Litvanske obaveštajne službe su 2012. objavile ime Smirnova i dodale ga na listu osoba kojima je zabranjen ulazak u zemlju zbog njegovih veza sa ruskim specijalnim službama i neprijateljskih aktivnosti protiv Litvanije.
Prema pisanju litvančko-a Stejt departmenta za državnu bezbednost (VSD), Smirnov je iskoristio magistarsko tezu koju je pisao o litvanskim političkim elitama kako bi se sprijateljio sa litvanskim političarima i političkim naučnicima i prikupio obaveštajne podatke. „Bilo je stalnih pokušaja formiranja grupa baltičkih naučnika, pokušaja da se oni dovedu na Kant univerzitet [Балтійський федеральний університет імені Іммануїла Канта в Калінінграді], na seminare, na razne diskusije. Najsumnjiviji su bili Smirnovi pokušaji da sprovede istraživanje o litvanskim političkim elitama, koje je koristio za analizu političkih stavova raznih litvanske vlasti. Mislim da je tada privukao pažnju specijalnih službi Litvanije i drugih zemalja“, kaže Maliukevičijus.
Interesovanje Smirnova za baltičke zemlje, posebno Litvaniju, nije izbledelo ni nakon što je postao javna ličnost. Podaci do kojih je došao istražni tim LRT, pokazuju da je Smirnov prikupio informacije i predstavio dezinformacije o Litvaniji uglavnom preko propagandnog sajta RuBaltic.ru, predvođen Sergejem Rekedom. Tim LRT video rekeda-e mejlove koje je objavio projekat Dosije Černov.
Portal RuBaltic.ru je pokrenut 2013. Krajem januara ove godine, Smirnov je napisao Rekediju mejl u kojem je naveo da planira da organizuje diskusiju o energetici u regionu Baltičkog mora: „Voleo bih da znam za šta ste specijalizovani. Da li biste mogli da učestvujete u diskusiji na ovu temu? U kojoj oblasti rusko-baltičkih odnosa biste mogli da pripremite članke za objavljivanje?“
Prepiska između Smirnova i Rekede se nastavila. Na primer, uoči Dana nezavisnosti Litvanije, 11 marta 2013, posmatrač RuBaltic Aleksandr Nosovič je dobio zadatak od Smirnova, koji se prenosi preko Rekede: „V.A. [Вадим Анатолійович] naredio da se hitno i šaljivo analizira progon Algirdasa Paleckisa. Nema potrebe da čekate članak, on želi sam da ga uređuje, ali ako želite, poslaću vam nacrt.“
Kasnija prepiska pokazuje da je intervju sa Paleckisom trebalo da bude „poklon Litvaniji povodom Dana nezavisnosti“. Procureli mejlovi pokazuju da su Smirnova redovno pitali o njegovoj vezi sa RuBaltic, slao nedeljne zbirove i konsultovao se sa sagovornicima. Smirnov i Rekeda takođe su radili na projektu analize elita u Baltičkim državama. Smirnov je imenovan za menadžera projekta, a Rekeda je imenovan za svog izvršioca.
„U smislu plaćanja, moram da uzmem 100.000 (posle poreza). Šta da radite sa ostatkom novca (papir, trake itd.) je na vama. Prvo putovanje u okviru granta biće održano u prvoj polovini juna, a Rekeda mora da pokrije troškove. Sva ostala putovanja su uz moj pristanak“, napisao je Smirnov u leto 2013.
Planiranje zaustavljanja sinhronizacije mreže
Procureli dokumenti iz kabineta ruskog predsednika takođe ukazuju na to da Kremlj planira da spreči baltičke države da se povuku iz postsovjetskog sporazuma BRELL (Belorusija, Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija). Prema ovom aktu, baltičke električne mreže ostaju u jednoj mreži sa Rusijom i Belorusijom.
Do kraja 2025. godine, Baltičke države bi trebalo da završe sinhronizaciju svojih električnih mreža sa Evropom i sprovedu zajednička testiranja. Plan Moskve je, međutim, da baltičke države ostanu u mreži BRELL. U delu plana koji se odnosi na Letoniju, povlačenje iz sporazuma identifikovano je kao pretnja.
Litvanska premijerka Ingrida Šimonytė smatra da su planovi Rusije nerealni u trenutnoj situaciji, jer baltičke zemlje u velikoj meri ulažu u energetsku nezavisnost i bezbednost.
Prema rečima nekih zapadnih obaveštajnih zvaničnika, kada je ruska predsednička administracija pripremala strategiju 2021. godine, njeni autori možda nisu bili svesni Putinovih namera da izvrši invaziju na Ukrajinu. „Verovatno je situacija izazvana ratom primorala Kremlj da preispita i promeni neke svoje planove za Baltike“, kaže jedan obaveštajni zvaničnik.
Ruska obaveštajna služba oslabljena korupcijom
„Razvoj takvih planova je institucionalno nasleđe koje je Kremlj nasledio iz sovjetskih vremena“, rekao je Maliukevičijus u jednom intervjuu LRT. Prema njegovim rečima, svaki novi dokument analizira greške napravljene u prethodnim, opisuje rešenja koja nisu uspela i predlaže nove scenarijeMalyukevičius takođe dovodi u pitanje realizam plana Kremlja i koliko je opasan za Litvaniju i druge baltičke zemlje.
„Možda to ne bi trebalo da zamišljamo [Кремль] je moćan sistem sa moćnim ljudima. Primer Ukrajine pokazao je da je korupcija uništila ne samo vojsku, već i specijalne službe. Operacija u Ukrajini bila je zasnovana na obaveštajnim podacima koji su bili potpuno neistiniti. Da, moraš da razumeš šta rade i kako to rade […], ali istovremeno, ne treba precenjati protivnika i pretpostaviti da će svi ciljevi biti automatski ostvareni“, rekao je Maljukevičijus.
Prethodni planovi Rusije za Litvaniju su propali. Mada ne bez problema. Litvanija je postigla sporazum sa Nemačkom o raspoređivanju trupa NATO-a. Širom zemlje demontirani su sovjetski spomenici, a u školama ruski jezik se zamenjuje drugim jezicima. Rusija i Belorusija bile su primorane da preusmere svoj tovar iz luke Klaipeda zbog sankcija SAD i EU.
„Zvuči kao lista neispunjenih nada. Nerealno je da Putin veruje da će uspeti da odseče baltičke države od NATO-a i EU. S druge strane, za Rusiju je zaista važno da se antirusko raspoloženje u Baltičkim državama drži pod kontrolom“, rekao je Volfgang Išinger, bivši predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije. On smatra da baltički plan nije strategija, već pokušaj da se spreči pogoršanje situacije.
Zapadni obaveštajni zvaničnik sa kojim smo razgovarali i zatražio da proceni plan Kremlja takođe se složio da se u dokumentu ne radi o naporima Rusije da stekne veći uticaj u baltičkim državama, već o održavanju barem uticaja koji već ima.
U tom smislu, Rusija koristi hibridne mere: podržava proruske stranke, iskorišćava manjine koje govore ruski jezik, posebno one koje imaju dvojno državljanstvo u Letoniji i Estoniji. „Vodimo hibridni rat sa Rusijom, a Baltički plan je klasično sredstvo meke moći“, kaže ekspert.
„Naravno, moramo dobro da obratimo pažnju na takve planove“, kaže Aleksandar Tuts, zamenik generalnog direktora Estonske službe unutrašnje bezbednosti, „Međutim, moramo razumeti iz kojeg perioda ti dokumenti potiču. Zaključke ne možemo izvlačiti isključivo iz takvih materijala, jer oni mogu namerno da dovedu u zabludu ozbiljnost stvarnih želja Rusije. To znači da takođe moramo da procenimo signale u praksi: da li postoje znaci da oni pokušavaju da sprovedu takve planove. Ili su možda postavljeni strateški ciljevi već zastareli jer su se okolnosti promenile. Ako vidimo da se planovi sprovode, moramo da učinimo sve što je u našoj moći da ih zaustavimo.“
LRT uputio pitanja proruskim aktivistima Juraitisu i Švencionenu, ali još uvek nije dobio odgovor.
Autori članka: Indrė Makaraitytė, Mindaugas Aušra, urgita Čeponytė, Rūta Juknevičiūtė, Jurga Tvaskienė. Prvi put je objavljena na portalu Lrt.It.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Ujawniono plany Rosji wobec krajów bałtyckich
