Više od godinu i po dana Ukrajina se opire potpunoj ruskoj invaziji, a ukrajinski gradovi su svakodnevno uništavani kao posledica granatiranja. Uprkos tome, zajednice postepeno obnavljaju stambene zgrade i socijalnu infrastrukturu.
Na Lviv urbanom forumu, tokom panela o alatima za oporavak i transformaciju zajednice, stručnjaci iz celog sveta su se osvrnuli na obnovu Ukrajine. Zapisao sam najvaћnije.
***
Obnovite i uključite se
Fulco Treffers, suosnivač urbane koalicije RoZkvit, radio je na strategiji rekonstrukcije Marijupolja, koja je takođe predstavljena tokom foruma. On je istakao da bi obnova Ukrajine trebalo da je učini boljom nego pre rata, ali da sada mora da bude brza, jer je hiljadama ljudi potreban novi smeštaj. Istovremeno, neophodno je uključiti lokalne zajednice u obnovu, koje moraju da iznesu svoje mišljenje o tome kakav bi njihov grad trebalo da bude.
On je naglasio da sada proces decentralizacije, koji je trajao u Ukrajini nekoliko godina pre potpune invazije, mora da se nastavi.
„U proteklih nekoliko godina Ukrajina je uspešno sprovela decentralizaciju, što znači da su na terenu formirane inicijativne grupe koje treba da učestvuju u obnovi, kao i projektanti i arhitekte“, smatra Fulco Treffers.
On je dodao da je proces angažovanja ili učešća društva složen i poduži, međutim, to je jedini način na koji Ukrajina treba da se kreće zarad visokokvalitetne obnove uništene infrastrukture.
Kao primer takvog angažovanja, Fulco Treffers navodi grad Soledar u regionu Donetsk, koji sada uništavaju i zauzimaju Rusi. Oni su 2021. organizovali projekat Izolyatsia koji će uključiti stanovnike u urbano unapređenje grada. Prema rezultatima javnih rasprava i master časova nekoliko nedelja pre potpune invazije, Fulco Treffers je predstavio projekat renoviranja grada. Slični participativni projekti realizovani su u Kryvyi Rih i Mariupolu.
„Izašli smo na ulice, razgovarali sa ljudima, pitali ih šta žele, šta im se sviđa, a šta ne, tražili da obeleže te predmete obojenim nalepnicama“, rekao je Fulco Treffers o radu sa zajednicom u Marijupolju 2015. godine.
Sumirajući, on je dodao da Ukrajina treba da razvije pravni mehanizam za odgovarajuću obnovu gradova, privuče investitore za pilot projekte koji mogu da postanu indikativni za druge zajednice, kao i da organizuje obrazovne programe za gradske poslanike i zvaničnike, zainteresovane strane i studente koji će postati inicijativna grupa za oporavak zajednice.
Učite od drugih
Direktorka arhitektonske holandske fondacije „Arčis“ i članica urbane koalicije RoZkvit Lilet Breddels, koja je istraživala obnovu posleratnih gradova, govorila je o iskustvu obnove Prištine, grada na Kosovu koji je stradao tokom ratova na Balkanu. Prema njenim rečima, Prištinu su posebno obnovili stanovnici koji su se vratili u svoje domove po okončanju rata. Međutim, vlada nije organizovala regulisanje procesa.
„Počeli su da obnavljaju svoje domove bez propisa, bez jasnog razumevanja šta bi trebalo da budu. Samo su želeli da ih obnove što je više moguće i što je pre moguće. Ovo je loš primer, i ne radi se samo o lepom ili ne lepom, već o bezbednosti tih zgrada, većina njih je izgrađena preblizu jedna drugoj, i to je opasno“, rekla je Lilet Breddels.
Drugi primer je grad Birzeta u Palestini, čiji su obnovu aktivno inicirali sami stanovnici. Istorijska arhitektura je uništena u gradu, pa se UNESKO pridružio obnovi na inicijativu UN- a.
Obnova zajednica, a ne domova
Ukrajinski urbanista, osnivač agencija Zvidsy i ReStart Oleksandr Ševčenko istakao je da strukturalni objekat restauracije treba da bude zajednica, a ne zgrada. Istovremeno, hromada mora samostalno da odluči kako bi trebalo da izgleda posle oporavka, a pristajanje na sve predloge vlade ili investitora je slaba pozicija.
On je istakao da je obnova zajednica dug proces i da će skoro svaka od njih ići od granta „brze hrane“ do formiranja plana održivog razvoja. Za ovaj proces, naredne 2-3 godine biće odlučujuće, tokom kojih će biti formirani darivači grantova i partneri, kao i inicijativna zajednica koja će voziti proces oporavka.
Prema rečima Oleksandr Ševčenka, obnova određenih objekata mogla bi da potraje i do 10 godina, međutim, neophodno je vreme za human pristup ovom procesu.
