Kontraofanziva Ukrajine sporo napreduje dok su oblasti ispred ruskih odbrambenih utvrđenja teško minirane. Pre početka kontraofanziva, Ukrajina je dobila manje od 15 odsto sve opreme za saperstvo i inženjering koja je tražena od zapadnih partnera. U vezi toga Piљe Vašington Post.
Prema rečima vojnika koje su intervjuisali novinari, tekuće pripreme za kontraofanziju dale su Rusima vremena da pripreme svoju odbranu. Teritorije duboke od 5 do 10 milja [близько 5-16 км] Ispred glavnih uporišta Rusi su bili teško minirani protivtenkovskim i protivpešadijskim minama i triperima. Prema njihovim rečima, ove odbrambene strukture koči ukrajinsku ofanzivu.
Kao rezultat toga, prema rečima ukrajinskih vojnika, ukrajinske snage su promenile strategiju. Umesto da pokušavaju da se probiju pešadijskim borbenim vozilima i borbenim tenkovima koje su zapadni saveznici obezbedili Ukrajini za kontraofanziju, jedinice idu polako napred, često „na svoju ruku“.
Borba Ukrajine na minskim poljima razotkrila je ranjivosti u oklopnim transporterima i tenkovima — posebno novopridošlim borbenim vozilima AMERIČKOG Bredlija i nemačkim tenkovima Leopard, za koje su zvaničnici videli da su ključni za Ukrajinu da ponovo preuzme teritoriju pod ruskom okupacijom.
Prema rečima vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnija, Ukrajini je potrebna specijalna daljinska oprema za deminiranje. U intervjuu za WP, on je rekao da Ukrajina koristi sisteme M58 Mine Clearing Charge (MICLIC) koje obezbeđuju SAD, ali da se „oni takođe uništavaju“, pa je stoga potrebno dosta njih. Visoki ukrajinski zvaničnik, koji je razgovarao sa WP pod uslovom da ostane anoniman, rekao je da je Kijev dobio manje od 15 odsto količine opreme za saperstvo i inženjering, uključujući MICLIC, traženu od zapadnih partnera uoči kontraofanzivne. Deo te opreme stigao je prošle nedelje, rekao je zvaničnik.
Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov i Zalužni rekli su za WP da su obavestili svoje zapadne kolege da im je hitno potrebno više sistema za deminiranje.
„Minska polja su jedan od problema koji, naravno, utiče na tempo ofanzive. To je problem koji vidimo. Da li je to moglo brže da se reši? Bilo je moguжe. Kako je to moglo da se reši? Generale Milley [голова Об’єднаного комітету начальників штабів США Марк Міллі] Zna. Drugo pitanje je, moћe li da pomogne sa ovim? Ne znam“, rekao je Zalužnji.
Američki zvaničnici rekli su za WP da su obezbedili Ukrajini skoro svu opremu koju je tražila uoči kontraofanziva. Zvaničnici su istakli da nije uvek moguće obezbediti broj koji traži Ukrajina, ali su ukazali da, posebno u pogledu MICLIC sistema, Vašington radi na tome da uskoro obezbedi više ne samo samog sistema, već i optužbi koje koristi za detonaciju dugih redova mina.
Zvaničnici su takođe rekli listu da će odluka SAD da Ukrajini obezbede klaster municiju dati Kijevu vatrenu prednost, što bi omogućilo ukrajinskoj vojsci da ima dovoljno vremena i prostora da koristi svoju inženjersku opremu. Ukrajinske trupe uključene u kontraofanziv saopštile su za WP da su, zbog tako malo sistema za deminiranje, postale laka meta za ruske trupe da daju prioritet štrajkovima na njima.
Dubina i gustina minskih polja je značajan problem duž južne linije fronta u regionu Zaporizhia, gde su Rusi očekivali da će Ukrajinci napasti i pokušati da preseku kopneni koridor kroz okupirani region koji povezuje rusku granicu sa Krimom.
Komandant inženjersko-sapper jedinice 47. mehanizovane brigade sa pozivnim znakom „Oskar“ rekao je za WP da je njegova grupa dobila nemački tenk za deminiranje Wisenta, koji su koristili pre početka kontraofanziva u regionu Zaporizhia. Ovaj tenk i slični sovjetski modeli uspešno su očistili neke rute za prvu ofanzivu jedinica brigade.
„Međutim, sada njihova upotreba više nije efikasna, jer neprijatelj očekuje pojavu takve opreme, koja je masivna, nosna, laka za uočavanje i, shodno tome, za napad“, kaže „Oskar“.
Drugi oficir 47. brigade rekao je za WP da su prvog dana kontraofanziva neke jedinice brigade na Bredliju borbena vozila i leopard tenkovi greškom izabrali pogrešan put, udarivši u minsko polje, umesto one koju su unapred pripremili saperi. Ispred konvoja je bilo deminiranja vozila, navodi list, ali je grupa bila primorana da se zaustavi kada su automobili iza iznenada udarili u mine i bili zarobljeni. Haos je stvorio gomilu automobila na jednom mestu. Tada su Rusi počeli da napadaju Ukrajince helikopterima i protivtenkovskim raketama, ozbiljno oštećujući i uništavajući nekoliko oklopnih transportera i tenkova. Prema rečima ukrajinskog zvaničnikaRA, neke jedinice koje su ostavile opremu, ipak su uspele da zabeleže pozicije ruskog rova.
„Kada neprijatelj vidi čak i leopard tenk i specijalnu inženjersku opremu ispred sebe, prvo će uništiti specijalnu opremu. Jer bez toga, svi ostali neжe proжi. Za samo nekoliko dana ofanzive, nekoliko takvih vozila zajedno sa posadom je uništeno“, rekao je policajac.
S obzirom na to da Rusi koriste bespilotne letelice, piše WP, u potrazi za sistemima za deminiranje koji bi ih pogodili artiljerijom i raketama, Ukrajinci pokušavaju ručno da iznesu radove na deminiranja.
Sapper jedinice – ponekad grupa od samo četiri – često čekaju u sumrak da očiste staze jer su previše vidljive tokom dana i mogu se videti u mraku sa uređajima za noćno osmatranje. Šapersi su za WP rekli da je šetnja okolo sa detektorom metala nerealna jer su previše vidljivi, pa puze tražeći mine.
„To nas mnogo usporava, jer rad šapera zahteva vreme i mir. U takvim uslovima nemoguće je raditi naš posao“,rekao je potpukovnik Mikola Moroz, komandant inženjersko-saperskog bataljona 128.
Pored toga, piše list, Rusi bacaju mine iz bespilotnih letelica na područja koja su očistili ukrajinski inženjeri, a pozicije do kojih Ukrajinci dođu možda već mined.As ukrajinski vojnici kreću peške, a ne na novu zapadnu opremu, dopunjavanje municije i evakuacija ranjenika postali su teži.
