Letnja ukrajinska ofanziva je prespora, jul se već završava, a opipljiv napredak još nije ostvaren. Da li je to tačno? Ovako barem autoritativne zapadne publikacije tumače situaciju na prvoj liniji fronta, misleći na vojne eksperte. Štaviše, zameraju našoj vojsci što smo vas navodno obučavali, naoružali, a vi niste bili u stanju da ispunite tako „jednostavan“ zadatak – da porazite okupacionu rusku vojsku i oslobodite svoje teritorije.
Na primer, u popularnim nemačkim novinama Bild 25. jula objavljen je članak pod naslovom „Bundeswehr je prvi put kritikovao ukrajinsku vojsku“ (Bundeswehr kritisiert erstmals die Ukraine-Armee). „Ukrajinska kontraofanzivna operacija oslobađanja okupiranih teritorija na jugu i istoku zemlje tokom koje se radi već sedam nedelja. Međutim, do sada su sve što su vojnici postigli oslobođenje 150 kvadratnih kilometara i devet malih sela“, žali se autor te funkcije Džulijan Repke, poznat po tekstovima na vojnoj temi.
Zašto su uspesi tako oskudni, uprkos moćnoj, po mišljenju autora, vojnoj pomoći Zapada? Odgovor na ovo pitanje pronalazi u tajnom dokumentu Bundeswehra, koji je pao u ruke novinara publikacije. U njemu nemačka vojska prilično kritikuje upotrebu vojne taktike od strane Ukrajinaca, što su oni učili na Zapadu.
Predstavnici Bundeswehra posebno su nezadovoljni činjenicom da ukrajinska komanda deli ofanzivne snage na male grupe. „Njihove sopstvene vojne jedinice ponekad su tako fino podeljene da, iako svaka vojna jedinica nešto uradi, zajednička kontrola vođenja bitke nije vidljiva“, navodi se u dokumentu. Nemački vojni eksperti žale da to, prvo, povećava „opasnost od prijateljske vatre“, odnosno vatre sopstvenih trupa, a drugo, „u pravcu glavnog napada nema elemenata manevra za raspoređivanje ofanzivnog impulsa ili uspostavljanje vatrene superiornosti“.
Jednostavno rečeno: zato što Ukrajina ruši svoje brigade obučene za Zapad u male jedinice i ponekad dozvoljava grupama od 10 do 30 vojnika – izolovanih od ostalih vojnika – da napadnu neprijateljske položaje, ni zapadnu obuku, ni superiornost u naoružanju, niti veliki broj obučenih vojnika ne igraju neophodnu ulogu. To znači, sa stanovišta Zapada, da će superiornost ukrajinskih trupa nad ruskom okupacionom vojskom nestati“, navodi se u takvoj presudi u tekstu. Štaviše, optužba je izneta upravo ukrajinskoj komandi, a ne vojnicima. Prema rečima nemačkih vojnih eksperata, vojnici su dobro obučeni, ali komandanti svojom „glupom“ taktikom poništavaju svu zapadnu obuku.
Ruke svrbe da odmah reaguju na takve zamerke, jer ima šta da se odgovori. Ali uradiću to malo kasnije. A pre toga, setimo se i drugih kritičkih članaka u zapadnoj štampi. Možda čak ni toliko kritično koliko pesimistično.
Na primer, publikacija Vol Strit Žurnal s pravom napominje da Oružane snage Ukrajine nisu dobile od Zapada svo oružje neophodno za sprovođenje tako složenog zadatka kao što je ofanziva velikih razmera duž cele linije fronta. „Očekivanja nisu ispunjena. Verovatnoća velikog proboja Oružanih snaga Ukrajine 2023. godine se smanjuje, a Vašington i njegovi saveznici suočavaju se sa zabrinjavajućom perspektivom dugotrajnog rata koji će zahtevati nove zalihe modernog naoružanja i dodatnu obuku ukrajinske vojske“, piše list.
U publikaciji se citira vojni analitičar Franc Štefan Gedi koji je, prema zapadnoj vojnoj doktrini, za napad na ukorenjenog neprijatelja, „neophodno da bude najmanje tri puta veći od njega i da se koristi dobro koordinirana mešavina vazdušnih i kopnenih snaga“.
Njegova zabrinutost takođe je uzrokovana nedostatkom superiornosti na nebu u Oružanim snagama. Na kraju svega, bez toga, kako zapadna vojna nauka podučava, složene ofanzivne operacije su jednostavno nemoguće. Nijedna zapadna vojska nikada neće pokrenuti ofanzivnu operaciju na utvrđenim linijama neprijatelja, bez potpune superiornosti na nebu.
Ali pitam se: čemu su se zapadne vlade nadale naoružavanjem i obukom naše vojske za ofanzivu, ali ne obezbeđujući joj avione, glavni element modernih ofanzivnih operacija? Takođe u nedostatku artiljerijske municije, raketa dugog dometa, klasterske municije (u ranoj fazi ofanzive). A u članku u WSJ Postoji odgovor na ovo pitanje: nada je stavljena na hrabrost i dovitljivost ukrajinske vojske. Ali иudo se nije desilo. Genijalnost nije dozvoljavala da se preleti preko gustih minskih polja, a hrabrost nije bila dovoljna da se neprijatelj isuši iz snažno opremljenih dugougaonika.
Mogu se videti pritužbe na sporu ofanzivu ukrajinske vojskeJa sam u članku u The New York Times. „Mali teritorijalni dobici su preskupi s obzirom na gubitke. Ukrajinska pešadija je sve više fokusirana na rovovske napade, ali sada se njeni redovi dopunjavaju sa manje obučenim i starijim vojnicima“, piše list.
Problemi sa ukrajinskom ofanzivom pominju se i u tekstu britanskog izdanja Gardijan. „Već dva meseca ukrajinske trupe pokušavaju da probiju čvrsto utvrđene ruske položaje kako bi se procepale takozvanu Surovikin liniju u pokušaju da oslobode svoju teritoriju. Borbe su bile izuzetno teške, sa velikim gubicima opreme i osoblja sa obe strane… Važno je razumeti izazov koji Ukrajinci pokušavaju da prevaziđu. Ruske trupe se bore, zaštićene sa nekoliko slojeva betonskih položaja, ispred njih 120-500 metara složenih minskih polja. Podržavaju ih značajna artiljerijska podrška i napadački helikopteri, zaštićeni gustim sredstvima elektronskog ratovanja i protivraketne odbrane. Dok ukrajinske trupe imaju tendenciju da pobede kada učestvuju u bliskoj borbi sa Rusima, nije uvek moguće ćiti tamo bez nepodnošljivih gubitaka.
Tako se vide problemi ukrajinske ofanzive na Zapadu. Pa, hajde da pokušamo da reagujemo. Počnimo tako što ćemo kritikovati vojne analitičare Bundeswehra. Da vas podsetim da naša komanda snažno fragmentira ofanzivne grupe. Zapravo mi je veoma čudno da nemačka vojska nije primetila stvarnu korist od takvog taktičkog poteza. Na kraju svega, sasvim je jasno da bi napad u ogromnim kolonama kroz minska polja na teško branjene šanti rezultiralo bezbrojnim žrtvama za Ukrajince. Da li bi ovo stvarno naši nemački prijatelji želeli?
Želeo bih da citiram analitički izveštaj stručnjaka Kijevačko bezbednosnog foruma, koji je činjeničan odgovor na optužbe objavljene u novinama Bild„Kao što znate, tipična kopnena taktika Odbrambenih snaga Ukrajine su selektivni napadi na utvrđenja od strane snaga malih grupa (10-20 boraca) uz podršku oklopnih vozila, tenkova, artiljerije i bespilotnih letelica. To je osiguralo stabilan napredak Oružanih snaga Ukrajine i značajne gubitke neprijatelja. Ova taktika je objašnjena izuzetno teškim uslovima kontraofanzive: gustim iskopavanjem terena na jugu, superiornošću Rusije u vazduhu, kao i neverovatnom (2450 km) dužinom prednjeg delu. Ukrajinska komanda ne može da rizikuje lovce i opremu previše da bi ubrzala ofanzivu“.
Da su naši borci napredovali sa velikim vojnim formacijama trupa na nivou bataljona, ili čak brigadama, kao što se desilo u ratovima dvadesetog veka, onda na izlazu ne bismo dobili očekivane proboje duboke desetine kilometara, već ogromne gubitke u oklopnim vozilima i, što je najgore, u ljudstvu. I kao rezultat toga – gubitak odbrambene sposobnosti.
Što se tiče pesimizma prisutnog u tekstovima u The New York Times I Vol Strit Žurnal, zatim, sa stanovišta trenutnog razvoja situacije na frontu, može se tvrditi da su procene odložene za najmanje mesec dana. Iako se na činjenicu da su se oslanjali na hrabrost i dovitljivost ukrajinske vojske može samo čestitati. Međutim, zdrav razum treba dodati i ova dva faktora. I sada smo svedoci kako se hrabrost, dovitljivost i mudra strategija isplate. Odbrambene snage Ukrajine uspele su prvo da razvuku okupacione snage duž cele linije fronta, pipnu slabe trupe, prekinu neprijateljsku logistiku, unište oružana skladišta i komandna mesta. Sada govorimo o kvalitativno novoj fazi ukrajinske ofanzive, što je potvrđeno novim izveštajem vašingtonskog Instituta za proučavanje rata. A to se dešava bez vazdušne dominacije, bez superiornosti u artiljeriji i bez trostruke superiornosti u kvantitativnom sastavu. To je tako, svedoci smo kako Ukrajinci uništavaju sve osnovne temelje zapadne vojne nauke.
Koliko uspešna nova etapa obećava da će biti? O tome još nećemo govoriti, da ne bismo baksuzli, prema našoj zaveštajuće-rustičnoj tradiciji.
