U noći 5-6. jula, ruski okupatori napali su Lviva raketama Kalibr. Jedan od njih udario je u četvorosopoveru stambenu zgradu. Spasioci su se izvukli ispod ruševina sedam mrtvih, više od 40 stanara kuće je povređeno. Novinar nas je posetio na mestu tragedije i ispričao nam kako se stanari kuće oporavljaju od užasne noći.
***
Komad stakla pada sa prozora spavaonice iznad Ulice Saharov. Devojka u rukavicama pažljivo razbija delove nalik sečivu iz drvenog prozora. Kune se jer staklo opet pada na zemlju. Ispod obližnje spavaonice, muškarci gomilaju okvire prozora i vrata. Prolaznici pregledaju oštećene kuće. Devojka brzo prođe pored i kaže preko telefona: „Mama’ ali ja jednostavno nemam prozore. Pa, ne, ali to je sve…“
Perpendikularno do Sahariva, Strajska ulica je zatvorena za automobile i autobuse. Ima samo ambulantna kola, policiju i spasilačka vozila, đubretarske kamione koji odvode ruševine.
Blokirana Strijevska ulica ()
Na ulazu u okruglo dvorište kuće pogođene projektilom, komunalne službe traže od okupljenih da se raziđu kako bi sledeći automobil mogao da izbaci smeće. Deo dvorišta blokiran je trakama, na kojima rade spasioci. Oni sortiraju ruševine rukama, bacaju ciglu po ciglu, nameštaj i sve ono ispod čega se još uvek nalazi nekoliko stanara kuće.
U dvorištu se nastaju šatori volontera, socijalnih službi, lekara i predstavnika gradskog veća, oko kojih se gužva više desetina ljudi. Među okupljenima, Olija stoji i drži psa na povocima, koji se kreće u kolicima. Devojka gleda kako je ruševina razmontirana.
Olgin pas stanovnika kuće ()
„Živimo u ovom dvorištu, ali naš stan nije sve uništen. Probudili smo se do prve eksplozije. Posle drugog, zid u hodniku se srušio. Počeli smo da se pakujemo i smišljamo šta je šta. Pas je ležao i uspaničio se. Prethodno se nije plašio glasnih eksplozija. Trčali smo napred-nazad i on nije razumeo šta se dešava. Sada smo izašli da prošetamo sa njim i ne znamo šta dalje“, kaže Olija.
Zajedno sa ciglama, ćebe pada iz kuće. Komunalne službe ponovo traže od ljudi da odu – pretučeni automobil je izvađen iz dvorišta. Gust oblak prašine se diže u dvorištu. Ljudi pokrivaju lica. Irina odlazi na restriktivnu traku i gleda uništenu kuću. Juče je devojčica bila u poseti prijatelju koji živi u prizemlju kuće. Ona pita da li je neko video devojčicu, jer je nekoliko sati posle tragedije i bila onlajn u kuriru.
Iza Iryne, žena priča telefonom: „Neću otići odavde dok je ne vidim.“ Ovo je Olga, koja takođe traži svoju prijateljicu i koleginicu.
„Živim dalje, na Čornovilu, ali sam vrlo jasno čuo eksplozije. Ovo je moja koleginica, radnica koja je danas provela noж u svom stanu. Ona je još uvek tamo. Njen stan je u prizemlju. Ne moћete da budete u kontaktu. Mada su bipovi dolazili, ali sada nisu. Izgleda da je telefon ispražnjen. Usamljena je, nema dece“, kaže Olha.
Ljudi u dvorištu kuće gde je projektil pogodio
Nekoliko ljudi sedi na zemlji. Volonter im dotrče i ponudi hranu, čaj i vodu. Odbijaju. Žena šeta među okupljenima i pita za baku Svitlanu, koja je živela na četvrtom spratu.
„U ovoj uništenoj kući, stanu moje sestre. Živa je, ali pretučena. U osmoj traumatologiji. Ona će u avgustu imati 61 godinu. Sestra radi kao medicinska sestra za Ohijenka. Ja lično potičem iz Kamianka-Buzke. Zvala sam sestru kada je izbio prvi prozor, a onda je veza nestala. Stigao joj je sin… Više nema stana, nema ničega. Moja sestra je živela sama na četvrtom spratu, sa kojeg je izvučena. Spasio ju je jedan zid. Prvo je razbila prozor, stavila bade mantil i pokušala da pobegne – pod se srušio. Zid se zapalio. Kosa moje sestre je takođe izgorela, lice joj je izgorelo, ali ju je Bog spasao. I spašen činjenicom da je negde iz cevi sipala hladnu vodu. Sat vremena je bila ispod ruševina, vrištala je, bilo je teško doći do nje. Ne znamo љta nije u redu sa njenom kiиmom. Došlo je do preloma velike butne kosti. Sada tražimo njenog komšiju. Baka Svetlana. Kažu da je žene još nisu pronašle“, kaže zbunjena žena.
Čovek dođe i traži od nas da se pomerimo na drugu stranu dvorišta – još uvek postoje delovi rakete na drvetu ispod kojeg smo stajali. Padaju posle naleta vetra. Radnici komunalnih preduzeća postavili su merdevine i uzmu komade metala sa grana.
Hitna pomoć ide u dvorište, ali ne može da parkiraBlizu je uništene kuće. Lekari idu po prostorijama iz Strajske, parkiraju se na trotoaru preko puta poslovnog centra sa fasadom uništenom udarnim talasom. Za nekoliko minuta spasioci kran da predaju telo žene lekarima. Prema rečima komšija, ovo je ista baka Svetlana. Ћena je imala 71 godinu.
Spasioci pronašli telo žene ()
Devojke prilaze fasadi kuće. Ukazuju na jedan od prozora trećeg sprata. Postoji polica sa knjigama i plastenicima. Ovo je stan koji su iznajmili. Jedna od devojaka se smeje i traži da mu se ne navede ime. Kaže da ne razume u potpunosti šta se dogodilo, a smeh je bes ili odbrambena reakcija.
„Čekam da mi se dozvoli ulazak u stan. Moramo da pokupimo stvari. Nedavno smo postavili novi monitor. Postoji druga tehnika. Sve stoji uza zid, gde su prozori razbijeni. Iznajmljujemo stan na oko godinu dana, ali smo se stalno plašili da će udariti ovde“, kaže devojka.
Sve je manje ljudi u dvorištu. Spasioci imaju kratku pauzu za ruиak. Leže na travi, brišu prašinu iz odela. Prolaznici sve posmatraju. Deca voze skutere. Policija blokira ulaz u dvorište i pušta samo stanare da prolaze. Bespilotne letelice zuje iznad kuće. Automobili još uvek izdukju staklo. Komunalne službe pomažu ljudima da prekrijaju polomljene prozore pločama od filma i šperploče.
Dvorište kuće u četvrtak, 6. jula ()
U dvorištu stoji šefica javne organizacije „Svetska asocijacija za životinje Ukrajine“ UPAW Oksana Košak. Ona pokazuje prozore svog stana na drugom spratu, gde nema stakla.
„Imao sam sreće što nisam bio ovde večeras. Bila je prijateljica Ira u stanu sa moja dva psa. U ovoj kući ima mnogo ljubitelja pasa, svi su šetali ovuda. Kada se oglasila prva eksplozija, bili smo na telefonu. Pitala sam je љta radi. Ira je odgovorila: „Gledam kroz prozor jer ljudi beže u zaklon.“ Počeo sam da vrištim da se udalji od prozora i sakrije u nišu. Samo je skoиila i rekla da viљe nije kod kuжe. Jedan od zidova stana se srušio. Obukao sam se veoma brzo, stigao, još nije bilo spasilaca, a ovde su sva kola oštećena, mnogo stakla i krhotina. Vrata u kući su bila zaglavljena, komšije nisu mogle da izađu. Ni Ira nije mogla. Posle 15 minuta, bilo je spasilaca koji su morali da preseku vrata brusilicom. Našoj komšinici odozdo ruke su teško isečene staklom“, kaže Oksana.
Ona se priseća da, kada su spasioci stigli, stanovnicima više nije bilo dozvoljeno da stoje iza snimka. Međutim, žena ih je videla kako ulaze na uništeni ulaz sa pastirom. Oksana je mislila da je pas za potragu.
„Ali pogledao sam pažljivo i video da je životinja uplašena, u prašini. Spasioci su rekli da je to bio nečiji pas, iz ruševina. Odveo sam ga. Bio je veoma prijateljski nastrojen, ljubazno se vozio u kolima. Sada ћivotinja u LKP „Lev“. Komšije kažu da je ovo pas raseljene devojčice, koja je sada povređena u bolnici. U kući definitivno ima drugih pasa, mačaka, činčila. Pitali smo spasioce kada će naći životinje da ih obavesti“, kaže žena.
Posledice granatiranja Lviva 6. jula ()
Oksani prilazi njena prijateljica Irina, koja je te noći bila u stanu. „Video sam bljesak žute svetlosti, čuo sam eksploziju. Svi prozori su pali. Stajao sam sa psima izmeрu zidova, pa sam ostao ћiv. Da sam stajao blizu prozora ili zida koji je pao, ne znam… Između eksplozija, zgrabio sam neophodna dokumenta i pobegao. Uzela sam tokene za pse. Ako postoji alarm, onda treba da odete u sklonište. Sada pokušavam sve da razumem, ali sam i dalje u šoku“, kaže Irina.
Nekoliko stanara pokušava da uđe u stanove. Spasioci se mole da sačekaju i ne idu sami. Stanari čekaju u redu duž kuće. Pod njihovim nogama je nekoliko buketa sa crnim trakama. Ljudi koji su od jutra stajali ispred uništene kuće nastavljaju da čekaju da se sve ruševine razmontiraju.
