„Video sam haos i kukavičluk ruske vojske. Tamo je, na samoj granici, stajala teško naoružana četa motorizovanih strelaca, koja je bila dobro utvrđena. Da su hteli, mogli bi da zaustave i nas i mnogo veću grupu. Međutim, oni su samo pobegli“, kaže 45-ogodišnji Vlad Ammosov. On je bio među onima koji su ušli u ruski region Belgorod 22. Glavna direkcija za obaveštajne poslove Ukrajine izvestila je da se u ovom regionu Ruske Federacije sprovodi operacija „stvaranja bezbednosne zone“ isključivo uz učešće ruskih državljana. Kremlj je uveo „ATO režim“ u regionu.
Na pitanje zašto je ruska vojska pobegla, Vlad odgovara: „Oni nemaju motivaciju, nisu spremni da umru. Mogli bismo beskrajno da se krećemo po regionu. I samo činjenica da možemo da se otcepimo od linija snabdevanja, bićemo u opasnosti da budemo okruženi, sputani. A kada je rusko rukovodstvo regiona shvatilo šta se dogodilo, počela je panika. Vojnici su počeli da pucaju na sve, čak i na svoje, čak i tamo gde nismo stigli.“
Prva racija, prema Vladovim rečima, dobrovoljaca sa ruskim državljanstvom koji se bore na strani Ukrajine održana je početkom marta 2023. godine u regionu Brajansk. Tada je FSB iz Rusije izvestila da su se „ukrajinski nacionalisti“ navodno infiltrirali u Rusiju, ali je ruski dobrovoljački korpus preuzeo odgovornost, a Kijev je tu informaciju o „ukrajinskoj sabotažnoj grupi“, kako je navedeno u Kremlju, nazvao lažima propagandista Kremlja. Ukrajinske vlasti su se distancirale od učešća u operaciji, nazivajući to radom ruskih partizana.
Operacija 22. maja imala je mnogo širi spektar, a grupe dobrovoljaca prodiru u Rusiju od raskrsnice granica Ukrajine, Belorusije i Rusije na severu ka regionu Luhansk na jugu zemlje. Očigledno je testirana zaštita granica. „Ako su dobrovoljci zaista prodrli u ovo duboko, to pokazuje da ruska utvrđenja ne znače ništa“, rekao je za VOA Džordž Baros sa američkog Instituta za proučavanje rata.
„Ušli smo u selo, nismo očekivali da će suprotna strana odgovoriti kamenjem i avionima“, nastavlja Vlad. Da bi procenile razmere operacije, ruske vlasti su naredile helikoptere iz obližnjih baza u Tomarivki, Volokonovki i Belgorodu. Nedelju dana ranije, 15. maja, Ukrajina je uništila celu rusku vazduhoplovnu grupu u regionu Brajansk (dva helikoptera Mi-8 i avioni Su-34 i Su-35 su se srušili tamo), tako da piloti nisu pokazali entuzijazam da lete ispod same granice. Oko podneva takođe se proširila informacija da je u regionu oborena ruska vojska Mi-8.
„Svi civili su sahranjeni. Ko god je mogao da pobegne, pobegao je. Ali većina njih je sedela kod kuće, u podrumima, nismo ih videli. Nisu ulazili u kuće, nikoga nisu tražili. Oni ruski vojnici koji su pobegli, sakrili se negde u vrtovima, ni mi ih nismo tražili. Krenuli smo napred, – kaže Amosov, – Cilj nam je bio da preuzmemo inicijativu u svoje ruke. U osnovi jesmo. To je bio test sposobnosti i naših i ruskih graničara. Verujem da smo ostvarili sve svoje ciljeve.“
Ruski opozicioni list Novaja Gazeta pisao je o skupu: „Iako su zvanični mediji potpuno ignorisali incident, informacije se sada brzo šire internetom i društvenim mrežama. Zadatak – sejati paniku i konfuziju, pokazati ranjivost ruskih gradova – uspešno je završen.“ „Bilo je ‘ichtamnets’ u Rusiji (kako je propaganda Kremlja nazivala navodno odsutnom ruskom vojskom tokom okupacije Krima), a sada smo se mi, ‘nastutnets’, pojavili kao bumerang. Šta sejete, požnjećete!“, našalio se učesnik racije u regionu Belgorod.
Od ruskog oficira GRU do ukrajinskog dobrovoljca
Vlad dolazi iz sela Mindygai, koje se nalazi na 250 kilometara od Jakutska. On je predstavnik sakha nacije. „Dolazim iz malog sela, iz zabačene tajge. Obeležen je na mapama samo zato što nije bilo nijednog značajnog sela u radijusu od 70 kilometara“, kaže on. – Bio sam produh svog vremena. Odrastao sam kao Sovjet, bio sam pionir. Skoro se pridruћio Komsomolu, ali se sruљio. Ali svi mi, sa mnom i mojim vršnjacima, vodili smo ozbiljne razgovore o pridruživanju Komsomolu, jer bi u budućnosti bilo lakše ući u visoko obrazovanje.“
Vlad je bio prvi u porodici koji je upisao fakultet – školovao se na Državnom tehničkom univerzitetu Bauman Moskva. Onda je proveo 15 godina u ruskoj vojsci, u Glavnoj obaveštajnoj direkciji.
– Planirao sam da postanem seljak, da gajim životinje. Međutim, SSSR se srušio, iako se za mnoge stanovnike Jakutije nastavlja do danas. Dok su perestrojka i glasnost bili u punom zamahu u centralnoj Rusiji, sve je ostalo zamrznuto u Jakutiju. Zašto sam se pridružio vojsci? Odrastao sam sa takvim sovjetskim načinom razmišljanja da je glavna stvar jaka državaIst domovina pre svega. Vaspitani smo da nema veće slave nego umreti za državu, po čak i najluđim naređenjima.
Pitam odakle to prihvatanje takvog imperijalnog razmišljanja od predstavnika starosedelačkog naroda Rusije. „Zato što smo ugnjetavani. Samo usvajanjem kolonijalne kulture možemo da postignemo pristojan životni standard“, objašnjava on, „Sve ugnjetavane nacije imitiraju svoje kolonizatore. Imao sam veliku želju da postanem vojni čovek, branilac države, zemlje, naroda. Zato sam i postao. Čečenski rat je počeo. Stvarno sam mislio da se zemlja raspada. Nisam u potpunosti razumeo sve ovo, ali onda mi se činilo da Rusija umire, da još malo, i Jeljcin neće da se nosi sa tim. Međutim, u središtu takvih osećanja nije bilo, naprotiv, došlo je do jačanja vertikale vlasti. Bila je to 1995, sredina prvog čečenskog rata. Dobrovoljno u vojsci onda niko nije otiљao. I ja sam otiљao.“
Vlad je ušao u Moskovsku višu komandnu školu združenih snaga, ali se tamo nije dugo ostajao, jer je to, kako kaže, bila „fabrika drvenih vojnika sa igračkama“. Prebacio je na Vojnu akademiju strateških raketnih snaga, koju takođe nije diplomirao, a kako bi „krvlju isprati sramotu“, dobrovoljno se prijavio za Čečeniju. U to vreme, već je bio drugi čečenski rat. Prvo je otiљao u Veden klisuru. U ovoj planinskoj dolini u blizini administrativne granice Čečenije i Dagestana, pristalice čečenske nezavisnosti dugo su izvodile partizanske akcije, napadi na ruske vojnike nastavili su se tamo nekoliko godina. Kako se Vlad priseća, u vojsci je video mnoge stvari koje bi voleo da zaboravi. Na primer, kako su kolege ubile svog prijatelja jer nisu htele da mu daju dug.
„Kada sam počeo da služim, shvatio sam da sam preuzeo odgovornost. Nije mi se svidelo mnogo toga, možda čak ni sam rat. Ali bila sam toliko obrazovana da sam morala da sledim naređenja, svidelo se to ili ne.
Kada se Vlad pridružio ukrajinskoj vojsci, prvo što ga je iznenadilo je da vojnici možda odbiju da slede naređenja. „Mi smo robovi ruskog mentaliteta. Ali u Ukrajini, odred dobrovoljaca neće ići nigde protiv svoje volje. S druge strane, ima i onih koji su spremni da herojski umru, i oni moraju biti zaustavljeni, jer su neophodni za budućnost. Ostalo lišće, polako, svesno, organizovano. Oni drže odbranu veoma dobro, ako idu na napad, onda sa artiljerijskom obukom, sa oklopnim vozilima, sa brojčanom i kvalitativnom superiornošću. Ne kao što se Rusija bori“, kaže on.
– Kada sam bio u ruskoj vojsci, postojao je osećaj dužnosti da moram da sledim naređenja i to je bilo to. Ovo je norma ћivota na frontu. Nema hitnih slučajeva. Ubio? Ubijen, dešava se. Da li je neko umro od sopstvene granate? Pa, umro je. Rusija je zemlja u kojoj je to na dnevnom redu. Moj prijatelj iz detinjstva se vraжao kuжi i upravo je pretuиen na smrt. Drug iz razreda je bio u zatvoru i izboden je. Od detinjstva smo navikli da te mogu prebiti na smrt. Zato ne razumem zašto su svi iznenađeni što Rusi tako lako idu u rat. Oni su osuрijeni na propast. Prosečan Rus shvata da mu je život bezvredan, a ni sam ne ceni ničiji život.
Federalna služba bezbednosti
Vojnici koji su pobegli od graničara bili su oficiri FSB – u Rusiji je granična služba deo specijalnih službi. Vlad ne razume mit o „moćnom FSB- u“ i kaže da su dobrovoljci iz Rusije sa kojima se bavi sigurno preživeli inicijaciju: „Pa šta? Da li je zaista tako lako boriti se protiv ovog užasnog režima?“
– Pridošlice koje dolaze kod nas imaju „miniranu“ svest. Da postoji užasan režim protiv koga se ništa ne može uraditi. A onda idemo sa oruћjem u Rusiju i svi pobegnu od nas: policija, FSB i vojska. Zamislite euforiju naših dobrovoljaca!
„FSB je postala instrument za pravljenje novca i pranje novca“, kaže Vlad. – Upoznao sam ih u Čečeniji. Tamo su regrutovani najbeskrupulozniji ljudi. Jednom smo organizovali slavlje sa njima, roštilj, u međuvremenu razgovor, šalu. I odjednom su tražili da ubiju svog komandanta! Za nas vojnike, to je bilo divljaštvo. U Sovjetskom Savezu, članice KGB-a su bile elite, možda čak i intelektualci i državnici. Danas su degenerisani, bezvredni banditi.
Razmere degradacije FSB-a ispričao je Andrej Soldatov, koji živi u Londonu i već dugi niz godina proučava ovu organizaciju. Prema njegovim rečima, tamo cvetaju najsmešnije teorije zavere: „Oni imaju osećaj krhkosti državnog aparata, koji mora biti zaštićen na sve moguće načine. Štaviše, vredi ga zaštititi od bilo kakvog političkog rizika, čak i ako je on jedna osoba koja izlazi na ulicu sa praznim plakatom. Oni iskreno veruju da revolucija može da počne bilo gde. Cigla će pasti na glavu slučajne osobe i izazvati neobuzdane nerede. Oni su veoma slabo obrazovani, posebno u humanističkim naukama.“
Nedavno je među njima i popularni koncept javne bezbednosti pod nazivom „Mrtva voda“. Ovo je apsolutno suluda teorija da Rusijom vlada neka vrsta globalnogSatanista obale koji je van zemlje, zato je ovde sve tako loše. Drugi su veoma naklonjeni knjigama Mihaila Aleksejeva, koji je napisao da su blaga hiperborejske civilizacije zakopana pod Uralom. Oni su duhovne prirode, pa svi žele da ih zaplene, od Mongola i Napoleona do Hitlera i NATO-a. Glavni zadatak ruskog naroda je da ih zaštiti.
„Verujem da je FSB danas snažno podeljena“, nastavlja Vlad. „Da, kao i cela zemlja.“ Oni imaju interese u regionima. Kod nekih su više zainteresovani za razdvajanje ili nezavisnost. Ima mnogo struja, klanova, pokreta. U republikama postoje nacionalni kadrovi koji imaju svoje interese. Čim centralna vlada oslabi, odmah će se pojaviti stotine narodnih lidera, uništavajući sve lokalne specijalne službe, a policija će ih samo podržati.
Slobodna Saha
Zato je Vlad pristalica slobodne Sakhe (Jakutija). On smatra da se Rusija već duboko raspala: „Mislim da sistem kao celina ne može da promeni sebe. Međutim, neki njeni delovi mogu da se promene, a zatim da se ujedine na nov način, reorganizuju, pod različitim uslovima, u skladu sa drugim sporazumima. Rusija može da opstane samo ako počne novi građanski rat i zemlja se udavi u krvi. Ranije su ljudi bili upucani jer su mogli da pišu i čitaju, a sada su upucani zbog surfovanja internetom. Ljudi imaju pristup informacijama, tako da više neće biti moguće držati celu zemlju u jednom ideološki ispravnom pravcu.“
Kada je Amosov počeo da se bori na strani Ukrajine, formirao je „Sibirski bataljon“ za borbu protiv Putinovog režima. Sastoji se od predstavnika različitih etničkih grupa i nacionalnosti koji žive na teritoriji Ruske Federacije i protive se politici Kremlja.
– U početku sam imao ideju: da formiram jakutsku jedinicu, makar to bio mali broj ljudi, kako bih ujedinio sunarodnike oko sebe i borio se za nezavisnost republike. Ali pošto nas je bilo malo, formirao sam zajedničku jedinicu, jer ima mnogo Rusa ili onih koji sebe smatraju Rusima koji su takođe za nezavisnost svojih regiona. Sada regrutujemo ljude, neki dobrovoljci su već na ukrajinskoj teritoriji. Nadam se da ćemo uskoro postati ozbiljna pretnja Rusiji. Da ćemo biti neizostavna sila za Ukrajinu.
„Priliv ljudi voljnih da se bore protiv Putinovog režima raste. Na kraju svega, ne radi se o uništavanju Rusa“, naglašava Vlad. „Poenta je da ljudi žele da žive u mirnoj, pravoj, poštenoj zemlji u kojoj se svi osećaju zaštićeno. Postoje milioni takvih ljudi, oni moraju jasno da ukaћu da je jedini naиin da se promene borba. Oružana borba. To je ono u šta još moramo da ubedimo Ruse.“
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Żołnierze legionu rosyjskiego weszli na teren Rosji
