Spora bezubija reakcija UN i drugih međunarodnih organizacija na dizanje u vazduh HPP-a Kahovke od strane ruskih okupatora izazvala je novi talas ogorčenja i razočaranja Ukrajinaca. Predstavnici vlasti takođe nisu krili svoje nezadovoljstvo ravnodušnošću međunarodne zajednice prema novom činu kriminala zemlje agresora. Međutim, bespomoćnost i neefikasnost međunarodnih struktura osmišljenih da zaštite mir i pravdu u svetu nije ništa novo.
Prvi svetski rat 1914-1918 ostavio je dubok utisak na savremenike u smislu razmera neprijateljstava, broja smrtnih slučajeva i razaranja izazvanih. Pojava novog smrtonosnog oružja i njihova upotreba u praksi doveli su do brojnih žrtava. Zapadni političari tog vremena želeli su da novi veliki rat ne postane stvarnost ponovo u budućnosti. U tu svrhu je stvorena međunarodna organizacija Liga nacija.
Osnivači Lige nacija su postavili plemenite ciljeve za to. Organizacija je trebalo da obezbedi mir na planeti i mirno rešavanje sporova između zemalja. I takođe da se borimo za razoružanje, kolektivnu bezbednost i poboljšanje kvaliteta života na planeti. U početku su aktivnosti ove strukture bile relativno uspešne. Liga nacija postala je platforma na kojoj su se sastale i pregovarale diplomate iz različitih zemalja sveta. Države sa različitih kontinenata primljene su u njene redove. Čak su i zemlje koje nisu bile članice Lige nacija pokazale interesovanje za njen rad. Međunarodna organizacija je takođe uspela da reši nekoliko teritorijalnih graničnih sporova u različitim delovima sveta. Međutim, na tome je iscrpljena njena efikasnost. Kada su u igru došle velike svetske sile, koje su ponovo postavile cilj promene granica svojih suseda vojnim sredstvima, Liga nacija nije mogla da im se suprotstavi. Institucija formirana da spreči novi svetski rat uništena je ovim ratom.
Ozbiljna zvona za uzbunu pojavila su se početkom tridesetih godina prošlog veka. Član Lige nacija i stalni član Saveta Lige, Imperija Japana počela je osvajanje Mandžurije 1931. Pokušaji da se stavi tačku na agresiju nisu uspeli. Takođe nije bilo moguće uvesti ekonomske sankcije protiv Japana ili formirati međunarodnu vojnu koaliciju pod pokroviteljstvom Lige. Zvanični Tokio je 1933. Iste godine, Nemačka je to uradila, gde je Adolf Hitler došao na vlast. Štaviše, nacisti su pitanje izlaska Iz Lige nacija stavili na referendum, na kojem je više od 90 odsto Nemaca glasalo za njega.
Svetske tenzije su se pojačavale. Svi napori Lige nacija da zaustavi novi rat bili su uzaludni. Ova struktura nije uvela efikasne sankcije protiv Italije, koja je izvršila invaziju na Etiopiju 1935. Liga nije zaustavila Španski građanski rat 1936–1939. Olujni oblaci novog velikog sukoba ponovo su se okupljali nad Evropom. I sve se to dogodilo uz potpunu bespomoćnost institucije, koja je stvorena upravo da bi se sprečili novi ratovi. Sebičnost pojedinih članova Lige, samo-uklanjanje Sjedinjenih Država, koje nikada nisu ratifikovale Versajski mirovni sporazum sa Nemačkom i povelju Lige nacija koja je uključena u njega, ostavila je depresivan utisak.
U odnosu na ovu pozadinu, 1934, SSSR je postao član Lige nacija. Pozive totalitarnoj komunističkoj državi da se pridruži međunarodnoj organizaciji uputilo je 30 zemalja članica. A inicijator je bila Francuska. SSSR je takođe izabran u stalni savet Lige. Kao što vidimo, prijem sovjetsko-komunističke imperije u Ligu nacija nije sprečen ni novoorganizovanim genocidom ukrajinske nacije kroz Holodomor, niti njenom otvoreno antidemokratske agresivne prirode. Međutim, SSSR nije dugo ostao u Ligi nacija. U decembru 1939, posle sovjetskog napada na Finsku i snimaka masovnog bombardovanja finskih gradova, svetska zajednica je počela da traži isključenje SSSR-a iz Lige. Sovjetska vlada je izmislila razne gluposti. Došlo je do toga da je Narodni komesar za spoljne poslove Vjačeslav Molotov rekao: SSSR nije u ratu sa Finskom, a fokus rata rasplamsala je finska vlada, koja je već izgubila legitimitet. Ali niko nije ozbiljno shvatio laži Moskve.
14. decembra sazvana je sednica Skupštine Lige nacija. Na inicijativu Argentine, pitanje isključenja Sovjetskog Saveza stavljeno je na dnevni red. Razlog je agresija na Finsku. Od 40 zemalja članica Lige nacija, 28 država glasalo je za nacrt rezolucije Skupštine. Savet Lige nacija pročitao je rezoluciju koju je usvojila Skupština i izdao rezoluciju o proterivanju Sovjetskog Saveza. Kremlj nije bio naročito uznemiren. Samouvereno je krenuo putem rata i novom podelom sveta. Naprotiv, Moskva je istakla da sada ima „bez ruku“ i da je ne obavezuje Liga nacija.
Kao što vidite, prethodnica UN, Liga nacija nije mogla da zaustavi Drugi svetski rat. Odluka o isključenju SSSR-a je zapravo bila poslednja odluka Lige. Do tada je već počeo novi veliki rat u svetu. Poljsku je okupirao Treći Rajh. Aktivnosti Lige su konačno prestale. I 1946. Ali na neki način, Liga nacija se kvalitativno razlikuje od moderne UN. Tada su agresori bar isključeni iz međunarodne strukture. Ili su otišli na sopstvenu inicijativu, kao što su to radili Japan, Nemačka i Italija. Sadašnje UN nisu sposobne ni za takav čin. To je posledica specifičnih zakonskih normi. Povelja UN ne pruža mogućnost lišavanja zemlje stalnog članstva u Savetu bezbednosti UN. Isključenje zemlje iz UN zahteva saglasnost dve trećine članova Generalne skupštine UN i jednoglasno odobrenje ove odluke Saveta bezbednosti. Stoga, ako je agresor član Saveta bezbednosti, garantovano se neće plašiti proterivanja iz UN.
A agresori prošlosti, bez obzira koliko cinično zvučalo, bili su iskreniji prema svetu i prema sebi. Japan, Nemačka i Italija krenuli su putem novog rata, ali nisu koristili platformu Lige da redovno daju lažne izjave posvećenosti miru i okrivljuju svoje žrtve. Izabrali su svoj put i koљtali ga, oseжajuжi slabost i neusklaрenost svetske zajednice. Umesto toga, Rusija ne želi da se povuče iz UN. Ona u potpunosti koristi svoj uticaj u međunarodnim organizacijama da tamo seje laži i neistine, potpuno iskrivljuje činjenice, pretvara se da je žrtva agresivnog ponašanja NATO-a, tka besmislice o ukrajinskim biolaboratorijama i nuklearnom oružju. Pa čak i da podnese zahtev za Kijev Međunarodnom sudu pravde u vezi sa njegovim „dizanjem u vazduh HPP-a u Kakhovki“. Agresor i međunarodni kriminalac ima zakonski zaštićenu privilegovanu sposobnost da laže ceo svet i izbegne odgovornost. A UN jednostavno ne mogu ništa da urade povodom toga. Pretvorila se u platformu za agresora koji emituje svoje poruke koristeći međunarodne svetske organizacije.
Neuspeh međunarodnih organizacija da spreče agresiju ili privedu agresora pravdi ne bi trebalo da iznenadi ili šokira. Očigledno je da strukture kao što su UN ili Liga nacija mogu da doprinesu rešavanju određenih svetskih problema, ali na mnogo nižem nivou i u manjem obimu. Međutim, oni gotovo da nisu u stanju da se nose sa željom nekog totalitarnog režima da zapali vatru rata ili prekroji državne granice na političkoj mapi sveta. Ako iznenada dođe do novog svetskog rata, UN će biti paralizovane kao Liga nacija. U ovom svetu punom opasnosti i konfrontacija, prvo moramo da se oslonimo na sebe. Ili članstvo u vojno-političkim blokovima kao što je NATO.
