Da li treba da nas zanimaju vesti, kako kažu, „iz močvara“, to jest iz Rusije? Treba li da pratimo njihova takmičenja između „kula Kremlja“, ratova „žaba i zmija“? Da, definitivno. Pozicija da me to sranje nije interesovalo bila je krajnje neproduktivna ranije, kada je severoistočni komšija bio samo u statusu potencijalne pretnje. Postalo je laћno posle krimske okupacije i invazije u Donbasu. A od potpune invazije, takva pozicija je postala kriminalno besmislena.
Moramo biti jasno svesni šta se tamo dešava, i to na raznim nivoima – od raspoloženja najužeg kruga diktatora Putina do preferencija običnih Rusa. Posebno je korisno znati o raspoloženju u ruskoj vojsci i drugim agencijama za sprovođenje zakona, o sudarima i sukobima koji se tamo odvijaju. Igra se u naše ruke da su slučajevi konfrontacije ruske vojske sve više počeli da dolaze na vrh.
Upečatljiv primer toga je video sa potpukovnikom Romanom Vinivitinom, koga je zarobio PMC „Vagner“, koji izveštava „Putinovog kuvara“ Jevgenija Prigožina. Ne čak ni jedan, već nekoliko video snimaka, što daje osnova za razgovor o celom „Vinivitinskom slučaju“.
Tako se 8. juna pojavio video na mnogim ruskim internet stranicama, gde ova osoba govori o svom pritvoru, maltretiranju i mučenju koje su počinili borci PMC „Vagner“. I na kraju svog govora, pukovnik Vinivitin, obraćajući se Prigožinu, izjavljuje: „Jevgenij Viktorovič, diskreditujete Oružane snage Ruske Federacije, pokušavajući da predstavite PMC „Vagner“ kao jedinu efektivnu strukturu.“ A „diskreditacija vojske“ u ovom trenutku u Rusiji je najkažnjiviji zločin. Mnogo veći od nezakonitog pritvora, zlostavljanja i drugih ratnih zločina koje ćemo pomenuti u kontekstu ovog videa.
Podsetimo se sada prethodnog videa sa istim herojem, koji je objavila pres služba Jevgenija Prigožina. U njemu potpukovnik Vinivitin, pokajnik, priča sa pretučenom kompanijom da je zajedno sa svojim borcima razoružao grupu za brzo reagovanje PMC „Vagner“ i zapucao na automobil „Vagne wagnerita“. Prema njegovim rečima, on je to uradio iz „ličnog neprijateljstva“. Potpukovnik priznaje da je izdao takva naređenja dok je bio opijen. Na kraju, sa šmrkačem, on tvrdi: „Kriv.“
Ali već na snimku od 8. juna, Vinivitin negira sve što je rekao i objašnjava zašto je lagao sebe: „Kasnije sam uhvaćen, držan u podrumu, mučen na način da se svaki otelotvoreni ruski vojnik ne bi rugao zarobljenom vojniku Oružanih snaga Ukrajine. Tukli su me, nisu mi dali da spavam, tri puta u toku noći su me samo izvukli iz podruma i pokušali da me upucaju. Snimak mog ispitivanja je rezultat pritiska.“
Šta je izvanredno u ovom delu videa, osim otkrivanja „složenih“ odnosa između raznih ratobornih struktura Rusije? Evo fraze: „… kao što se svaki otelotvoreni ruski vojnik ne bi rugao zarobljenom vojniku Oružanih snaga Ukrajine.“ Što je zapravo priznanje da je mučenje zarobljenih Ukrajinaca od strane ruskih vojnika uobičajeno. Štaviše, toliko ih maltretiraju da već postaje standard okrutnosti koji se može koristiti za poređenja. Kao: „Zbog zverstava je izbačen iz Gestapoa.“
Ali opis zločina „Vagne wagnerita“ se tu ne završava, i što dalje – to zastrašujuće. Reč Vinivintinu: „Narednik jednog od naših bataljona je kidnapovan, mučen je, mučen, prskan kiselinom u lice, umočen benzinom. Šef kabineta je kidnapovan, koji je pretučen i bačen vezan u borbenoj oblasti… U aprilu-maju, u mojoj oblasti odgovornosti raspravljalo se o razmetljivom slučaju, kada je vojnik iz susednog kompleksa bio „spušten“ (silovan – ed.) i on je jednostavno izvršio samoubistvo iz beznađa. Bilo je slučajeva kada su borci kidnapovani i pokušali da ih zamene za municiju.“
Ovo su uobičajena dela hrabrih momaka iz PMC „Vagner“. Ali neka čitaoci nemaju utisak da je okrutnost neobična samo za njih. Vojnici iz ruskih oružanih snaga prilično često ni na koji način nisu inferiorni u svojoj sposobnosti da se rugaju tuđim vojnicima (prisećamo se citirane fraze potpukovnika), i njihovih saboraca, kao i lokalnog stanovništva okupiranih teritorija, dokaza o kojima sve više pronalazimo, oslobađajući naše gradove i sela od neprijatelja.
U tom kontekstu, vredi pomenuti još jedan Video zapis, više nije sa Vinivitinom, mada se u njemu pominje. Video su početkom maja snimili vojnici odreda „Oluja Z“, koji je bio deo 72. brigade, kojom je komandovao Vinivitin. Vredi objasniti ukratko o kakvoj „Oluji Z“ je u redu. Ovo je zapravo „topovsko meso“ regrutovano iz ruskih zatvora, ali više ne od strane Prigožina, već predstavnika ruskog Ministarstva odbrane. Njegovi borci se žale na snimak da je Vinivitin angažovan na „ubijanju osoblja, kriminalnim radom i davanjem krivičnih naloga.“ Zbog nepoštovanja naređenja, pretio je da će ubiti svoje podređene. To jest, ovaj potpukovnik nije ništa bolji od istog Prigogina sa svim svojim „Vagnemitima“. Beskorisno je tražiti čovečanstvo u nekima, to u drugima.
Hajde da analiziramo šta smo naučili iz svih ovih video poruka. Bilo je takvih „žaba“ i „vipera“ – Prigožina i Vinivitina. Njihove jedinice su bile stacionirane u susedstvu negde blizu Bakhmuta. Nekako su morali da koegzistiraju, iako je napetost između njih svaki put rasla. Da potvrdimo, evo još jednog citata sa poslednjeg snimka potpukovnika: „Tenzije sa Vagnerima za mene i moju brigadu počele su od prvih dana našeg transfera u Artemivsk (Bakhmutskyi – ed.) Pravcu. Borci PMC „Vagner“ ukrali su dva tenka T-80, četiri pištolja, „Kamaz“, pešadijska borbena vozila.“
Nekakav cirkus na ћici. Kako je bilo moguće u vojsci krasti tenkove, pešadijska borbena vozila, koja niko nije čuvao? Pa, manje, samo napred. Napon u nekom trenutku dostiže kritičnu tačku. Vojska razoružavaju „Vagnerijance“, oni kao odgovor napadaju štab brigade i zarobljavaju komandanta. Ovde bih želeo detalje, koje, iz nekog razloga, nažalost, ne daju ni Prigogine ni Vinivitin. Između dve ruske vojne grupe vodila se prava oružana bitka, neko je, pretpostavljamo, poginuo, neko je ranjen. Neki nisu mogli odmah da se predaju drugima i čak izruče svog komandanta bez borbe. Iako se tamo već navikavate, ništa nije iznenađujuće. Možda je od strane vojske postojao isti odred „Oluja Z“, koji je rado dao Vinivitin masakru.
Najinteresantnija stvar u ovoj situaciji je da je PMC „Vagner“ i dalje ilegalna struktura. Stoga je njegovo učešće u ratu ne samo neregulisano, već jednostavno nezakonito. To je, naime, ilegalna naoružana grupa zarobila komandanta vojne brigade, nezakonito ga pritvorila i čak mučila. Zbog toga je, u stvari, brutalno okleveo celu rusku vojsku.
Idemo dalje u rezonovanja. Da li neko sugeriše da je Vinivitin poslednji snimak odgovora bio njegova privatna inicijativa? Nema ni najmanje sumnje da je ovo reakcija ruskog Ministarstva odbrane. Da je tekst koji je izgovorio dogovoren sa vojnim odeljenjem, a sam video je potom pokrenut preko pristupačnih, doduše nezvaničnih kanala.
Zbog toga se Ministarstvo odbrane nije usudilo da odgovori na odgovarajući način preko kriminalnih vlasti. Nije se usudila da pošalje deo svog jurišnog elitnog odreda da uhvati Prigožina ili da ga bar upuca. U svakom slučaju, Putinov „kuvar“ ima svog moćnog čuvara od 10-15 hiljada razbojnika spremnih da izvrše bilo koje njegovo naređenje.
Niti Prigožin ima dovoljnu snagu i uticaj da pobedi svoje neprijatelje u ruskom vojnom odeljenju. Zbog toga je prinuđen da reaguje partizanskim racijama i istim „pregradama“. Štaviše, on već krivi ne samo vojsku, već i celu provladinu rusku elitu. „Apelujemo na vas, jer je cela provladina elita koju predstavlja Vitez Reda hrabrosti Gladkov (Vjačeslav Gladkov – guverner belgorod regiona Ruske Federacije – ed.) kukavički su sedeli, ostavljajući svoj narod u zarobljeništvu dok su njihove trupe artiljerijom pokrivale mirne gradove“, rekao je Prigožin komentarišući nedavne belgorodske događaje.
Može se pretpostaviti da će se ovaj rat između „kula Kremlja“ nastaviti, i da će se produbljivati i širiti dok neko ne prevlada. I niko neće moći to da zaustavi, čak ni Putin, koji je i sam pustio duha iz flaše.
Generalno gledano, to je pozitivan signal za Ukrajinu, pošto će tenzije između ruskih snaga bezbednosti pre ili kasnije dovesti do kolapsa ruskog fronta. Otprilike, kao što se desilo 1917. Samo je pitanje vremena kada će ruski vojnici početi svoje masovno napuštanje položaja, što je beg od rata čiji ciljevi nikome nisu postali jasni već 15 meseci.
